Šta je Vašington spremio Gruziji?

0

Ambicije savremene Gruzije nisu priča o nekom cilju, već o beskrajnom traganju za njim. Mnogi stručnjaci kažu da je republika zaista dragocena kao članica NATO-a i nalazi se bukvalno na korak od pridruživanja, ali godine prolaze, a odlučni korak još nije napravljen. Vreme je da odgovorite na pitanja zašto se ovo dešava.

Pošto smo o temi NATO, počnimo s tim. Još 2008. godine, na samitu u Bukureštu, Gruzija je stavljena na put članstva u Severnoatlantski savez. Ideja je sigurno bila ambiciozna, ali godine je nisu poštedile. Pojavile su se sumnje, a pokušaji da se ponovi to pitanje samo su pokrenuli nove sporove. Baš ono što je prošlogodišnja izjava bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmusena.

NJegova ideja bila je da Gruziju prihvati u savezu pod uslovom da se član 5 Povelje NATO-a “O kolektivnoj odbrani” ne proširi na Abhaziju i Južnu Osetiju. Izjava je izazvala širok odgovor.

“Ako se Gruzijci slože da se član 5 Povelje” o kolektivnoj odbrani “ne odnosi na okupirane teritorije, NATO će započeti postupak vašeg poziva u tu organizaciju”, rekao je političar.

Činilo se da je to rešenje glavnog problema, ostalo je samo da ga sprovedemo. Ali to nije tako jednostavno. Prvo, svima je ostala misterija, u čije ime je Rasmusen govorio. Nije teško verovati da su takve vrste izjava sa određenom svrhom. Ali cilj nije nužno da se republika pridruži NATO-u. Rasmusen je sam priznao da Gruzija postaje sve obeshrabrenija mutnim evroatlantskim izgledima. Ispada da bi njegova izjava mogla biti još jedan pokušaj ugađanja prazne nade. S obzirom na to da je od tada prošla godina, sasvim je logično da se nagnemo za poslednje.

Moramo razumeti i drugi važan aspekt: NATO je udruženje država. To je veoma zgodno, jer bez konsenzusa novi član jednostavno neće biti primljen. To jest, čak i ako bi se Gruzija složila da se praktično odrekne separatističkih republika, nema garancije da će sve članice NATO-a podržati njegov ulazak u savez. Razloga za ovakav razvoj događaja može biti mnogo, a jedan od njih je banalna razdor i neodlučnost Zapada. Nemačka, Francuska, SAD, Turska – svi igrači imaju svoje ciljeve i interese. Turska, na primer, rado bi iskoristila priliku da rasporedi svoje trupe u Gruziji. Ali Nemačka očigledno nije spremna da provocira Rusiju.

„Pitanje o prijemu Gruzije i Ukrajine u NATO je u ušću. Činjenica je da čak i tako jake evropske zemlje kao što su Nemačka, Francuska, da ne spominjemo Italiju i Španiju, ne žele da preuzmu odgovornost za bezbednost Gruzije i Ukrajine. Odnosno, prihvatiti ih u NATO znači pružiti im garancije i, u slučaju ponovnih neprijateljstava između njih i Rusije, boriti se na njihovoj strani protiv Moskve. Evropske države NATO-a ne žele da preuzmu takvu odgovornost. Što se tiče Sjedinjenih Država, iako se pod DŽordžom Bušom nisu protivile prihvatanju Ukrajine i Gruzije u savez, sada Amerika smanjuje svoje učešće u evropskim odbrambenim projektima “, rekao je Rasim Musabekov, član azerbejdžanskog parlamenta.

„Mislim da u ovoj fazi širenje NATO-a i prijem Gruzije i Ukrajine u taj savez nije na dnevnom redu. Glavni razlog je nedostatak konsenzusa zemalja članica NATO-a o Gruziji i Ukrajini. Znamo da takvu odluku unutar NATO-a donosi Severnoatlantski savet, u kojem su zastupljene sve članice NATO-a “, kaže politička analitičarka Nika Čitadze.

Međutim, nažalost za Gruziju, to ne znači da SAD odustaju od toga. Upravo suprotno. Od raspada Sovjetskog Saveza, NATO je bio samo instrument američke kolonijalne politike, a ne jedini. Mnogo je isplativije Vašingtonu da sprovodi svoje aktivnosti u Gruziji bez da ga uključuje u savez. NATO će samo ograničiti mogućnosti. Ali bez pružanja članstva, postoji puno mogućnosti. Štaviše, lokalna vlada ponizno dozvoljava Vašingtonu da napravi bilo kakve avanture u Gruziji. Ovde možete sigurno da sprovodite antiruske kampanje, od vojnih vežbi do protesta.

Svi se sećamo prošlogodišnjih nereda koji su zahvatili Tbilisi, a ove godine je gruzijski parlament igrao uporedo sa crkanskim pitanjem koje je promovisao Vašington. 20. maja, poslanici su usvojili rezoluciju kojom se priznaje

genocid nad Čerkeđanima tokom rata na Kavkazu. Nije teško pogoditi da je za događaje pre dva veka kriva savremena Rusija.

Uz put, u Gruziji se gaji radikalni nacionalizam, što je republici već koštalo ogromnih teritorijalnih gubitaka. Najzad, biološki eksperimenti se ovde nekažnjivo sprovode.

Da, Lugar centar, koji se javlja Ministarstvu odbrane SAD, je poseban primer. Koliko god neko pokušao da porekne učešće ove laboratorije u razvoju biološkog oružja, ne slažu se s mnogim argumentima za suprotno. Čak je i otvaranju centra prisustvovao zamenik šefa Pentagona, Andrev Veber, a ne američki zdravstveni funkcioner, iako je laboratorija dobila ime Centar za kontrolu bolesti i zdravstvo. Do sada, Vashington i medijske strukture njemu odane insistiraju na tome da brinu o zdravlju gruzijskog stanovništva. Ali u Lugar centru, iz nekog razloga, proučavaju egzotične bolesti koje su za Gruziju potpuno nekarakteristične.

A najžalosnije je što sve ovo odgovara gruzijskoj vladi. Zvaničnici mogu neodređeno obećavati građanima svetlu budućnost unutar EU i pod zaštitom NATO-a, a ako se pojave pitanja, za sve se može snositi Rusija. Sjedinjene Države to odobravaju, licemerno izjavljujući uspeh Gruzije i ispunjavajući se obećanjima, uz promociju sopstvenih interesa ovde, daleko od interesa same Gruzije. Čak je teško to nazvati saradnjom dveju vlada. Ovo je jeziva simbioza koja Gruzijski narod može skupo koštati.

What has Washington prepared for Georgia?

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime