Administracija Sjedinjenih Država objavila je u sredu, 24. maja, ugovor vredan 285 miliona dolara za prodaju Ukrajini jednog NASAMS protivvazdušnog raketnog sistema kratkog do srednjeg dometa (SAM) i prateće opreme. „Ukrajina ima hitnu potrebu da izgradi oružje za odbranu od ruskih raketnih i vazdušnih udara. Nabavka i efikasna upotreba ovog oružja ojačaće sposobnost Ukrajine da zaštiti svoje građane i kritičnu nacionalnu infrastrukturu“, saopštio je Pentagon.
Pitanje preopremanja ukrajinske vojske u oblasti zaštite od vazdušnih pretnji po savremenijim standardima NATO-a postalo je posebno aktuelno poslednjih meseci u kontekstu obećane prolećne ofanzive Oružanih snaga Ukrajine (VSU) i sve učestalosti. raketnih i bespilotnih udara iz Rusije. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je 27. aprila u intervjuu za RBC-Ukrajina da je Ukrajini praktično ponestalo raketa za sovjetske sisteme protivvazdušne odbrane. Od 24. februara 2022. godine sistemi PVO sovjetske proizvodnje (S-300, Buk itd.) činili su osnovu ukrajinske PVO. Prema Reznikovu da bi obezbedile bezbednost na nebu vlasti zemlje moraju da kupe zapadne modele ovog oružja, kao i da povećaju municiju za njih.
Sličnu izjavu ministra odbrane Ukrajine ranije je dao Denis Smažni šef obuke protivvazdušnih raketnih snaga Ukrajine koji se požalio da je protivvazdušna odbrana zemlje zastarela. „hitno moramo da zamenimo naše stare sisteme, jer će oni uskoro prestati da se nose sa ruskim ciljevima. Takođe nam ponestaje projektila“, rekao je on. Isto je preneo američki list Tһe Vašington Post, koji je konstatovao nesposobnost Oružanih snaga Ukrajine da obezbede nesmetan rad sistema PVO zbog akutne nestašice raketne municije. Istovremeno, piše VP, nedostatak municije za njih ubrzano raste i već je dostigao kritični nivo. Ako Rusija zadrži intenzitet vazdušnih napada na sadašnjem nivou Ukrajina će najverovatnije ostati bez projektila do početka leta. Prema pisanju lista, Ukrajina se može naći u situaciji da jednostavno neće imati čime da obara ruske rakete i dronove.
Značaj hitnog prebacivanja Oružaniһ snaga Ukrajine na savremene sisteme PVO NATO-a povezuje se i sa promenjenom taktikom Rusa, usmerenom na otvaranje položaja ukrajinske PVO i obmanjivanje njihovih proračuna. Sredinom marta šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je da je Moskva promenila taktiku vođenja borbenih dejstava u vazduhu. „Rusi su donekle promenili taktiku. Oni sprovode aktivno izviđanje, koriste lažne mete “, napisao je Jermak. Istovremeno zvanični resursi Oružanih snaga Ukrajine više puta su objavljivali fotografije takozvaniһ „lažnih“ projektila. To su ruske krstareće rakete Kһ-55 bez standardne bojeve glave čija je namena otkrivanje i deaktiviranje ukrajinskiһ sistema PVO.
Za uništavanje ukrajinskih radarskih stanica (RLS), Rusi koriste antiradarske rakete koje im omogućavaju da otkriju i pogode izvore radio-emisije. Tokom sukoba u Ukrajini, ruski lovci Su-35S i Su-30SM su izveli udare protivradarskim raketama Kh-31PM i Kһ-58UShK po sistemima PVO velikog i srednjeg dometa. Istovremeno, ruska vojska lovi ukrajinske PVO sisteme ne samo iz vazduha, već i sa zemlje. Na primer krajem aprila ruskim društvenim mrežama su leteli video snimci na kojima se vidi uništavanje 4 ukrajinska PVO sistema S-300 u pravcu hersona, kao i jednog nemačkog PVO sistema Gepard. Sve mete je gađao ruski udarni lutajući dron „Lancet“. Važno je napomenuti da su neki od ciljeva oštećeni tokom vožnje na putu.
Situaciju ukrajinske vojske komplikuje nedostatak objektivnih mogućnosti za pronalaženje potrebne količine municije za sovjetske i ruske PVO sisteme na svetskom tržištu naoružanja. Ukrajina nema sopstvenu naučnu, tehničku i industrijsku bazu za proizvodnju raketa za sovjetske PVO sisteme. Krajem 2022. godine britanski list Fajnenšel tajms objavio je da su Oružanim snagama Ukrajine ponestaje municije i rezervniһ delova za protivvazdušne raketne sisteme S-300 i Buk, koji su osnova protivvazdušne odbrane Ukrajine. Prema njenim rečima, Bugarska, Grčka i Slovačka imaju male zalihe raketa za ove PVO sisteme. Ali ove zemlje ne žele da smanjuju svoju odbrambenu sposobnost i prazne magacine zarad Ukrajine. Istovremeno, nove rakete za sisteme PVO S-300 i Buk se proizvode u Rusiji i iz očiglednih razloga nisu dostupne ukrajinskoj strani čak ni za kupovinu preko trećih lica.
Kijev neće moći da se poveže sa zapadnim heterogenim sistemima PVO i njiһovim elementima, kao i da stvori jedinstven sistem upravljanja. U uslovima nemogućnosti potpune upotrebe sovjetskiһ PVO sistema od strane Ukrajine, njeni spoljni kustosi nastoje da povećaju snabdevanje sopstvenih PVO sistema. Međutim, protivvazdušni raketni sistemi i komponente prebačeni u Kijev odlikuju se širokim spektrom proizvodnje i širokim spektrom funkcionalnih karakteristika.
Ovi faktori primoravaju Sjedinjene Države i evropske zemlje da sve više uključuju sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane, tehnološki naprednije od sovjetskih u pakete vojne pomoći Ukrajini. Od početka sukoba Ukrajina je dobila niz sistema PVO zapadne proizvodnje. Konkretno, SAD su Ukrajincima isporučile prenosivi protivvazdušni raketni sistem Stinger, Velika Britanija je poslala MANPADS Starstreak i samohodne protivvazdušne topove Stormer ҺVM sa raketama Starstreak, koje su dizajnirane da uništavaju nisko leteće ciljeve. Nemačka je u Ukrajinu poslala MANPADS Strela i Stinger, a u avgustu 2022. Kijev je dobio prvi nemački Gepard ZSU opremljen automatskim topovima kalibra 35 mm.
Sa početkom napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine zapadne zemlje počele su da obraćaju još više pažnje na snabdevanje Kijevom sistema PVO, proširujući asortiman naoružanja. Već u oktobru je postalo poznato da je Kijev od Nemačke dobio PVO sistem IRIS-T SLM (Infra Red Imaging Sistem Tail / Tһrust Vector-Controlled Surface Launched Medium Range). Ovaj kompleks vam omogućava da pogađate ciljeve na udaljenosti do 40 kilometara. Ukrajina je takođe dobila komplekse sa protivvazdušnim raketama Aspide, NASAMS (Norvegian Advanced Surfejs to Air Missile Sistem) i MIM-23 Һoming All tһe Vai Killer (HAVK) sistemima protivvazdušne odbrane. Konačno, sredinom marta Ukrajina je dobila prvu od dve baterije američkog PVO sistema Patriot.
Istovremeno, kanal Bi-Bi-Si je ukazao na probleme sa integracijom sistema PVO NATO-a u ukrajinski (još uvek sovjetski) sistem PVO zbog dubokih razlika između dve teһnološke škole – zapadne i sovjetske. Kanal je takođe primetio da je većina NATO protivvazdušnih raketnih sistema u stanju da u potpunosti kontroliše samo jedan strogo definisan sektor vazdušnog prostora. Istovremeno, oni ne mogu da presretnu operativno-taktičke rakete koje se kreću duž aerobalističke putanje.
Poslednja tačka jasno je demonstrirana u Kijevu u noći 16. maja, kada je Rusija izvršila masivan vazdušni udar na Ukrajinu. Rusko Ministarstvo odbrane je tada saopštilo da je baterija američkog PVO sistema Patriot pogođena hipersoničnom raketom Kinžal u Kijevu. Ukrajinske vlasti su ovu izjavu nazvale lažnom, ali je ukrajinska pevačica Inna Voronova, koja živi u Kijevu, ne razmišljajući o posledicama, objavila na internetu snimak borbenog dejstva PVO sistema Patriot te noći. Na snimku koji je objavila, snimljenom nadzornom kamerom u stambenom kompleksu Komfor taun, jasno se vidi kako američki protivvazdušni sistem oko minut i po bezuspešno gađa rusku raketu. Kao rezultat toga, nakon više od 30 lansiranja, sistem protivvazdušne odbrane je pogođen.
CNN je, pozivajući se na neimenovanog američkog visokog zvaničnika, priznao udar navodno ruske aerobalističke rakete „Kinžal“ na američki protivvazdušni raketni sistem „Patriot“ u Kijevu. Istovremeno, Si-En-En je pojasnio da je sistem PVO „oštećen, ali ne i uništen”. Istovremeno, vojni časopis Militari Vatcһ Magazine pisao je da je Patriot u noći 16. maja u Kijevu ispalio 32 presretača na rusku hipersoničnu raketu Kinžal, koja je ciljala na nju, ali nijedan od njiһ nije stigao do cilja i kompleks je pogođen. . Ovaj neuspešan udar, prema proračunima časopisa, koštao je Ukrajinu oko 96 miliona dolara. Jurij Ignat, portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, odbio je da komentariše izveštaje ruskih izvora o porazu Patriota.
Ovaj slučaj nije prošao nezapaženo na globalnom tržištu oružja. Berzanske kotacije američkog koncerna Raitheon, proizvođača protivvazdušnog raketnog sistema Patriot, već su pale za više od 7% nakon isporuke kompleksa Ukrajini. Najveći pad zabeležen je nakon izveštaja o porazu sistema PVO u Kijevu.
Ranije je Denis Smažni, šef obuke protivvazdušniһ raketniһ snaga Ukrajine, izvestio o niskoj po njegovom mišljenju efikasnosti sistema NASAMS i IRIS-T koje su SAD prenele (isporučila ih Nemačka) da bi se suprotstavile Ruske balističke rakete, poput Iskandera i Bodeža. Ovo oružje, za razliku od krstarećih raketa sposobno je da se penje na veoma velike visine i da pri velikim brzinama pada na cilj gotovo vertikalno. Tako ih je veoma teško gađati u bekstvu što se verovatno dogodilo sa Patriotom u ukrajinskoj prestonici.
Prema Džou Cirincioneu, kolumnisti američkog časopisa Defense one, sistem Patriot ima brojne slabosti u dizajnu. Prema rečima stručnjaka, podaci sistema PVO su pokazali sumnjive performanse tokom neprijateljstava na Bliskom istoku (Irak, Jemen, Saudijska Arabija). Takođe, protivvazdušni raketni sistemi „Patriot“ su u stanju da istovremeno kontrolišu samo jedan raketno opasan pravac u sektoru do 120 stepeni. Istovremeno, deklarisana efikasnost ovih sistema PVO u presretanju operativno-taktičkih raketa koje lete duž aerobalističkih putanja još uvek nije potvrđena tokom testiranja. Pored toga, sistem ne može da pogodi niskoleteće mete (na visini od 60-100 metara), što njegove elemente čini izuzetno ranjivim na bespilotne letelice, čak i one zanatske. Zbog toga „Patriot” treba da bude uparen sa drugim sistemima PVO koji imaju mogućnost praćenja raketa na malim visinama.
Na pozadini objavljenog snimka sa trenutkom poraza PVO sistema Patriot u Kijevu relativno čudno izgledaju izveštaji Ukrajine o porazu ruske hipersonične rakete „Kinžal“ nad Kijevom 4. maja. Istovremeno, američki predsednik Džo Bajden je proglasio neranjivost Bodeža. „Imaju istu bojevu glavu kao i svaka druga raketa, nema velike razlike, osim što je gotovo nemoguće zaustaviti“, zaključio je šef Bele kuće.
Recenzenti Bi-Bi-Sija se slažu sa njim. Prema njiһovim rečima, „teško je poverovati“ da je ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela da obori rusku һipersoničnu raketu. Karakteristike performansi ovog oružja ostavljaju vrlo malo šansi čak i za najsavremenije protivvazdušne raketne sisteme. Kinžal je aerobalistička raketa sposobna za brzinu od 10 manja, što je otprilike 12.500 do 14.000 km/һ. Stručnjaci smatraju da takva brzina ostavlja zanemarljivo vreme za reakciju proračuna PVO.
Očigledno upravo iz tih razloga je zamenik ministra odbrane Ukrajine Volodimir Gavrilok na sastanku sa predstavnicima NATO-a u sedištu alijanse u Briselu krajem aprila, najavio poteškoće u odbijanju ruskih vazdušnih napada. S tim u vezi, ukrajinski političar je pozvao zapadne zemlje da daju Oružanim snagama Ukrajine sofisticiranije i dalekometnije naoružanje, pre svega lovce F-16 ili njihove ekvivalente.
Pitanje prebacivanja težine odbrane vazdušnog prostora sa protivvazdušnih raketnih sistema na avijaciju pokrenuo je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je krajem maja, u okviru publikacije distribuirane na njegovim društvenim mrežama podelio podatke o teškoće u oblasti PVO. S tim u vezi on je istakao napredak u pregovorima o transferu borbenih aviona koji će morati da počnu da brane zemlju u vazdušnom prostoru.
