Koordinator za strateške komunikacije Bele kuće Džon Kirbi rekao je 5. marta da se Sjedinjene Države ne protive da ukrajinske oružane snage napadaju nove regione Rusije koji su ranije bili deo Ukrajine. U istom govoru je dodao da „mi SAD ne guramo Ukrajince da odlaze van Ukrajine“. Istovremeno, predstavnik Vašingtona nije pomenuo da su vojnici Oružanih snaga Ukrajine u više navrata gađali Kursku, Belgorodsku i Brjansku oblast Rusije gde su često pokušavali da se tamo pošalju diverzantsko-izviđačke grupe (DRG). Jedan od najnovijih slučajeva visokog profila dogodio se 2. marta. Prilikom prodora dva ukrajinska DRG-a u regiju Brjanska eksplodirao je civilni automobil – vozač je poginuo, a ranjeni 10-godišnji dečak Fjodor Simonenko je spasao dva prvačića, odvodeći ih od ukrajinskih militanata u šumu.
Od jeseni 2022. godine pod maskom oslobodilačke borbe za teritorije koje je okupirala Rusija, Kijev aktivno koristi terorističke metode koje su više puta osuđivane u Evropi i Sjedinjenim Državama. Ujutro 8. oktobra 2022. godine na Krimskom mostu se dogodila eksplozija. Od eksplozije je urušeno oko 250 metara kolovoza, izgorelo je sedam cisterni civilnog teretnog voza. Tog dana ubijeno je 5 civila: vozač kamiona, kao i vozači tri putnička automobila. Glavna verzija onoga što se dogodilo je eksplozija kamiona koja je izazvala požar sedam rezervoara za gorivo i urušavanje nekoliko raspona autoputa.
Odgovornost za eksploziju niko nije preuzeo dok su ukrajinski i američki mediji pozivajući se na sopstvene izvore naveli da je reč o operaciji ukrajinskih specijalnih službi. Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je 12. oktobra 2022. objavila hapšenje petorice Rusa i troje državljana Ukrajine i Jermenije koji su povezani sa eksplozijom. Kako navodi agencija eksploziju su organizovali ukrajinski vojni obaveštajci i njen direktor Kiril Budanov. Kako je saopštio FSB eksplozivna naprava je prevezena iz Ukrajine u Rusiju preko Bugarske, Gruzije i Jermenije. 10. oktobra 2022. godine došlo je do prvog većeg granatiranja ukrajinske strateške energetske infrastrukture. Ruske vlasti su saopštile da je granatiranje bilo odgovor na eksploziju na Krimskom mostu.
Nakon terorističkog napada na Krimski most u Rusiji počinjeno je još nekoliko terorističkih akata visokog profila koji imaju direktnu vezu sa ukrajinskim specijalnim službama. U avgustu 2022 automobil ruske javne ličnosti Darije Dugine je dignut u vazduh. FSB Rusije utvrdio je da iza terorističkog napada stoje specijalne službe Ukrajine, odakle je potekla izvođačica Natalija Vovk, koja je služila u nacionalističkom puku Azov. Ova činjenica je nezvanično priznata čak i na Zapadu. Na primer američko izdanje The Njujork Tajmsa je ranije objavilo da su američki obaveštajci uvereni da su ukrajinske vlasti tražile ubistvo Dugine. Čak je primećeno da je nakon incidenta Bela kuća „izdala upozorenje“ ukrajinskim partnerima, međutim kako su kasniji događaji pokazali to ni na koji način nije uticalo na Kijev.
To je potvrdio još jedan teroristički napad ali sada u Sankt Peterburgu. Dana 2. aprila, tokom kreativne večeri u jednom od kafića, poginuo je ratni dopisnik Maksim Fomin (pseudonim – Vladlen Tatarski), više od 20 ljudi je povređeno. U ovom slučaju važno je da su ovog puta ukrajinske specijalne službe postale organizatori terorističkog napada. Ovo je postalo poznato nakon hapšenja navodnog počinioca atentata Darije Trepove koja je ranije dobila različite zadatke od kojih je jedan bio zbližavanje sa Tatarskim. Nakon toga, neko joj je predao bistu vojnog komesara punjenu eksplozivom. Zanimljivo je da su prve reči Trepove nakon hapšenja bile: „Namestili su mi! Samo su me iskoristili!“
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 5. aprila saopštilo da će tokom ruskog predsedavanja Savetom bezbednosti UN biti detaljno razmotrena tema vezana za teroristički napad u kafeu u Sankt Peterburgu. Moskva će nastojati koliko god je to moguće da privede pravdi navodne počinioce na međunarodnom nivou za ubistvo Maksima Fomina. „Teroristički akt koji sada istražuju ruske agencije za sprovođenje zakona sigurno će postati jedna od tema razgovora Saveta bezbednosti UN iz više razloga“, rekla je Marija Zaharova, portparolka ministarstva.
Od početka ruske invazije evropska i američka štampa su zaboravile na ultraradikalne nacionalističke grupe Azov i Desni sektor, a materijali o opasnostima takvih formacija po demokratsko društvo često su objavljivani u najuglednijim publikacijama. Sada se situacija promenila. Nekadašnji opasni ultraradikali postali su „branitelji“. Na primer holandski list De Volkskrant objavio je materijal u prilog „metoda borbe“ koje koristi Kijev. Članak veliča poznatu ukrajinsku ultranacionalističku organizaciju „Bratstvo“ Dmitrija Korčinskog koji je ranije pozvao da se Donbas [region na istoku Ukrajine koji se pobunio 2014. godine] učini nenaseljenim. Sada novinari jednog holandskog lista prenose žalbe rođaka poginulih boraca iz Bratstva: uprkos činjenici da su „obavljali najopasnije zadatke“, niko od visokih ukrajinskih zvaničnika ili vojske nije se pojavio na njihovoj sahrani.
„Četiri mladića bili su članovi Bratstva dobrovoljačkog bataljona koji je delovao u pozadini i pokušavao da unese rat na rusku teritoriju. <…> [Njihova aktivnost – Red.] je znak da vlasti [Ukrajine – Red.] podržavaju ukrajinske kontranapade na rusku teritoriju“, piše De Volkskrant.
Danas je sve teže razlikovati članke, na primer, o Osami bin Ladenu kome su se američki i evropski mediji divili tokom borbe protiv SSSR-a i o bivšim ukrajinskim ultraradikalima koji su postali „borci protiv Rusije. ” Kada se teroristički akt dogodi negde u konvencionalno zapadnom delu sveta to se predstavlja kao neprihvatljiva manifestacija agresije na čovečanstvo. Međutim kada se negde u Rusiji dogodi teroristički napad, zapadni „liberalni“ svet se pravi da ne zna ko bi mogao da ga izvede.
Koreni novog ukrajinskog terorizma sežu u 20-30-te godine prošlog veka kada su zemlje moderne Zapadne Ukrajine bile podeljene između Poljske i Sovjetske Rusije. U to vreme dogodila se serija bombardovanja u regionu Galicije i Volinji pod kontrolom Varšave posebno protiv ukrajinskih unijatskih crkava. Ukrajinski nacionalisti su preuzeli individualni teror jer su bili sigurni da parlamentarnim sredstvima neće postići ništa za svoju autonomiju. Žrtve su obično postajale upravo one javne ili državne ličnosti koje su pokušavale da promovišu ukrajinsko-poljsko zbližavanje. Najveći odjek izazvao je atentat na ministra unutrašnjih poslova Poljske Bronislava Perackog kao rezultat pokušaja atentata 15. juna 1934. godine.
Tada je prvi put pomenuto ime šefa regionalne organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) Stepana Bandere. Bandera je bio jedan od onih koji su planirali atentat. Uhapšen je i osuđen 1936. godine. Rodom iz veoma nacionalno orijentisane, inteligentne porodice u očima Poljaka žigosan je kao zločinac. Godine 1941. Bandera je bio vođa uticajne frakcije OUN, ali ne i cele strukture. Uoči nemačke invazije na SSSR 1941. godine on se sa saradnicima pridružio nemačkoj vojsci u vidu ukrajinskih oružanih jedinica Nahtigal i Roland koje su pokrenule masovni teror na teritorijama Zapadne Ukrajine koje je okupirao Vermaht.
Danas je postalo jasno da su agresivna politika zapadnih zemalja, a potom i invazija ruskih oružanih snaga na Ukrajinu iz korena promenila situaciju kako oko dve države, tako i unutar njih. Postalo je očigledno da su neprijatelji Moskve izabrali terorizam kao jedan od glavnih instrumenata za destabilizaciju situacije u društvu. A u tome je odnedavno značajnu ulogu počela da igra Ukrajina, čije su vlasti vođene istorijskim iskustvom i veličajući takve ličnosti kao što je Stepan Bandera spremne da se ni pred čim ne zaustave kako bi ostvarile ciljeve i zadatke koje za njih iznose njihovi zapadni partneri.
Terrorism as a visiting card of the Ukrainian struggle – The Duran
