Šta je mobing i kako se boriti protiv njega?

1
Foto rawpixel.com

MOBING

Mobing predstavlja zlostavljanje na radu usmereno prema zaposlenom ili grupi zaposlenih. Da bi postojao mobing nije dovoljno da se neželjeno ponašanje desi samo jedanput, već.neželjeno ponašanje treba da se ponavlja.

Mobing između ostalog predstavlja ponašenje koje vređa dostojanstvo i ugled zaposlenog, zatim ponašenje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko okruženje. Mobing predstavlja i ponašenje koje pogoršava uslove rada, ponašenje koje dovodi do toga da se zaposleni izoluje, ili ponašenje koje navodi zaposlenog da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu. Mobing predstavlja i seksualno uznemiravanje.

Prilikom zapošljavanja, poslodavac je u obavezi da svakom zaposlenom preda pisano obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu. Ukoliko poslodavac propusti da zaposlenom dostavi ovo obaveštenje, čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna.

Mobing može vršiti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice u pravnom licu, ali i svaki drugi zaposleni kod poslodavca. Mobing vrši i lice koje navodi ili podstiče drugog da vrši zlostavljanje na radu.

Zaposleni koji je izložen mobingu može tražiti zaštitu. Postoje dve vrste postupka, jedan postpak koji se vodi pred samim poslodavcem, i drugi postupak koji se vodi pred sudom. Ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, već neki drugi zaposleni, postupak se obavezno prvo pokreće pred poslodavcem. U postupku se bira posrednik koji uživa poverenje strana u sporu, i koji pomaže stranama u sporu da postignu sporazum. Sam sporazum sadrži mere koje su usmerene na prestanak mobinga, odnosno isključenje mogućnosti da se takvo ponašanje nastavi.

Ukoliko se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu ili poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni može prvo pokrenuti postupak pred poslodavcem, ili može po svom izboru odmah pokrenuti postupak pred sudom. Postupak pred sudom pokreće se i u slučaju da se uspešno ne završi postupak za zaštitu od mobinga pred poslodavcem.

Zaposleni u tužbi može da zahteva utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje, zabranu vršenja zlostavljanja, uklanjanje posledica zlostavljanja, naknadu materijalne i nematerijalne štete, i objavljivanje presude. Bitno je naglasiti da se tužba podnosi protiv poslodavca, a ne direktno protiv zaposlenog koji je vršio zlostavljanje.

Rok za pokretanje postupka pred poslodavcem, kao i rok za podnošenje tužbe zastareva u roku od šest meseci od kad je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje na radu.

Zloupotreba prava na zaštitu od mobinga je zabranjena, i zaposleni koji zloupotrebi ovo pravo može odgovorati, a može i dobiti otkaz zbog toga. Zaposleni čini zloupotrebu ako je svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu. Dakle, da bi se radilo o zloupotrebi prava nije dovoljno da je zaposleni pokrenuo postupak niti da je taj postupak okončan odbijanjem zahteva, već je potrebno da na strani zaposlenog pre pokretanja postupka postojala svest o nepostojanju osnovanog razloga za pokretanje postupka zaštite, kao i da je zaposleni postupak pokrenuo sa ciljem da za sebe ili drugoga pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu.

Zaposleni koji je vršio zlostavljanje može dobiti otkaz ugovora o radu. Ukoliko poslodavac smatra da je otkaz prestroga kazna, može mu odrediti neku od mera kao što je opomena, privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, ili trajni premeštaj u drugu radnu okolinu.

Ukoliko zaposleni pretrpi štetu zbog zlostavljanja, ima pravo da potražuje naknadu. Šteta može biti materijalna, ali i nematerijalna u vidu pretrpljeog straha, fizičkog bola, ili psihičkog bola zbog povrede časti i ugleda. Poslodavac je dužan da nadoknadi štetu zaposlenom koji je trpeo zlostavljanje. Poslodavac koji je nadoknadio štetu zaposlenom ima pravo regresa od lica koje je vršilo zlostavljanje.

Više o ovoj i o raznim drugim zanimljivim temama možete pročitati ovde.

1 komentar

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime