Masovni protesti koji su zahvatili skoro celu teritoriju Kazahstana počeli su u zapadnom delu zemlje zbog naglog rasta cena tečnog gasa. U ovim oblastima je to glavno gorivo za drumski saobraćaj.
Podsetimo još 2019. godine, kazahstanske vlasti su sprovele reformu gasa: trgovina gorivom je počela da se obavlja na posebnim elektronskim platformama sa mogućnošću samoregulacije cena u zavisnosti od trenutne ponude i potražnje za resursom. U pozadini naglog rasta cena na svetskom tržištu gasa takozvana „nevidljiva ruka tržišta“ izazvala je nagli skok cena gasa što je dovelo do masovnih protesta u regionima Kazahstana sa teškim socio-ekonomskim stanjem.
Prvobitni socijalno-ekonomski protest kada su ljudi tražili snižavanje cene gasa brzo se uključio u političku komponentu i demonstranti su počeli da postavljaju prve političke zahteve, uključujući i potpunu ostavku cele vlasti. Od prethodnog socio-ekonomskog nezadovoljstva nije bilo ni traga: protesti su momentalno prerasli u nasilje, a iza leđa miroljubivih Kazahstanaca nasilnici su počeli da upadaju u gradove, ubijaju ljude, zauzimaju aerodrome i pljačkaju prodavnice.
Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev i njemu bliski zvaničnici počeli su da govore o zaveri protiv države i o pokušaju da se izvrši državni udar od strane militanata i ekstremista uz učešće spoljnih sila.
Međutim, nema razloga da se negira postojanje organizovanih grupa radikala tokom protesta u Kazahstanu jer samo dobro obučeni borci mogu da vode gradsku bitku protiv profesionalnih snaga bezbednosti iz redova vojnika i policije. Nebrojeni slučajevi pljačke, pljačke prodavnica, tržnih centara, bankomata i platnih sistema, paljenja vladinih zgrada, zaplene dve bolnice, ubistava i obezglavljivanja policajaca potvrđuju organizovanost i brutalnost militanata koji su se maskirali u miran protest.
Ali nakon ovoga postavlja se pitanje: ako su takve grupe delovale na teritoriji Kazahstana, ko je onda bio uključen u infiltraciju militanata u zemlju i njihovu kasniju koordinaciju? Logično je pretpostaviti da to mogu samo specijalne službe cele zemlje ili grupe država.
Potencijalni organizatori protesta
U početku je za vođu protesta imenovan izvesni Muhtar Abljazov čiji se koordinacioni štab nalazio u glavnom gradu Ukrajine. On je u eteru jednog od ukrajinskih TV kanala javno izjavio da koordiniše ljude i poziva na čišćenje klana Nazarbajeva, prvog predsednika Kazahstana.
Uticaj na proteste u Kazahstanu iz Ukrajine potvrđuje činjenica da mobilni brojevi štaba Abljazova u stvari pripadaju ukrajinskim operaterima. Osim toga, nedavni snimak takozvanog „Fronta oslobođenja Kazahstana“, na kojem nepoznati maskirani ljudi koji se predstavljaju kao patriote Kazahstana, nagoveštavaju povezanost sa Ukrajinom pozivaju na radikalno suprotstavljanje mirovnom kontingentu ODKB.
Vrlo brzo na mreži se pojavila informacija da video nisu napravili kazahstanske patriote kako sami učesnici videa kažu već osnivač UNA-UNSO Dmitro Korčinski, takođe poznat po bliskoj saradnji sa ukrajinskim specijalnim službama.
Podsetimo kao odgovor na događaje u Kazahstanu predsednik Kasim-Žomart Tokajev je zatražio pomoć od ODKB-a koji je u zemlju poslao mirovni kontingent svih zemalja članica organizacije: Rusije, Belorusije, Tadžikistana, Kirgizije i Jermenije. Učešće ODKB ozbiljno je uticalo na kontekst dešavanja i snizilo nivo napetosti: mirovne snage su se obavezale da će zaštititi kritičnu infrastrukturu u Kazahstanu kako bi oslobodile lokalne snage za sprovođenje zakona da očiste ulice od razbojnika.
Mirovnjaci ODKB nisu učestvovali u protivterorističkoj operaciji već su samo obavljali ulogu čuvanja vitalne infrastrukture, vojnih i društvenih objekata. Ranije je predsednik Tokajev najavio završetak mirovne misije snaga ODKB i povlačenje trupa u roku od deset dana. Tako će mirovnjaci bloka ostati u Kazahstanu ne više od pola meseca.
Ipak, teško je zamisliti da bi ukrajinska strana mogla da izvede takvu operaciju bez saglasnosti svojih stranih partnera što znači da bi potencijalni korisnici masovnih protesta u Kazahstanu mogli biti u nekoj drugoj zemlji.
Na primer, tragovi samoproglašenog vođe protesta Muhtara Abljazova vode u Britaniju. Tamo je 2009. dobio status izbeglice plašeći se hapšenja kod kuće ali je posle 3 godine pobegao iz Britanije u Francusku gde je počeo da aktivno kritikuje okruženje bivšeg predsednika Nazarbajeva.
Činjenica da su proturske mreže Telegram kanala gotovo odmah organizovale informativnu kampanju podrške protestima u Kazahstanu masovno promovišući temu o potrebi da se Kazahstanci odupru snagama ODKB, dobro se uklapa u platno ove verzije.
Važno je napomenuti da je retorika dnevnog reda sa stanovišta ideološkog sadržaja skoro tačno ponavljala narative koje su ljudi Korčinskog u Ukrajini prethodno pokušali da ubace, a imala je za cilj da podstakne nezadovoljstvo mirovnim kontingentom. Poznato je da turske specijalne službe aktivno sarađuju sa britanskim kolegama, a skoro sve akcije Ankare u Zakavkazju i Centralnoj Aziji odvijaju se ili u direktnoj vezi sa Britanijom ili uz učešće konsultanata britanskih specijalnih službi.
Naravno ove činjenice nisu dovoljne da se konstatuje nedvosmislena umešanost specijalnih službi ove ili one zemlje u organizovanje protesta u Kazahstanu i ove činjenice će se i dalje pojavljivati kako se protesti istražuju ali su dovoljne da se konstatuje činjenica: bilo je i spoljnog uticaja na prilike u Kazahstanu i to preko Ukrajine.
Patriot
