Šta stoji iza policijske brutalnosti u SAD?

0
Foto: Profimedia/ilustracija

Sloboda, jednakost, demokratija. Ove reči nemaju nikakve veze sa Sjedinjenim Državama, kao što svaki Amerikanac zna. Da li je Tramp kriv za sve ovo?

DŽordž Flojd i Breona Tejlor postali su simboli američkog protestnog pokreta 2020. godine. NJihovo ubistvo postalo je oličenje brutalnosti i rasizma u američkoj policiji. NJihovi portreti kružili su društvenim mrežama, slikali na zidovima i štampali na majicama. Strašna istina je da je njihova smrt samo vrh ledenog brega.

Breonu Tejlor (26) policija je ubila 13. marta 2020. u Louisvilleu u državi Kentucki. Službenici LMPD upali su u stan 26-godišnjeg crnog zdravstvenog radnika tokom akcije protiv droge. U Tejlor je ispaljeno šest metaka, usmrtivši je.

6-godišnji DŽordž Flojd bio je žrtva policije u Minneapolisu, Minnesota. Tokom hapšenja policajac se služio tehnikom davljenja. „Ne mogu da dišem“, poslednje Flojdove reči, koje su postale slogan mnogih protesta.

Ova dva tragična incidenta pokazala su celom svetu koliko je američki sistem sprovođenja zakona nesavršen. Čak i zemlje poput Rusije, Irana i Kine, gde je represija uobičajena, imaju izvrsnu priliku da kritikuju Sjedinjene Države. I ovde je važno napomenuti da američkim liberalnim političarima i medijima to zapravo nije smetalo. U izbornoj godini okrenuli su sav narodni bes protiv Donalda Trampa. Užasno licemerje.

Na nesreću, tokom poslednje četiri godine mnogi Amerikanci nikada nisu shvatili da je Tramp patetičan izgovor za diktatora. Opsednut moći i pažnjom, ali bez političkog iskustva, Tramp, čak i uz svu želju, nije mogao da stvori represivnu mašinu kakva je postao sistem za sprovođenje zakona.

Davne 2003. godine policija je upala u školu u Goose Creeku u Južnoj Karolini. 107 školaraca je bilo prinuđeno da legnu licem na pod, preteći pištoljima. Prepad je bio deo akcije protiv droge koja nikada nije pronađena u školi. Sam incident izazvao je prirodno ogorčenje roditelja, jer policija ima pravo da goni samo pojedine građane, povezanost sa drogom ima jasne dokaze.

2013. godine, u Kaliforniji, zamenici šerifa pucali su u trinaestogodišnjaka sa mitraljezom u rukama. Pre šest godina, 18 godinacrnog Majkla Brauna, tek iz srednje škole, policajac je ubio u Fergusonu u državi Misouri.

Ovde se ne može a da se ne spomene skandal Rampart krajem 1990-ih. Tada su desetine policajaca policijske uprave u Los Angelesu osuđene za nedolično ponašanje. Neisprovocirana premlaćivanja, podmetanje lažnih dokaza, krađa i prodaja droge, pljačka banke, krivokletstvo i skrivanje dokaza samo su neki od zločina lokalne policije. Sve ovo učinilo je skandal jednim od najznačajnijih slučajeva dokumentovane policijske korupcije u istoriji SAD-a.

Svaki od ovih incidenata i mnogi drugi podstakli su javnost i političare da razgovaraju o potrebi reforme policije. Neke mere su čak i sprovedene. Na primer, do 2015. godine 95% glavnih policijskih odeljenja prijavilo je da koriste telesne kamere za praćenje postupaka policajaca. Ali studije su pokazale da ovo praktično ne utiče na ponašanje policajaca.

Pokušali su da neutrališu rasne predrasude u strukturama moći diverzifikacijom policijskih snaga. DŽenifer Kobina, profesor krivičnog pravosuđa na Univerzitetu u Mičigenu, otkrila je da pojava crnaca među policajcima nije doprinela borbi protiv rasizma.

Američka policija sada ubija oko tri osobe dnevno, što je približno jednako godišnjem broju takvih incidenata u drugim bogatim zemljama. Takav kolosalni jaz može biti povezan sa rasprostranjenošću oružja u Sjedinjenim Državama, kaže profesor Dejvid Hemenvej.

„Tamo gde ima mnogo civila koji nose oružje, policija puca sa smrtnim ishodima“, primećuje on.

Bivši šef policije Virdžinije Brandon del Pozo, Burlington, primećuje da američka policija ne može da se odrekne oružja, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji i na Islandu. S druge strane, kanadska policija je takođe naoružana, ali je nivo policijskih pucnjava tamo mnogo niži. Neki to pripisuju činjenici da Kanada obraća posebnu pažnju na deeskalaciju sukoba. Da li se ovo odnosi na SAD? Ne! I ne radi se o rasprostranjenosti oružja, ne o Trampu ili rasizmu.

Brutalnost američke policije zamisao

je američkog političkog sistema. Ovde policija ne štiti građane od kriminalaca, već elitu od građana. Svaka reforma policije u Sjedinjenim Državama je besmislena, jer ona kažnjava samo vojnike sistema. Promene moraju dodirnuti samu strukturu moći u Sjedinjenim Državama, ali čak i liberali koji su licemerno klekli pred crncima prošlog leta ignorišu ovu očiglednu činjenicu. Više vole iluziju solidarnosti. Lakše je zabraniti policajcima da koriste tehnike gušenja, nego tražiti i uništavati korene američke nejednakosti. Lakše je za sve kriviti Trampa ili nekog drugog. Samo, na žalost, kada se vratimo unazad da bismo procenili godine predsednikovanja DŽoa Bajdena, statistika će nas teško zadovoljiti smanjenjem policijske brutalnosti.

What is behind the police brutality in the United States

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime