Ujedinjenje Kosova i Albanije? – “U non pejperu rezervisana četiri reda”

0

U svom “non pejperu” upućenom odabranim adresatima u EU, premijer Slovenije Janez Janša predložio je rešavanje spora na Balkanu promenom granica.

„Rešenja” – tako se zove odlomak u jednom nezvaničnom dokumentu koji je slovenački premijer Janez Janša još pre nekoliko meseci predao nekolicini odabranih adresata u Evropskoj uniji.

Ono što je usledilo liči na dokument Berlinskog kongresa iz 1878. kada su se Oto fon Bizmark, lord Solzberi i knez Gorčakov povili nad geografskom kartom Balkana – i u roku mesec dana na svoju ruku odlučili sudbini nacija.

Janša bi ponovo vukao granice

Za „a) Ujedinjenje Kosova i Albanije” su u „non pejperu” rezervisana četiri reda.

Tačka „b) Ujedinjenje velikog dela Republike Srpske sa Srbijom” dobila je još jedan red manje.

Janša bi ovom prilikom hteo ponovo da odredi i oblik susedne Hrvatske: „c) Hrvatsko nacionalno pitanje može biti rešeno” tako što će se „pretežno hrvatski kantoni u Bosni i Hercegovini ujediniti s Hrvatskom” ili će se „hrvatskom delu” BiH dati „poseban status” – „prema modelu Južnog Tirola”.

Ostaju Bošnjaci, koji čine skoro polovinu stanovništva zemlje. Prema ovom planu oni dobijaju „nezavisno funkcionišuću državu” i „za nju preuzimaju potpunu odgovornost”. A ako ne žele, ne moraju u EU: „Na referendumu mogu birati između budućnosti u EU ili izvan nje, poput Turske.” U Janšinom papiru stoji da se, doduše, muslimanski Bošnjaci „privremeno” zalažu za članstvo u EU. „Ali, ako se haos nastavi i sa sve jačim utjicajem Turske i radikalnog islama”, piše Janša, „stanje se u idućoj deceniji može drastično pogoršati”. I dodaje da najpre treba „delovati u tišni”, sve dok „plan” ne bude dogovoren s „donosiocima odluka” u regionu i u međunarodnoj zajednici.

Spor oko dva koncepta

„Non pejper” je izazvao prve potrese još pre nego što ga je u sredu uvečer objavio slovenački portal Necenzurirano.si. Ponovno povlačenje granica, tema spornog papira, na Balkanu je nešto poput slona u prostoriji: velika pretnja, ali o njoj niko ne govori. Nakon prvih glasina o „non pejperu” hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman otputovao je u Sarajevo i umirio duhove, rekavši da Hrvatska podržava integritet susedne države i da za postojanje slovenačkog „fantomskog papira” nema „nikakvih dokaza”.

Jedan od adresata, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, prethodno je rekao da „ne može potvrditi” da ga je primio – što strogo uzevši ne znači da se to nije desilo.

U ovom regionu već 30 godina postoji spor oko dva koncepta. Prema jednom, vladajućem, granice ostaju netaknute; svaka pojedina zemlja stvara demokratske strukture u kojima ima mesta i za etničke manjine.

Prema drugom, uglavnom prećutnom konceptu, povlače se nove granice, prema etničkim kriterijumima a dotični vladari smeju neometano da vladaju svojim nacionalnim porodicama. „Etnički čiste” nacionalne države čine suvišnim „haos” s pravima manjina, institucijama i demokratskim glasačkim procesima.

Janšin ugled u EU je narušen

Slovenija preuzima 1. jula predsedavanje Evropskom unijom, a premijer Janša je, kao što je to uobičajeno, Briselu još u decembru dao grube obrise svojih smernica. Balkan je težište. Janša je u dobrim odnosima s Viktorom Orbanom, svojim kolegom u susednoj Mađarskoj. Orban finansira desno orijentisane, Janši sklone medije u Sloveniji, a preko Ljubljane i takve medije u Severnoj Makedoniji, čijem je bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, pravosnažno osuđenom zbog korupcije, dao azil u Mađarskoj.

Orban je bio i taj koji je kao novog evropskog poverenika za proširenje instalirao Olivera Varheljija, svog čovek od poverenja. Taj Mađar se u svom mandatu pre svega brine o šansama Srbije za pristup u EU. U tako nastaloj mreži, inicijative i „non pejperi” više ne prolaze neopaženo.

U Briselu se ne smatra verovatnim da bi Janša u Evropi stvarno mogao progurati snove svojih mađarskih i srpskih prijatelja. Ugled slovenačkog premijera je narušen nakon njegovog zadnjeg nastupa u Evropskom parlamentu. Kada je trebalo da odgovara na pitanja poslanika o slobodi medija u Sloveniji, on je insistirao na tome da radije prikaže jedan film. Kada se parlament usprotivio, Janša je jednostavno prekinuo internet vezu.

Kao što Varheljija uglavnom ignorišu, složene strukture Evropske unije omogućavaju i neutralizovanje slovenačkog predsedavanja Evropskom savetu.

Iskušenje Gordijevog čvora

Uprkos tome, inicijative poput „non pejpera” nisu puke mladalačke fantazije. Uskoro će biti tri godine otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojim željama za etničkom korekcijom granica u Evropi naišao na – ne baš malo blagonaklonosti: jedna socijaldemokratska poverenica za spoljnu politiku, jedan hrišćansko-demokratski poverenik za proširenje i jedan zeleni predsednik države, založili su se za novu podelu teritorije između Srbije i Kosova.

Što su više evropski hobi-stratezi udaljeni od regiona, to je veće iskušenje da se tobožnji Gordijev čvor neshvaćenih „etničkih sukoba” preseče jednim jedinim udarcem. Samo što trenutno na vidiku nema kneza Bizmarka.

Dojce Vele, B92

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime