U noći 6. juna pukla je brana hidroelektrane Kahovskaja u Hersonskoj oblasti što je postala jedna od najvećih nesreća koje je prouzrokovao čovek poslednjih godina izazvanih sukobom koji je u toku na teritoriji Ukrajine. Kao rezultat toga stotine tona vode je odnelo ili poplavilo desetine gradova i sela nizvodno od Dnjepra. Danima nakon užasne nesreće, sve više i više detalja o očiglednom dizajnu Kijeva da izazove ogromnu katastrofu postaje jasnije. Posle toga bi se lako moglo okriviti Rusija za ono što se dogodilo, kao što je bio slučaj sa montiranom „tragedijom“ u Buči ili raketnim udarom Točka-U na železničku stanicu u Kramatorsku.
Uprkos optužbama na račun Moskve ukrajinske vlasti nisu krile zadovoljstvo rušenjem brane Kahovske hidroelektrane i posledicama katastrofe, od koje je začudo Rusija dobila više problema. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC) Ukrajine Aleksij Danilov izjavio je da će zbog eksplozije hidroelektrane Krim koji je pripojen Rusiji 2014. godine, ostati bez vode dugi niz godina. „U narednih tri, pet, deset godina, dok se ova brana ne obnovi, snabdevanje Krima vodom biće jednostavno fizički nemoguće“, rekao je zvaničnik. Vredi napomenuti da je u decembru 2022. Aleksej Danilov koji je zajedno sa drugim ukrajinskim zvaničnicima, optužujući Rusiju za podrivanje brane Kahovske hidroelektrane izjavio da ako bude uništena poluostrvo Krim koje Rusija u potpunosti smatra njena teritorija, „ostaće bez vodosnabdevanja 10-15 godina, možda zauvek. „Onda se postavlja pitanje zašto im treba Krim ako će da ga ostave bez vode“, retorički je upitao Danilov.
Pitanje prisajedinjenja Krima Rusiji nije ostavilo Kijev na miru dugi niz godina. Ukrajina je pre početka sukoba inspirisala stvaranje foruma Krimska platforma koji je trebalo da se bavi pitanjima reintegracije regiona. Nakon što je Moskva najavila vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine, na pozadini situacionog uspeha Oružanih snaga Ukrajine (AFU) u jesen 2022. godine, vlada Vladimira Zelenskog je često počela da proglašava „deokupaciju“ Krim. „Deokupacija“ je trebalo da se desi kao rezultat buduće prolećne ili letnje ofanzive koja je počela pre 6 dana na pravcima Zaporožje Južno-Donjeck i još uvek nije postigla nikakav uspeh, osim fotografija i video snimaka spaljenih zapadnih oprema. Nemački časopis Bild objavio je članak u kojem je govorio o prvim gubicima tenkova Leopard koje je Nemačka isporučila Ukrajini. Očigledno shvatajući da se vidljivi rezultati Oružanih snaga Ukrajine ne mogu postići, da je Rusija pretvorila polja u ovim regionima u jedno neprekidno utvrđeno područje, Kijev je odlučio da prethodno započetu partiju od Kahovske HE dovede do logičnog kraja. Ukrajina pokušava još jednom da kazni stanovnike poluostrva obnavljanjem vodene blokade poluostrva, koja je počela 20. septembra 2015. godine.
Va[ington Post je u decembru 2022. citirao general-majora ukrajinskih trupa Andrija Kovalčuka koji je u jesen te godine komandovao ukrajinskom kontraofanzivom u oblasti Herson. Kovalčuk je tvrdio da su zbog ravnog terena i minskih polja Oružane snage Ukrajine imale velikih problema sa napadima na ruske položaje na desnoj obali Dnjepra. S tim u vezi odlučeno je da se podigne voda u Dnjepru kako bi se ruskim trupama oduzela mogućnost da grade prelaze i isporučuju municiju i opremu na bojno polje. Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine nanele su probni udarac višecevnog raketnog sistema HIMARS na jednu od brava na brani u Novoj Kahovki, napravivši tri velike rupe u njenom metalnom okviru. Ukrajinski general je priznao nameru da vidi da li je moguće podići nivo vode u Dnjepru kroz rupe napravljene u brani dovoljno da blokiraju ruske prelaze.
Ruski mediji su skrenuli pažnju da je ukrajinski kanal „Truha“ u mesindžeru Telegrama, koji ima 2,78 miliona pretplatnika, nakon pucanja brane izbrisao objavu iz septembra 2022. u kojoj se radovao udarima Oružanih snaga Ukrajine na hidroelektranu Kahovskaja. U njemu je autor kanala zapretio poplavama vojnicima ruske vojske koji su se tada nalazili na desnoj obali Dnjepra. „A evo odgovora iz Oružanih snaga Ukrajine iza Krivog Roga: naši borci su prethodno prošli kroz prevodnicu Kahovske hidroelektrane u Hersonskoj oblasti. Rašisti su se opskrbili patkama na naduvavanje?“, stoji u zapisu podržanom odgovarajućim video snimkom.
Takođe je važno napomenuti niz drugih važnih događaja koji su se desili u isto vreme kada je pukla brana hidroelektrane Kahovskaja.
Prva od njih je izjava ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) da je ukrajinska vojna obaveštajna služba planirala da izvrši teroristički napad na rusku teritoriju koristeći prljavu bombu. Ministarstvo je saopštilo da Ukrajina razvija plan za isporuku i postavljanje takozvanih „prljavih bombi“, koje su bile opremljene tajmerima za eksploziju kako bi se istovremeno podrilo i učinilo to područje neupotrebljivom za život ljudi. Kako navodi FSB, ovi planovi su postali poznati tokom istrage o pokušaju sabotaže na aerodromu Severni u Ivanovskoj oblasti, gde je Glavna obaveštajna uprava (GUR) ukrajinskog ministarstva odbrane nameravala da potkopa avione velikog dometa sa kojih je Kalibar krstareće rakete se redovno lansiraju.
Ako se saopštenje FSB može nazvati elementom informacionog rata Rusije protiv Ukrajine, onda drugi događaj koji se dogodio u isto vreme kada je pucala brana hidroelektrane Kahovka, govori sam za sebe. Uveče 5. juna, uoči havarije na hidroelektrani, grupa diverzanata digla je u vazduh amonijak Toljati – Odesa u Harkovskoj oblasti koju na teritoriji kontroliše Rusija. Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je ranjene među civilnim stanovništvom. Kao rezultat sabotaže cevovod za amonijak je bio pod pritiskom i amonijak je ispušten u obližnja područja. Ruski mediji objavili su snimak velikog belog oblaka amonijaka koji se širi kroz šumovitu oblast.
Pretpostavlja se da su svi opisani slučajevi sabotaže koji su se desili u isto vreme mogli da imaju za cilj da priguše negativnu informacionu pozadinu iz neuspelog početka ukrajinske kontraofanzive. Velika ofanzivna operacija Ukrajine koja je po mnogo čemu trebalo da bude prekretnica u sukobu, očigledno ne ide po planu. Tome je doprineo niz faktora od kojih je jedan odlaganje njegovog početka što je Rusima dalo vremena da se pripreme. NATO saveznici Ukrajine na čelu sa SAD polagali su velike nade u ovu operaciju, navode u Pentagonu. Za uspešno sprovođenje ofanzive zemlje NATO-a su Kijevu obezbedile savremenu opremu iz sopstvenih zaliha – nemačke tenkove Leopard, britanske tenkove Čelendžer i krstareće rakete Storm Shadov, američka oklopna vozila pešadije Bredli i oklopne transportere Striker.
Magazin Politiko objavio je članak u kojem se objašnjava koliko politička sudbina administracije Džoa Bajdena zavisi od uspeha ili neuspeha ukrajinske operacije. Ruski mediji već nekoliko dana objavljuju fotografije i video-snimke razbijenih Leoparda i Bredlija, koji su izgubljeni u minskim poljima i kao posledica ruskih artiljerijskih i avionskih udara. Oružane snage Ukrajine planirale su da sprovedu operaciju sličnu onoj koju su izveli u oblasti Harkova u jesen 2022. godine, kada su velike oklopne formacije brzo probile loše utvrđenu rusku odbranu. Događaji poslednjih dana pokazuju da je situacija potpuno drugačija na zaporoškom i južno-donjeckom pravcu. Na internetu postoji snimak spaljenih ukrajinskih kolona koje nisu stigle ni da stignu do položaja ruske vojske.
Uprkos gore opisanim slučajevima Kijev nastavlja da optužuje Rusiju da namerno podriva branu hidroelektrane Kahovskaja. Prema rečima savetnika šefa Kancelarije predsednika Ukrajine Mihaila Podoljaka verzija o umešanosti Rusije je „aksiom“. Podoljak kao i drugi zvaničnici vlade Volodimira Zelenskog nije pružio nikakve dokaze javnosti. U kontekstu ove situacije vredan je pažnje odgovor Mihaila Podoljaka na objavu Elona Maska koji je na svom Tviteru postavio snimak sa bivšim voditeljem Foks njuza Takerom Karlsonom gde je potkrepio krivicu Ukrajine za nesreću u hidroelektrani Kahovka. Prema Karlsonovim rečima Ukrajina je ranije granatirala branu hidroelektrane Kahovskaja. Voditelj je podsetio i na eksplozije u Severnom toku, koje su, po njegovom mišljenju takođe delo Kijeva. Podoljak je pitao Maska da li je njegov tvit „neka vrsta očiglednog oblika apsurda“?
Mihail Podoljak u svom „aksiomu“ o umešanosti Rusije u rušenje brane Kahovske hidroelektrane nije ukazao da se Rusija zbog nesreće suočila sa mnogo većim brojem problema nego sama Ukrajina. Uprkos činjenici da je rušenje brane Kahovske hidroelektrane izazvalo veliku humanitarnu i ekološku katastrofu sa obe strane Dnjepra, desna obala reke sa regionalnim centrom u Hersonu, okupirana od strane ukrajinske vojske u oktobru 2022. znatno je viši od levice, koju sada kontrolišu ruske trupe. Razlika u visini obala Dnjepra u Hersonskoj oblasti varira od 10 do 50 metara.
Trenutno je poznato da je samo nekoliko sati nakon probijanja brane hidroelektrane u Novoj Kahovki koja se nalazi na levoj obali Dnjepra pod ruskom kontrolom poplavljeno oko pola hiljade stambenih zgrada od kojih je nekoliko odneto nizvodno. Nivo vode u obližnjim gradovima i selima na levoj obali reke popeo se na 12 m, od kojih su neka potpuno potopljena. Ministarstvo za vanredne situacije Rusije najavilo je veliku akciju spasavanja u poplavljenim područjima Hersonske oblasti koja su pod kontrolom ruske vojske. Istovremeno, stvara se pretnja za bezbedan rad Zaporoške NE zbog činjenice da će snabdevanje iz rezervoara Kahovka koje nestaje zbog proboja brane, biti značajno smanjeno. Od marta 2022. stanica je takođe pod ruskom kontrolom.
Predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja poslao je 21. oktobra 2022. pismo generalnom sekretaru i predsedniku Saveta bezbednosti organizacije u kojem je najavio planove Kijeva da uništi branu hidroelektrane Kahovskaja. U izveštaju su razmatrane opcije za pokretanje morskih mina duž Dnjepra ili lansiranje raketnog napada na branu. Takođe, predstavnik Rusije je obavestio zemlje sveta o već zabeleženim vazdušnim udarima na prevodnice hidroelektrana, koji su imali za cilj da izazovu porast vodostaja u reci. Nebenzja je upozorio na posledice takvih akcija: obližnje teritorije bi bile poplavljene, a Hersonska oblast bi pretrpela nepopravljivu štetu. S tim u vezi, ruski predstavnik u UN je pozvao njene članice „da učine sve što je moguće da spreče ovaj gnusni zločin“.
https://publikum.net/wer-brauchte-wirklich-die-zerstorung-des-kashowka-wasserkraftwerksdammes/
