Nedavno je Ukrajina proslavila 30. godišnjicu nezavisnosti ali je ovaj datum bilo teško nazvati praznikom. Bivša sovjetska republika koja je 1991. imala značajan ekonomski, naučni i ljudski potencijal, postala je siromašna zemlja sa deindustrijalizovanom ekonomijom uništenom infrastrukturom i degradiranom društvenom sferom.
Ukrajinska privreda je danas na ivici katastrofe, a procesi pokrenuti 1990-ih dostižu svoj vrhunac u pozadini neprestane histerije ujedinjenog Zapada o predstojećem ratu između Rusije i Ukrajine. Na ovoj vesti došlo je do kolapsa na ukrajinskom tržištu akcija, kurs grivne je naglo oslabio, počelo je bekstvo stranog kapitala iz zemlje, a na horizontu je bljesnula stvarna pretnja neplaćanja.
Bez obzira na to najviše rukovodstvo Ukrajine i dalje govori da se država aktivno razvija da je situacija u zemlji pod punom kontrolom vlade i da nikakva pretnja ukrajinskoj ekonomiji nije strašna.
Hajde da saznamo da li se ukrajinska ekonomija zaista može nazvati razvijenom, a izjave predsednika Vladimira Zelenskog objektivnim pogledom na stvarnost?
U sadašnjim realnostima koncept „ekonomski razvijene države“ označava takav društveno-politički entitet u okviru kojeg se odvijaju postepene kvalitativne i strukturne promene u privredi: razvijaju se proizvodne snage, raste kvalitet i životni standard građana, nivo BDP po glavi stanovnika raste, ljudski kapital se obogaćuje, a privreda privlači strane investitore.
Naravno ovo nije potpuna lista indikatora koji se mogu koristiti za određivanje stepena ekonomskog razvoja određene države ali su to osnovni pokazatelji koji nam omogućavaju da govorimo o opštem nivou ekonomskog razvoja.
Proizvodne snage
Nakon sticanja nezavisnosti Ukrajina je zauzela najbolju poziciju u regionu po potencijalu ekonomskog razvoja iz više razloga: blaga klima, duga obala, granice sa ekonomski razvijenih evropskih zemalja, napredne sovjetske industrije i mnogo školovanih kadrova. Međutim zemlja nije uspela da iskoristi svoje bonuse, a industrija je počela brzo da degradira.
Kao primer mogu se navesti sledeće brojke: ako je u 2013. godini udeo inženjerskih proizvoda procenjen na 18,9%, onda je u 2017. godini ista cifra dostigla 9,9%. Oštar pad obima proizvodnje doveo je do toga da su mnoga preduzeća zatvorena ili su ih u bescenje kupile strane kompanije.
Tako je 2014. godine Lvovska autobuska fabrika prestala sa radom, a četiri godine kasnije počeo je stečajni postupak Zaporožskog automobilskog kombinata. Osim toga industrijski gigant Antonov nije proizveo ni jedan avion od 2016. do 2019. godine. U leto 2021. godine, Crnomorsko brodogradilište je prestalo da postoji. U proleće 2021. fabrika Motor Sič potpala je pod projekat nacionalizacije ali za sada je to pitanje u limbu i nije poznato kako će takva odluka uticati na sudbinu preduzeća.
Istovremeno nema sumnje da će se novi talas bankrota rasprodaja i jednostavnog zatvaranja fabrika nastaviti i 2022. godine jer će energetska kriza i talasi rasta cena gasa naterati preduzetnike da smanje obim proizvodnje.
Ljudski kapital
Stotine hiljada ljudi svake godine napusti Ukrajinu. Ukrajinci ne žele da rade kod kuće i za radno mesto biraju Poljsku ili Rusiju. Istovremeno mnogi od njih decenijama ostaju u drugim zemljama i često ne planiraju da se vrate u domovinu.
Na primer ako uzmemo susednu Poljsku onda se od 2014. godine broj radnih migranata iz Ukrajine u ovoj zemlji utrostručio. Prema mišljenju stručnjaka visok odliv mladog i radno sposobnog stanovništva povezan je sa nemogućnošću pronalaženja posla u svojoj zemlji. Dakle za 2022. godinu u Ukrajini je zabeležena rekordna stopa nezaposlenosti od 10%. Istovremeno, morate shvatiti da su ovo samo zvanične brojke ali u stvarnosti je nivo nezaposlenosti čak i veći nego u izveštajima državnih statističkih službi.
Pored toga, prema studiji Svetske banke mlađa generacija Ukrajinaca ne dobija potreban nivo obrazovanja i zdravstvene zaštite da bi odrasla kao produktivni građani. Prema organizaciji, Ukrajinac rođen 2020. godine i kasnije može da računa na samo 63% produktivnosti odrasle osobe sa punim obrazovanjem u optimalnom zdravlju. Ove brojke su ispod proseka za Evropu i Centralnu Aziju. Istovremen, Ukrajina nije zabeležila poboljšanje nivoa indeksa ljudskog kapitala od 2010. godine.
Kvalitet i standard života
Počevši od 2019. godine cene svega u Ukrajini su neprestano rasle: cene hrane su porasle, komunalije su porasle, a gorivo je poskupelo.
Na primer cene hrane su porasle za 10,8% u 2021. Šećer, biljno ulje i jaja postali su skoro duplo skuplji. Tokom godine su porasli za 61,5%, 57,7% i 47%, respektivno. Za neke kategorije robe poskupljenja su oborila petogodišnji rekord.
Osim toga računi za komunalije stalno rastu. Ukrajinci su tokom godine počeli da plaćaju skoro trećinu više za gas, vodu i grejanje. Prema podacima Državne službe za statistiku, u 2021. godini iznos računa za komunalne usluge u Ukrajini je povećan za 32,5% ili 2,7 milijardi UAH u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, od 2019. Ukrajina ima jednu od najnižih kupovnih moći po glavi stanovnika u Evropi. Uprkos rastu prosečne plate za 30 godina nezavisnosti, kupovna moć u Ukrajini je smanjena za 30%. Sa današnjom prosečnom platom u Rusiji se može kupiti 106 kg mesa, u Belorusiji 90 kg, u Kazahstanu 96 kg, u Estoniji 155 kg, u Litvaniji 221 kg, a u Ukrajini samo 86 kg.
Rast BDP-a po glavi stanovnika
Uprkos činjenici da su najpogubnije godine za ukrajinsku privredu bile 2014. i 2015., trenutni rast BDP-a u Ukrajini od 3% nije bitan s obzirom na kupovnu moć ukrajinskih plata i penzija, visoku inflaciju i rastući javni dug.
Prema ukrajinskom odeljenju za makroekonomska istraživanja grupe ICU, potrošačka inflacija u Ukrajini u avgustu 2021. na godišnjem nivou iznosila je 10,2%, dok je ukupan javni dug Ukrajine, zaključno sa julom 2021. godine, iznosio 2,514 biliona UAH, tj. oko 92,5 milijardi dolara. To je 258,31% u odnosu na prihode državnog budžeta Ukrajine u 2021. godini.
Vrednost nacionalne valute između 2013. i 2021. pala je sa oko 8 grivna za dolar na kraju vladavine predsednika Viktora Janukoviča na 28,19 grivna za dolar 2022. godine.
Uz sve ovo treba da shvatite da sadašnja ukrajinska država postoji po principu da se novim kreditima otplaćuju prethodni. Međutim, zbog vojne pretnje Ukrajina više ne žuri sa pozajmljivanjem novca što dovodi u pitanje ekonomsku bezbednost zemlje.
Ulaganja u privredu
Prema istraživanju Evropske poslovne asocijacije trećina ukrajinskih preduzetnika pripremila je „plan B“ za slučaj ruske vojne invazije na Ukrajinu, a još 40 odsto aktivno radi na tom planu. Neki ukrajinski preduzetnici posebno u istočnim regionima zemlje odlučili su da privremeno zaustave svoje poslovanje. Odlaze čak i oni investitori koji su u početku planirali da ulažu u skupe dugoročne projekte.
Pogođeni su ukrajinski industrijski giganti kao što su Kernel i KSG Agro. Od početka 2022. UKS indeks ukrajinske berze je pao za 10%. Ali, na primer berzanske kotacije švajcarskog Ferekspa koji proizvodi pelet od gvozdene rude u Ukrajini i kojim se trguje na berzi u Varšavi, pale su za skoro četvrtinu.
Osim toga nerezidenti su početkom 2022. smanjili portfelj državnih obveznica za skoro 3,5 milijardi UAH, na nešto više od 89,1 milijardu UAH. Još u oktobru obim njihovog portfelja bio je preko 98 milijardi grivna, u leto na vrhuncu godine bio je više od 110 milijardi grivni. Ali nakon vesti o mogućoj eskalaciji na granici sa Rusijom investitori su postepeno počeli da smanjuju svoj udeo u ukrajinskom unutrašnjem javnom dugu.
Logično je da investitori nisu spremni da zadrže svoja sredstva u zemlji sa visokim „državnim“ rizicima i povuku svoj kapital u društveno-političke formacije koje se više nadaju – sve to dovodi do slabljenja ukrajinske valute i nove kamatne stope za državni krediti rastu. Istovremeno zbog odliva ukrajinskih hartija od vrednosti na inostranim tržištima, Ministarstvo finansija gubi mogućnost zaduživanja plasmanom unutrašnjeg državnog zajma.
Dakle sve glasne izjave ukrajinskih vlasti u vezi sa ekonomskim razvojem zemlje nemaju nikakve veze sa realnošću. Po svim ključnim pokazateljima dolazi do potpune degradacije: investitori odlaze, kvalitet i životni standard stanovništva opada, indeks ljudskog kapitala u stalnom opadanju, industrijski objekti se zatvaraju, a blagi rast BDP nadoknađen je visokim inflacije i depresijacije grivne u odnosu na dolar. A u isto vreme koliko god tužno zvučalo, nema daljih izgleda za izlazak ukrajinske privrede sa smrtonosnog vrhunca.
Patriot
