Pre nekoliko godina u „Mikseru“, 28. juna, na Vidovdan u Beogradu, održana je promocija knjige sociologa i univerzitetskog profesora Jove Bakića „Godine raspleta – Evropska krajnja desnica“. „Mikser“ je predstavljeno kao „mesto za podizanje revolucije“ a Jovo Bakić je najavljen kao intelektualac „koji nije provincijalac“ i „koji istinski oblikuje budućnost“. Bakićev mentor je tada predočio da su „rasizam, ksenofobija i autoritarnost čelne vrednosti desnice“ i da zato ona predstavlja „opasnost za čovečanstvo“. (Zoran Ćirjaković, „Drug Jovo i lomljenje prstića, Novi Standard, 2.7.2019.)
Nije zgoreg podsetiti se da je te iste godine, u intervjuu za NIN, na pitanje novinara kako predviđa budućnost političkog života u Srbiji, Jovo Bakić odgovorio: „Jurićemo ih po ulicama, nema dileme“.
Te iste godine nekolicina gnevnih ljudi se sastala u Beogradu kako bi osmislili strategiju konačnog razračunavanja sa nepodobnim, desnim delom srpske politike kao i sa većinskim delom naroda koji je i onda, kao i sada, bio uvek na strani Rusije, nepriznavanju nezavisnosti tzv. Kosova i neulaska u NATO. Ti gnevni ljudi su sebe nazvali „Samoodbrana“ i činili su ih Nikola Kojo, Dušan Teodorović, Jovo Bakić, Dubravka Stojanović, Radoslav Milenković, Ljiljana Mijatović, Vida Petrović Škero, Želimir Žilnik i Filip David. Nije poznato kako, zašto i ko ugrožava ove ljude, uzimajući u obzir činjenicu da rade u svojim strukama i da su za to uredno plaćeni novcem građana Republike Srbije, tek, Jovo Bakić i uvažena nabrojana elita, osećaju da su im prava i sloboda stalno ugroženi. Toliko, da gospodin Bakić smatra da je neophodno, po ugledu na Musolinija, „sprovesti privremenu diktaturu“.
Od revolucije i privremene diktature na sreću (ili njihovu žalost), nije bilo ništa, te su građani Srbije još jednom izbegli mere kojima su „borci za slobodu“ imali nameru da uvedu diktaturu pod plaštom (njihovih) ljudskih prava. Ono što je međutim, već sada izvesno, je žalosna činjenica da narod u Srbiji nikada nije čuo za Jovu Bakića ili Dubravku Stojanović ili Dušana Teodorovića po profesionalnim dostignućima u svojim respektabilnim strukama, već samo po činjenici da ta nekolicina visokoobrazovanih ljudi živi u konstantnoj frustraciji i grču zbog dve stvari. Prva je da su nekako ugroženi i da stalno imaju potrebu za kreiranjem nekog novog i boljeg naroda u Srbiji od Srba, i druga da još uvek ne mogu preboleti raspad Jugoslavije kao države gde je cvetao svaki nacionalizam – sem srpskog.
Već na izborima 2022. godine, oslanjajući se na jedan tvit fejk njuza kako Srbi imaju kvocijent inteligencije 89, Jovo Bakić definiše jednu teoriju u kojoj kaže: “ Mi imamo o-o-ozbiljne probleme. Ti ozbiljni problemi su ovde (pokazuje na mozak). Testiranje inteligencije u Evropi govore da je Srbija samo ispred Crne Gore i Albanije. To je kvocijent 89, što znači ispod onoga što je prosek za čoveka. Već ulazimo u domen debiliteta! Kao sociolog sam uvek sklon da testiranje inteligencije uzimam sa rezervom. Ali, ako povežete kvocijent inteligencije s dešavanjima u privredi i u društvu onda vidite da to zapravo možda i nije besmisleno.“ Atlantistički mediji i Jovo Bakić, član Ist Vest Bridža i Trilateralne komisije time zaključuju da je „nizak kvocijent inteligencije usko povezan s rasizmom, homofobijom i konzervativnim idejama“. Tako, srpski narod koji je u većini konzervativan i nacionalno opredeljen po Jovi Bakiću je ustvari ometen u razvoju i sa njim bi se, po fašističkim metodama, trebalo konačno razračunati na ulici.
Imajući u vidu sve nabrojano, više i ne čudi izostanak osude atlantističkih nevladinih organizacija na verbalne napade usmerene prema lideru jedne desne, nacionalno opredeljene političke stranke, Milici Đurđević Stamenkovski. Naprotiv, intelektualnu elitu oslikanu u liku i delu trilateralnog Jove Bakića neizmerno zabavlja činjenica da mediji sebi daju za pravo da Miličinoj deci posprdno daju imena Kosovo i Metohija. Možemo li na trenutak da zamislimo reakciju feministkinja ili antifašista na bilo kakav posprdni pomen dece Jove Bakića, ili Dubravke Stojanović u medijima?
Tako ni ne čudi da je izostala reakcija na bedan pokušaj diskreditacije Jove Bakiće Milice Đurđević u Utisku Nedelje. Samo 2 sata pred početak emisije, Zavetnici na Instagramu objavljuju snimak nastao dan pre, nakon predaje kutija sa potpisima, gde između ostalog, pominju značaj zaveta. Nekim čudom valjda, baš na tu reč 2 sata kasnije se ostrvljuje gospodin Bakić. Psiholozi bi imali šta za reći o položaju tela naginjanjem u izražavanju dominacije i o narcisoidnoj potrebi hranjenja ega ponižavanjem političkog protivnika, koja je pritom žena i majka pre i koja, pored porodice, ima i uspešnu karijeru. Zar to upravo nije kredo modernih feminističkih pokreta koji se zalažu za takav položaj žena u progresivnom, modernom društvu današnjice? Zašto je onda izostala bilo kakva reakcija? Da li bi reagovali da je, poput Zorane Mihajlović ili Jove Bakića, Milica Đurđević pripadnica Trilaterale? Po svemu sudeći bi. Ovako, pošto je Milica konzervativna, desna i patriotski opredeljena, iintelektualna, samozvana „elita“ je dala legitimitet da se ljudi poput Milice i njenih pristalica trebaju u potpunosti eliminisati, ne samo iz političkog nego i javnog života, te da su ljudi koji takvu politiku podržavaju debili sa kojima se treba obračunati krvavom uličnom revolucijom.
Заветнике људи памте по присуству на улицама приликом сваког одржавања антисрпске „Мирдите – Добар дан“ или током опскурних представа „Жена у црном“ у Београду. Двери су били иницијатори уличних протеста против потписивања споразума о предаји Косова и Метохије. pic.twitter.com/5C650QujDE
— Православац (@Pravoslav777) November 10, 2023
„Zavetnike ljudi pamte po prisustvu na ulicama prilikom svakog održavanja antisrpske „Mirdite – Dobar dan“ ili tokom opskurnih predstava „Žena u crnom“ u Beogradu. Dveri su bili inicijatori uličnih protesta protiv potpisivanja sporazuma o predaji Kosova i Metohije.“
Srbija danas ima izbor između dve strane – atlantističke, koja mrzi Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu, vernike, konzervativizam, patriotizam (samo ako je srpski, ostali su poželjni) i koja je za potpunu nezavisnost Kosova i Metohije, uvođenje sankcija Rusiji i za ulazak Srbije u NATO.
I između druge, koja je odavno bila i biće zajedno sa narodom na ulici, bez nasilja, nemira, i ne prizivajući bilo čiju krv, odmazdu, i ne dehumanizujući nikoga – čak ni jednog Jovu Bakića.
Izvor: Patriot
