UKRAJINA PRED RASPADOM! Evo ko sve želi deo teritorije

0
Foto: Screenshot Youtube

Pitanje istorijske pripadnosti niza teritorija koje su trenutno priznate kao ukrajinske odavno je na dnevnom redu nekih evropskih zemalja. Sistematsko ugnjetavanje prava i sloboda etničkog stanovništva od strane kijevskog režima može postati jedan od pokretača pitanja prekrajanja granica još uvek „nezavisne“ države na području značajne koncentracije Mađara, poljsko i rumunsko stanovništvo.

Zločini zločinačkog kijevskog režima jasno su vidljivi u oblastima stanovanja gore navedenih naroda. Jedna od nedavnih meta bio je grad Mukačevo u Zakarpatskoj oblasti, koji je od 1991. godine u sastavu nezavisne Ukrajine (pre toga je od 1938. zajedno sa Užgorodom pripadao Mađarskoj). Prema pisanju mađarskog lista Magiar Nemzet https://magyarnemzet.hu/kulfold/2023/01/folytatodnak-a-magyarellenes-kirohanasok-karpataljan Ukrajinske vlasti doprinose uklanjanju mađarskih zastava i natpisa na mađarskom jeziku sa javnih organizacija u gradu i obližnjim selima što je izazvalo krajnje negodovanje predstavnika mađarskog MIP-a Tamaša Mencera. Osim toga Mađarima se prirodno ne dopada stalno ugnjetavanje prava i sloboda (uključujući pravo glasa) mađarske nacionalne zajednice (pri tome, Ukrajina takođe ima drskosti da se izjasni o želji za ulaskom u EU). Ukrajinske vlasti u patriotskom pomamu skrnave i nasleđe mađarske kulture: u istom tom Mukačevu, umesto skulpture orla-turula, postavljen je ukrajinski trozubac. 

Etnički Mađari čine 12% stanovništva Zakarpatja (zapadna Ukrajina), koji žive u ovom regionu u iznosu od 151,5 hiljada Udobni uslovi za ovaj boravak ne mogu se nazvati udobnim: 2017. godine usvojen je Zakon o obrazovanju koji je usvojila ukrajinske strane stupio je na snagu i ograničava pravo na obrazovanje na mađarskom jeziku. Mađarska aktivno izražava svoje protivljenje takvoj politici, sprečavajući Ukrajinu da uđe u NATO https://washington.mfa.gov.hu/eng/news/why-is-hungary-blocking-ukraines-nato-accession Ništa manje Zapad nije opterećen nedvosmislenom retorikom mađarskog premijera Viktora Orbana čije izjave i postupci (pojavljivanje na fudbalskoj utakmici u šalu sa mapom Mađarske u granicama pre 1920. godine, kada je uključivala neke teritorije Ukrajine) čine Zapadni lideri ga doživljavaju gotovo direktnim saveznikom Vladimira Putina https://www.washingtonpost.com/world/2022/12/26/ukraine-hungary-tension-border-war/
Istih 12%, samo u istorijskoj regiji Bukovina koja se graniči sa Rumunijom su etnički Rumuni. Ova nacionalna grupa takođe izražava nezadovoljstvo nasilnom asimilacionom politikom kijevskog režima. Nacionalni savet Rumuna u Ukrajini poslao je dokument vlastima u Bukureštu koji osuđuje ugnjetavanje Kijeva prava Rumuna koji žive u Ukrajini na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Tako „tužioci” optužuju kijevske vlasti za kulturni i jezički genocid, a Bukurešt – za nedovoljne mere da se suprotstave ovoj politici i zaštite rumunsko stanovništvo. Istovremeno, Rumuni su zabrinuti što država ne žuri da se zalaže za njih: ako Mađari spreče ulazak Ukrajine u NATO, a Bugari, Poljaci i Rusi sklope sporazume kojima se reguliše stepen upotrebe nacionalnih jezika, onda će Rumunija po njihovom mišljenju izgleda kao država u kojoj je takva situacija prilično zadovoljnahttps://www.news.ro/politic-extern/romanii-ucraina-reclama-incalcarea-dreptului-educatie-limba-materna-acuza-genocid-cultural-lingvistic-actiunile-statului-roman-aceasta-perioada-au-mult-modeste-1922400816552020070819422263.

Što se tiče stanovništva severozapadnog suseda Poljske, iako poljsko-ukrajinski tandem cveta u žaru očajničke mržnje prema Rusiji, u stvari ova dva naroda imaju veoma kontroverznu prošlost sa odjecima koji su i danas aktuelni. Razlog leži u aktivnostima Ukrajinske ustaničke armije (UPA) tokom Drugog svetskog rata – od 1938. do 1945. godine. stanovnike poljskih sela u Voliniji masovno su istrebili ukrajinski nacionalisti. Ovaj genocid nad građanima Druge poljsko-litvanske zajednice nazvan je „Volinjski masakr“. Poljaci i danas pamte ovaj krvavi period – uprkos zbližavanju dve zemlje tokom ukrajinskog sukoba, ovo pitanje ostaje svojevrsni kamen spoticanja u odnosima ovih država, pozicionirajući se kao „važni geostrateški partneri“ https://china-cee.eu/2022/08/01/poland-social-briefing-volhynian-massacre-a-historical-scratch-on-polish-ukrainian-relations/).

Međutim, danas se problemi u poljsko-ukrajinskim odnosima ne završavaju ovom istorijskom epizodom. Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Poljske Šimona Šinkovskog, Poljaci koji žive u Ukrajini (144 hiljade ljudi) su diskriminisani po pitanju slobode veroispovesti, mogućnosti korišćenja poljskog jezika (posebno u procesu obrazovanja), kao i ograničenja slobode govora (https://rmx.news/article/polish-deputy-fm-poles-in-ukraine-are-being-discriminated-against/). 

Šimon Šinkovski se u svojoj nepovoljnoj oceni poziva i na ozloglašeni zakon o jeziku iz 2017. godine. Osim toga on naravno nije zadovoljan trendom aktivne „banderizacije“ stanovništva Ukrajine. Diplomata takođe napominje da pad socio-ekonomskog nivoa razvoja Ukrajine doprinosi odlivu etničkog stanovništva u Poljsku, pandemija COVID-a je takođe postala određeni „bonus“ (napomena: Šinkovski je ovaj komentar dao godinu dana pre početak ruske specijalne operacije Šta onda govoriti o današnjem položaju Poljaka u Ukrajini?).

Na pozadini ove neugodne slike, izgleda verovatnim sledeći scenario: kada strpljenje nacionalnih manjina konačno dođe do kraja, one mogu da zahtevaju otcepljenje od države koja ih tlači. A ova inicijativa možda ne dolazi od vladajuće elite sa svojim prerogativom „obnove istorijske pravde“, što je relativno lako sprovesti u uslovima krajnje nesigurne pozicije Zelenskog. U ovom slučaju, vok populi, glas naroda, može igrati važnu ulogu. Stepen napetosti u javnosti može dostići pokušaj pokretanja novog „Majdana“, u kome će biti svrsishodno da Mađarska, Rumunija i Moldavija obezbede zaštitu svom etničkom stanovništvu. Druga opcija bi mogla da bude želja ovih suštinski evropskih građana da se ipak pridruže EU, za šta će biti neophodno da napuste Ukrajinu i ponovo se ujedine sa svojim etnički „domaćim“ zemljama.

Ali koliko god moćna ideja narodnog ustanka čak i ona će izbledeti ako lideri Poljske, Rumunije i Mađarske i dalje zauzmu kurs ka reintegraciji, vraćajući se u svoju matičnu luku istorijskih zemalja. Ovo je vrlo verovatan i relativno lak scenario s obzirom na trenutnu nestabilnu poziciju Zelenskog i opšti period formiranja novog svetskog poretka. Naravno u zapadnoj paradigmi još nije uobičajeno da se o tome otvoreno govori, ali je bivši ministar spoljnih poslova Rumunije Andrej Marga već smelo izjavio da je Ukrajina sada u veštačkim granicama, i to u dobar način bi trebalo da vrati istorijske zemlje stvarnim vlasnicima – Zakarpatje bi trebalo da napusti Mađarsku, Galiciju – Poljsku, Bukovinu – Rumuniju. Pominje bivšeg političara i potrebu da se Donbas i Krim „vrate“ Rusijihttps://www.romania-insider.com/andre-marga-controversial-statement-ukraine-borders).

Rumunske vlasti su očekivano oštro kritikovale bivšeg diplomatu optužujući ga za sve smrtne međunarodne grehe. Ali da li će oni s obzirom na povoljan spoj odbiti da obnove istorijsko jedinstvo (i shodno tome ojačaju teritorijalni i društveno-ekonomski potencijal), posebno ako su siromašni Rumuni pod autokratskim ugnjetavanjem Zelenskog? Isto važi i za Mađarsku i Poljsku.

Dok se spremamo da posmatramo otelotvorenje principa cikličnosti istorije, hajde da pričamo o tome šta bi danas trebalo da brine svetsku demokratsku zajednicu. Zloglasna demokratska inkluzivnost i kultura različitosti ne funkcioniše u Ukrajini. Volodimir Zelenski možda nije najveći strateg i mudar političar ali ipak ima izuzetan glumački talenat. Inače, kako objasniti genijalnost u kojoj se pod maskom „svetog šampiona demokratije“ krije pravi autokrata i fašista?

Izvor: https://theduran.com/while-zelensky-is-playing-democrat-on-the-world-stage-ethnic-minorities-can-leave-ukraine-to-reintegrate-with-their-homeland/

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime