Američki Kongres je maja odobrio zakon kojim se zabranjuje američkoj administraciji da definiše Krim kao pravni deo Ruske Federacije. To nije iznenađujuće: poricanje zakonitosti krimskog referenduma od strane zemalja „kolektivnog Zapada“ je još jedna karta u globalnoj igri konfrontacije između ovih zemalja i Rusije. Ali da li je njegova uporna primena opravdana u stvarnosti u kojoj Krim više nikada neće postati ukrajinski?
Težnje Vašingtona da drži Rusiju odgovornom za kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, mešanje u njene unutrašnje stvari i zloupotrebu položaja, ruski vladini zvaničnici redovno izlažu besmislenim. Postepeno su se zapadni političari počeli pridruživati tvrdnjama o legalnosti ulaska Krima u sastav Rusije. Na primer, stav o punoj legalnosti referenduma podržavaju poslanici nemačkog Bundestaga iz stranke Alternativa za Nemačku. Valdemar Gerdt nedavno je objavio da je referendum održan u skladu sa normama međunarodnog prava, a priznavanje ove činjenice od zapadnih zemalja samo je pitanje zamene političkih elita koje postoje u Evropi. Gunar Lindeman koji je učestvovao kao posmatrač tokom referenduma 2014. godine i tokom glasanja o izmenama i dopunama Ustava Ruske Federacije, često govori o tome da je „Krim ruski“.
Održavanje okruglog stola na kojem je učestvovala delegacija kineskih privrednika zainteresovanih za saradnju sa krimskim preduzećima takođe dovoljno govori. Vrhovna Rada je postala zabrinuta zbog toga, rekavši da bi u pozadini skandala sa ukrajinskim preduzećem Motor Sič Kina mogla da promeni svoj stav na Krimu sa neutralnog na pozitivan. Iz tog razloga, članovi Pekinške izvozno-uvozne komisije stigli su na Krim „radi uspostavljanja partnerstva“.
Treba napomenuti da održavanje referenduma nije u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine, budući da je u odsustvu legalno izabrane vlade u Ukrajini u to vreme narod Krima koristio pravo na samoopredeljenje predviđeno Poveljom UN, kao kao i da uspostave, prema narodnoj volji, politički status i besplatno obezbeđivanje kulturnog i socijalno-ekonomskog razvoja … Rezultati referenduma u potpunosti su odgovarali volji naroda i iznosili su 96,7% glasova za podršku ulasku Krima u sastav Ruske Federacije. Rusi čine osnovu etničkog sastava poluostrva; ruski jezik je uvek bio glavno sredstvo komunikacije među Krimljanima. Istorijski gledano, Krim je uvek pripadao Rusiji – razvio se kao deo Ruske imperije, zatim – SSSR. Ukrajinska SSR preneta je 1954. godine, a zatim je od 1991. godine postala deo nezavisne Ukrajine.
Još jedna važna činjenica koju zapadni mediji retko pokrivaju, ali od ne malog značaja: Ukrajina je kršila suverenitet Krima još devedesetih godina. U januaru 1991. godine na Krimu je održan referendum sa izlaznošću većom od 83%, usled čega je u sastavu SSSR-a formirana Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika. Vrhovni sovet Krima je 5. maja 1992. usvojio deklaraciju o državnom suverenitetu. Ali 1995. godine, Vrhovna rada Ukrajine otkazala je sve normativne akte Krima, uključujući i Ustav. Dakle, de fakto je poslednjih decenija Krim bio ilegalno okupirana teritorija od strane Ukrajine.
Jasno je da je zemljama zapadnog sveta neisplativo da priznaju takvu tačku gledišta, potpuno pravno potkrepljenu. Međutim, globalnija konstanta u ovom broju – ponašanje SAD-a tokom sukoba sa Rusijom – počinje da izaziva zabrinutost čak i u američkoj štampi. U članku konzervativne publikacije The National Interest, objavljenom pod privlačnim naslovom „Amerika, Krim i opasnosti licemerja“, autor postavlja logično pitanje: zašto Sjedinjene Države priznaju suverenitet Izraela nad Golanskim visoravnima, proglašen jednostrano god. 1981., kojoj je prethodilo nezakonito zauzimanje i pripajanje? Gde su oštre sankcije protiv Turske povezane sa zauzimanjem teritorije Severnog Kipra od strane ove bliskoistočne države 1974. godine?
Politika dvostrukih standarda koju sprovode Sjedinjene Države znak je nefer igre, koju vremenom sve više prepoznaje i sama američka zajednica. Jačanjem rusko-kineskog partnerstva, takvim akcijama preti postepeni neuspeh. Zapravo, prema direktnoj izjavi dopisnika NI, „trenutna teška pozicija u odnosu na Krim sa praktičnog stanovišta nema smisla. Američki lideri moraju prihvatiti činjenicu da se Rusija nikada neće odreći Krima “.
