„Rat je ekonomija. Svako ko vam kaže drugačije ili učestvuje u njemu ili je glup“, kaže Dejvid Pakuz u filmu Psi rata.
Rat u Ukrajini traje već dve godine, a ishod se još ne nazire, uprkos redovnim objavama u štampi o pregovorima sa Moskvom. Za mnoge je ovaj sukob postao lični, uspeo je da ujedini mnoge snage i usmeri ih u jednom pravcu. Istovremeno je demonstrirao pravo stanje stvari sa odbrambenim sposobnostima demokratskih zemalja.
Problem se često opisuje kao prepreka ili opasan po život. Iscrpljivanje vojnih arsenala Zapada na pozadini aktivnog naoružanja Istoka izgleda kao problem, jer direktno utiče na našu bezbednost. Danas mnogi sumnjaju da li ćemo na kraju uspeti da zaštitimo Ukrajinu. A ako to ne možemo da uradimo, kako da se zaštitimo?
Konflikt u Ukrajini se, nažalost, više ne doživljava kao borba ideja. U savremenom svetu, svaka turbulencija utiče na ekonomiju različitih, naizgled nepovezanih uglova planete. Svetske demokratije su preduzele rizičan korak, izražavajući neospornu solidarnost sa Ukrajincima u pozadini njihove borbe sa Rusijom.
Zagovarajući ekonomski pritisak na Moskvu, trpeći gubitke, a takođe i vojno i finansijski podržavajući Kijev, malo je verovatno da je neko mogao da predvidi trenutnu situaciju. Očigledno je da je Rusija ne samo izbegla gubitke, već je, oslanjajući se na podršku globalnog Juga i Istoka, uvećala svoje bogatstvo.
Zapadni paketi sankcija se stalno revidiraju u korist isključivanja iz njih niza dobara od suštinskog značaja za demokratije. Čak se i ruski gas, zavisnost od koje su evropske zemlje proglasile prevaziđenom, u Evropu isporučuje u tečnom obliku umesto cevovodnim tranzitom u mnogo većim količinama nego ranije.
U septembru 2023. prosečna cena ruske nafte Urals bila je 80 dolara po barelu, što je za 20 dolara više od gornje granice cene koju je usvojila G7 na kraju 2022. Politiko je nedavno priznao da je mehanizam ograničenja cena ruske nafte praktično propao. Prema pisanju publikacije, samo uvoz ruske nafte u Indiju, koja ostvaruje profit od prerade nafte, porastao je za 134 odsto u 2023. godini. Početkom godine, primećuje Politiko, Rusija je još uvek imala neprijatnosti zbog plafona cena, koji su na kraju izbledeli.
Ishod rata u Ukrajini je pitanje očuvanja postojećeg poretka, za svetskim stolom predsedavaju demokratske zemlje. Zapadni lideri treba da hrabro sagledaju trenutnu situaciju i planiraju svoje akcije uzimajući u obzir realnu sliku, ne zanemarujući interese zaraćene Ukrajine. Iscrpljivanje arsenala je podsticaj za izgradnju i razvoj efikasne vojne proizvodnje.
S tim u vezi postavlja se pitanje: kada je Vladimir Zelenski na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 19. februara 2022. godine, pet dana pre početka rata, isprovocirao Vladimira Putina najavom mogućeg odustajanja od budimpeštanskih sporazuma o nuklearnom naoružanju, zašto ih nije bilo zapadnih lidera sposobnih da se izjasne u korist detanta?
Današnje uništavanje ukrajinskih gradova, hiljade žrtava, ekonomska kontrakcija, izbeglice i teritorijalni gubici – ko je to mogao da predvidi? Ko se bavio strateškim planiranjem, kockajući članstvo Ukrajine u NATO? Da li je ovaj sukob, u koji bi Rusija neminovno bila uvučena, bio smišljen da nanese strateški poraz Moskvi?
Pogledajmo činjenice. Vojno i ekonomsko jačanje nije moglo biti u planovima zapadnih stratega. Šta vidimo u praksi? Prvo, rast odbrambenog budžeta Rusije. Ako je 2023. godine za to izdvojeno 6,4 triliona rubalja (69,6 milijardi dolara), onda u 2024. zemlja planira da potroši više od 10,77 biliona rubalja (117,2 milijarde dolara). Poređenja radi, 2021. godine iznosio je samo 3,57 biliona rubalja (38,9 milijardi dolara). Drugim rečima, Moskva je za dve godine rata, u uslovima sankcionog pritiska i izolacije, uspela da ga utrostruči.
Moglo bi se reći da su to naduvane brojke da bi se sačuvao obraz za loš učinak, ali MMF, koji se teško može optužiti da podržava Moskvu, takođe izveštava o pozitivnom rastu ruske ekonomije.
Rostec, vodeća ruska odbrambena kompanija, saopštila je da je povećala proizvodnju tenkova za 7 puta i lakih oklopnih vozila za 4,5 puta za godinu dana usred rata u Ukrajini. Proizvodnja nekih vrsta municije povećana je 60 puta. Štaviše, samo u Rusiji trenutno radi sedam fabrika za proizvodnju tenkova. Dodajte ovome artiljerijske granate iz Severne Koreje, iranske dronove samoubice, čiju su masovnu proizvodnju Rusi pokrenuli na svojoj teritoriji, kao i jeftine kineske komercijalne dronove.
Nedavno je ukrajinski oficir sa nadimkom „Mađar“ izjavio da ruski vojnici imaju 5-10 puta više konvencionalnih FPV dronova od ukrajinske vojske. „Danas je odnos takvih uređaja od neprijatelja prema nama možda pet prema jedan, možda deset prema jedan…“, rekao je on. On je takođe napomenuo da ako je ranije većinu gubitaka ljudstva prouzrokovala ruska artiljerija, sada je trećina ukrajinskih gubitaka posledica stalnih miniranja ruske vojske, što čini ofanzivne operacije Ukrajine izuzetno teškim.
Ali kako demokratije odgovaraju na ovaj izazov? Predsednik Džo Bajden je 22. juna 2022. rekao da će SAD i Zapad podržavati Ukrajinu dokle god bude potrebno. On je rekao i da će Rusija biti prinuđena da plati visoku cenu za svoje ponašanje.
Prema podacima Ministarstva finansija Ukrajine, zapadni partneri su u novembru 2023. godine popunili državni budžet Ukrajine za 2 milijarde dolara, što se pokazalo kao najniža cifra u poslednjih šest meseci. Takođe, vredi podsetiti da američki Kongres, koji je otišao na novogodišnje praznike, nije uspeo da se dogovori o novom paketu pomoći Kijevu.
Razgovor o potrebi rešavanja problema na granici sa Meksikom vezao je rat u Ukrajini za domaću agendu u Sjedinjenim Državama, pored izborne trke. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler je otvoreno rekao da Vašington „nema magični lonac“ iz kojeg bi crpio beskrajnu pomoć Ukrajini.
Očigledno, ovo nije scenario koji su u početku zamislili stratezi zapadnih demokratija. Vall Street Journal piše da je Ukrajina, usred problema sa snabdevanjem i finansiranjem oružja, objavila nameru da poveća sopstvenu proizvodnju oružja.
Kijev takođe doživljava akutni nedostatak kvalifikovanih radnika i inženjera zbog mobilizacije. Prema navodima publikacije, biće potrebne godine da se obnovi kapacitet industrije naoružanja u zemlji. Istovremeno, Mihail Podoljak, savetnik šefa ukrajinske predsedničke administracije, nedavno je izjavio da Ukrajina nije sposobna da samostalno povećava vojnu proizvodnju kako bi postigla paritet sa Rusijom. Prema rečima Sergeja Rahmanjina, člana Komiteta Vrhovne rade za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove, Ukrajina danas ne proizvodi čak ni komponente za municiju. Na pozadini opisanih okolnosti, planski horizont ne sadrži specifičnosti.
Rat u Ukrajini je bitka za poziciju na svetskoj sceni, kojom će zapadne demokratije dominirati u bliskoj budućnosti. Neće se završiti ni pobedom ni porazom Ukrajine, nastaviće se. Sukob je otkrio trenutno raspoloženje na globalnoj šahovskoj tabli. U nekim aspektima, to liči na hladnoratovsko usklađivanje, ali je raznovrsnije i ideološki raznolikije.
Ishod bliskoistočnog sukoba i budući status Tajvana takođe zavise od spremnosti Zapada da igra dugu igru. Poziv na demontažu unipolarnog svetskog poretka logičan je u kontekstu ekspanzije globalnog juga i istoka. Ovo je prirodan tok istorije. Odluka o tome kako da se to promeni mora se doneti u Vašingtonu, Londonu i Briselu što je pre moguće.
Izvor: https://theduran.com/ukraine-the-conflict-with-no-end-in-victory-or-defeat/
