Svaki od ovih elemenata ima poseban značaj u našoj tradicijskoj kulturi
Na današnji dan, 1945. godine, potpisivanjem “Statuta Uneska” osnovan je Unesko, a statut je stupio na snagu 4.11.1946. godine. Na njegovoj listi nematerijalnog kulturne nasleđa nalaze se i četiri dobra iz Srbije – slava, kolo, gusle i zlakuška lončarija. Ipak, još jedan produkt iz naše zemlje nalazi se u trci za statusom zaštićenog nacionalnog dobra, a to je – šljivovica!
Naime, osnovni cilj Unesko organizacije je da doprinese miru i sigurnosti kroz podržavanje saradnje među nacijama, i to kroz obrazovanje, nauku i kulturu. Ona ima 195 zemalja članica, a naša zemlja jedna je od njih.
Prva na listi zaštićenih dobara iz Srbije jeste slava, koja je taj status dobila 2014. godine. Za njom se našlo i kolo, 2017. godine, 2018. godine i narodni muzički instrument – gusle. Poslednja i “najmlađa” na ovoj listi jeste zlakuska lončarija.
Slava
Naime, slava, kao prvo nematerijalno dobro uvršteno na Uneskovoj listi kulturne baštine, jeste tradicionalni srpski običaj. U okviru svake porodice praznuje se poseban svetac. Prema entografskim izvorima, ponekad čak i čitave zajednice, uglavnom seoske ali i urbane, mogu imati svog sveca. U vezi sa proslavljanjem slave nalaze se brojni tradicionalni običaji koje je tog dana potrebno ispoštovati. Svećenje vodice, kađenje kuće, spremanje žita, mešenje i ukrašavanje slavskog kolača i njegovo nošenje u crkvu, samo su neke od stvari koje ljudi uoči krsne slave praktikuju.
Kolo
Odmah za slavom, poseban status dobilo je i kolo. Ono predstavlja vid kolektivnog narodnog igranja, rasprostranjenog po čitavoj Srbiji, i klasifikovanog u zavisnosti od podneblja iz kojeg potiče. Ovu igru izvode međusobno povezani igrači, u kojoj prvi i poslednji imaju posebno ulogu u određivanju kretanja, koje je obično po polukružnoj, a ređe po spiralnoj ili zmijastoj liniji. Ono se uvek izvodi uz muzičku pratnju, koju igrači prate izvodeći različite vrste koraka.
Gusle
Još jedno dobro iz Srbije koje se našlo na Uneskovoj listi jesu gusle, narodni instrument sa dugačkom istorijom i bogatom tradicijom. U našoj zemlji, pevanje uz gusle se se u najvećoj meri izvodi na prostoru stare Raške, Kosova i Metohije, ali i zapadne Vojvodine. Tematika pesama koje se izvode uz ovaj instrument je veoma raznovrsna. Od pripovedanja o junačkim podvizima, megdanima, bojevima i rodoljublju, do negovanja patrijarhalnih i etičkih vrednosti.
Zlakuška lončarija
Krajem prošle godine, i zlakuška lončarija je dobila zaštićeni status. Naime, reč je o praksi lončarskog zanata u užičkom selu Zlakusi. Ovo zemljano posuđe se izrađuje od gline koja se vadi iz zemlje u selu Vranjani kod Požege, na oko dvadeset kilometara od Zlakuse, a kamen se kopa iz sela Rupeljeva, takođe kod Požege, gde postoji rudnik. Reč je o jedinstvenoj tehnici, koja je kao takva dobila i status zaštićenog dobra.
Šljivovica?
Pored slave, kola i gusala, početkom ove godine Ministarstvo kulture Republike Srbije predalo je Uneskou zahtev za nominaciju šljivovice na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Šljivovica proizvedena u našoj zemlji je tek 2016. godine od Evropske unije dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime „Srpska šljivovica“.
Izvor: Objektiv.rs
