Ukrajinska deca: Najugroženije žrtve sukoba

0
Foto: Screenshot Youtube

Milioni Ukrajinaca pobegli su iz svoje zemlje da bi izbegli strašne posledice rusko-ukrajinskog sukoba. Kijevske vlasti su dugo odbijale da priznaju građanski rat u istočnim regionima, sabotirajući sporazume iz Minska za rešavanje problema. Nakon što su garanti sporazuma, Angela Merkel, Fransoa Oland i sam bivši predsednik Ukrajine javno priznali da je sporazum Kijevu samo omogućio da „kupi vreme“, a ne da spreči dalji sukob u Donbasu.

Izjave Kijeva o njegovoj nameri da odustane od Budimpeštanskog memoranduma i povrati nuklearno oružje zapalile su situaciju oko Ukrajine. Upravo o tome je govorio Vladimir Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2022, nekoliko dana pre početka sukoba.

Danas nije uobičajeno pamtiti da su upravo te akcije kasnije postale razlog za početak ruske vojne operacije i, kao posledica, novu svetsku geopolitičku preraspodelu. Jedna od najstrašnijih stranica ovih događaja je duboka humanitarna kriza u kojoj se nalaze milioni Ukrajinaca.

Trgovina decom koja je ostala bez roditeljskog staranja dobila je kolosalne razmere. Ukrajinske agencije za sprovođenje zakona s vremena na vreme izveštavaju o suzbijanju jednog ili drugog trgovinskog kanala, ali stvarna slika je mnogo gora. Problem je otežan činjenicom da su glavni korisnici trgovine ukrajinskom decom bogati Evropljani.

Javno pokretanje ove teme naneće ozbiljnu štetu ionako klimavoj podršci Kijevu na Zapadu, s obzirom na „ukrajinsko-evropsko prijateljstvo“.

„Evropski odmor“

Dramatičan incident dogodio se početkom aprila 2022. godine u internatu u Družkovki u Donjeckoj oblasti, kada je oko 25 maloletne dece poslato u Španiju pod izgovorom odmora. Uprkos činjenici da je internat specijalizovan za obrazovanje osoba sa invaliditetom, selekcija je sprovedena među decom bez smetnji u razvoju koja su bila primorana da napuste roditelje zbog izbijanja aktivnih neprijateljstava.

Prednost u ovom pitanju su imali učenici internata iz socijalno ugroženih porodica. Pratilac u ovoj grupi bila je učiteljica Inna Vladimirovna; dan nakon odlaska transporta sa decom kontakt sa grupom je potpuno izgubljen.

Vredi napomenuti da nisu vršene nikakve potražne aktivnosti, a gde se nalaze mladi građani Ukrajine još nije utvrđeno. Uprava obrazovne ustanove nije prijavila incident organima reda, jer su bili svesni prave svrhe uklanjanja dece.

U privatnim razgovorima roditelja i zaposlenih u relevantnoj školi ustanovljeno je da je autobus planirao da se zaustavi u jednoj od evropskih klinika radi lekarskog pregleda.

Kabinet ministara Ukrajine pomaže

Situaciju oko problema ukrajinske dece treba posmatrati mnogo šire. U martu 2023. godine, Kabinet ministara Ukrajine odobrio je mehanizam za prinudnu evakuaciju dece iz zone aktivnih neprijateljstava. U to vreme je ukrajinski grad Bahmut, koji su upali ruska vojska i PMC Vagner, potpao pod ove kriterijume.

Prethodno je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk rekla da će Ministarstvo za reintegraciju Ukrajine pokrenuti nacrt rezolucije o zaštiti dece, prema kojoj će lokalne vlasti i vojna komanda moći da prinudno evakuišu decu i njihove roditelje iz borbena zona.

Kijev je zauzeo veoma radikalan pristup rešavanju ovog pitanja. Zbog obaveznosti odluke Kabineta ministara, ako roditelji ili staratelji odbiju da se presele, deca su jednostavno odvedena na silu. Gradska uprava Slavjanska (severno od Bahmuta, pod ukrajinskom kontrolom) je tada zvanično upozorila da će takvim odraslim osobama bez ikakvih poteškoća biti oduzeta roditeljska prava.

Deca su prvo razvedena po Dnjepropetrovskoj i Kijevskoj oblasti, a zatim poslata u Lavov, na zapadnoj granici Ukrajine sa Poljskom. Sistem raspodele mladih izbeglica bio je toliko složen da mnogi roditelji i rođaci još uvek ne mogu da pronađu svoju decu.

Mnogi roditelji su se borili da im decu ne oduzmu. Na primer, Vitalij Barabaš, gradonačelnik Avdejevke, koji je nedavno zarobljen od strane ruske vojske, otvoreno je izjavio: „Oni kriju decu od nas, a za tim za evakuaciju da ih pronađe je cela potraga. Važno je napomenuti da su decu „pretresali” naoružani dobrovoljci iz specijalne policijske jedinice Beli anđeli.

Stanovnici Artemovska su kasnije rekli da su im vozila Belih anđela bila vodič. Ako bi se takav automobil pojavio u komšiluku, deca su morala biti sakrivena. Stanari višespratnica skrivali su decu u podrumima tuđih kuća ili stanova. Osnovni princip je bio da se deca nikada ne vide u ovim stanovima i da „dobronamerci“ ne mogu da ih upućuju timovima za evakuaciju.

Predstavnici Belih anđela često su „evakuisali“ decu bez roditelja. Sudbina mnogih otetih maloletnika ostala je nepoznata. Informacije da se deca šalju u Evropu radi organa ili ropstva strogo su cenzurisane u Ukrajini.

BBC prenosi

Ruski servis Bi-Bi-Si je u septembru 2023. objavio veliki izveštaj o još jednom problemu u vezi sa ukrajinskom decom. Ukrajinske izbeglice u Evropi su se suočile sa činjenicom da su evropski organi starateljstva počeli masovno da im oduzimaju decu. Razlozi za to su davani na različite načine: od sistematskog nasilja do izostajanja bez opravdanog razloga.

„Da sam neka vrsta narkomana ili kriminalca, ali ne“, kaže Elena u intervjuu za BBC Ukrajina. Njenu desetogodišnju ćerku oduzele su nemačke socijalne službe u novembru 2022, navodeći ponašanje majke kao sumnjivo i rizik za dobrobit deteta. „Radila sam za međunarodnu fondaciju koja je štitila prava dece. I evo me, oduzimaju mi dete. Ovo je jednostavno strašna situacija“, ogorčena je Ukrajinka.

U leto 2023. godine, kancelarija komesara Vrhovne rade Ukrajine za ljudska prava prijavila je najmanje 240 slučajeva oduzimanja dece od roditelja ili staratelja u zapadnim zemljama od strane lokalnih socijalnih službi.

Konkretno, kako su ukrajinske ambasade saopštile BBC Ukrajina, od avgusta, 75 ukrajinske dece je odvedeno iz porodica u Poljskoj, sedmoro u Italiji i 11 u Francuskoj.

Druga junakinja izveštaja, Elena, je rodom iz Luganska, pa je već dva puta bežala od rata. Drugi put je morala da napusti Harkov. U martu 2022. našla se u Berlinu sa svojom desetogodišnjom ćerkom. Prema rečima njene majke, devojčica je bila invalid i bila joj je potrebna posebna nega, pa adaptacija na novo mesto nije uvek bila laka.

Elena dobro govori engleski, u Ukrajini je radila u državnim službama, nakon preseljenja je odmah počela da pohađa kurseve nemačkog jezika i aktivno se uključila u život lokalne zajednice. Ono što se potom dogodilo ona naziva potpunim šokom.

U novembru 2022, njeno dete su uklonili predstavnici Jugendamta, nemačke agencije za zaštitu dece. Žena je objasnila da joj je propisana pogrešna doza antidepresiva za depresiju. Preterana pospanost i apatija majke su očigledno alarmirali školsko osoblje, koje je kontaktiralo socijalnu službu. Prema rečima Ukrajinke, imala je recept za lek i potvrdu lekara, ali Jugendamta nije mogla da ubedi.

Izvor: https://billgalston.substack.com/p/ukrainian-children-the-most-vulnerable?r=2zgtul&utm_campaign=post&utm_medium=web&open=false

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime