UŠAO U KBG, REKLI MU – MALI, IZAĐI NAPOLJE! 7 događaja iz Putinovog života za koje niste znali, otkrivaju ISTINU o njemu

0

Vladimir Vladimirovič Putin nalazi se na vlasti u Rusiji više od dve decenije.

Kako je Vladimir Putin, koji danas puni 70 godina, od čega je 22 na vlasti, postao izolovani autokrata koji je započeo svoju katastrofalnu invaziju na Ukrajinu? Sedam ključnih trenutaka u njegovom životu pomoglo je da oblikuje način na koji razmišlja ali i da objasni njegovo rastuće otuđenje od Zapada.

1. Počinje da se bavi džudoom, 1964. godina

Rođen u Lenjingradu koji je još uvek imao ožiljke od opsade koja je trajala 872 dana u Drugom svetskom ratu, mladi Vladimir je bio mrzovoljan i borben dečak u školi – njegov najbolji prijatelj se prisećao da je “mogao da se potuče sa bilo kim“ jer “nije imao strah“. Bez obzira na to, mršavom, ali otrcanom dečaku u gradu preplavljenom uličnim bandama bilo je potrebno nešto a to nešto je bio sport. Tačnije džudo. Sa 12 godina počeo je prvo sambo, rusku borilačku veštinu, a zatim i džudo. Bio je odlučan i disciplinovan, a do svoje 18. godine imao je crni pojas u džudou i treće mesto na republičkom juniorskom takmičenju, piše BBC.

Naravno, ovo je od tada korišćeno kao deo njegove pažljivo odabrane mačo ličnosti, ali je takođe potvrdilo njegovo rano uverenje da u opasnom svetu morate biti samouvereni, ali i shvatiti da, po njegovim sopstvenim rečima, kada je tuča neizbežna, “moraš prvi da udariš, i to toliko jako da tvoj protivnik neće moći ponovo da ustane“.

2. Traženje posla od KGB-a, 1968. godina

Ljudi su izbegavali da idu u Litejni prospekt 4, štab političke policije KGB-a u Lenjingradu. Toliko ih je prošlo kroz njegove ćelije za ispitivanje da bi potom završili u gulagu u vreme Staljina da je bila čak i jedna crnohumorna šala kojom su ovo mesto zvali “Velika kuća“, jer se iz njegovog podruma mogao videti Sibir.

Ipak, kada je imao 16 godina, Putin je ušao na prijavnicu i upitao prilično zbunjenog oficira za stolom kako može da se pridruži. Rečeno mu je da mora da odsluži vojni rok ili da završi fakultet. Tada je čak upitao i koja bi to bila najbolja diploma. Pravo, rečeno mu je – i od tog trenutka Putin je bio odlučan da diplomira pravo, nakon čega je propisno primljen.Za Putina KGB je bio najveća banda u gradu, koja je nudila sigurnost i napredovanje čak i nekome ko nema veze sa partijom. Ali to je predstavljalo i šansu da postane neko ko se pita, neko ko može da prodrma stvari. Tako je sam govorio o špijunskim filmovima koje je gledao kao tinejdžer, „jedan špijun je mogao da odluči o sudbini hiljada ljudi”.

3. Rulja ga okružuje, 1989. godina

Uprkos svim njegovim nadama, Putinova karijera u KGB-u nikada nije uzletela. Bio je solidan radnik, ali bez visokog uspona. Bez obzira na to, počeo je da uči nemački jezik, i to mu je omogućilo angažman u kancelarijama za vezu KGB-a u Drezdenu 1985. Tamo se nastanio u udobnom iseljeničkom životu, ali je u novembru 1989. istočnonemački režim počeo da se urušava, šokantnom brzinom. Dana 5. decembra, rulja je opkolila zgradu KGB-a u Drezdenu. Putin je očajnički nazvao najbliži garnizon Crvene armije da zatraži zaštitu, a oni su bespomoćno odgovorili da ne „ne mogu ništa bez naređenja Moskve. A Moskva ćuti“. Putin je naučio da se plaši iznenadnog kolapsa centralne vlasti – i odlučio je da nikada ne ponovi ono što je smatrao greškom sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, da ne odgovori brzo i odlučno kada se suoči sa opozicijom.

4. Posredovanje u programu ‘Nafta za hranu’, 1992. godina

Putin je kasnije napustio KGB pošto se Sovjetski Savez raspao, ali je ubrzo obezbedio poziciju desne ruke novog gradonačelnika sadašnjeg Sankt Peterburga. Ekonomija je bila u slobodnom padu, a Putin je bio zadužen da pomogne stanovnicima grada da prežive tako što bi zamenio naftu i metal u vrednosti od 100 miliona dolara za hranu. U praksi niko nije video hranu, ali prema istrazi, koja je brzo zataškana, Putin, njegovi prijatelji i gradski gangsteri su novac stavili u džep. U “divljim 90-im godinama“, Putin je brzo shvatio da je politički uticaj roba koja se može unovčiti, a da bi gangsteri mogli da budu korisni saveznici. Kad su svi oko njega profitirali na svojim pozicijama, zašto ne bi i on?

5. Invazija na Gruziju, 2008. godina

Kada je Putin postao ruski predsednik 2000. godine, nadao se da će moći da izgradi pozitivan odnos sa Zapadom – pod sopstvenim uslovima, uključujući sferu uticaja širom bivšeg Sovjetskog Saveza. Ubrzo je postao razočaran, a zatim i ljut, verujući da Zapad aktivno pokušava da izoluje i ponizi Rusiju. Kada je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili obavezao svoju zemlju da se pridruži NATO-u, Putinu je to bio signal da se upali crveni alarm. S druge strane, pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad otcepljenim regionom Južne Osetije, koji podržava Rusija, postao je izgovor za kaznenu operaciju.

Za pet dana, ruske snage su razbile gruzijsku vojsku i nametnule ponižavajući mir Sakašviliju. Zapad je bio ogorčen, ali je za godinu dana američki predsednik Barak Obama nudio “resetovanje“ odnosa sa Rusijom, a Moskva je čak dobila pravo da bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Za Putina to je značilo da je na kraju postupio ispravno – i slab i nepostojan Zapad će se nadimati i duriti, ali na kraju odustati pred odlučnom voljom.

6. Protesti u Moskvi, 2011-2013. godine

Rašireno i kredibilno uverenje da su parlamentarni izbori 2011. bili namešteni izazvalo je proteste koji su podstaknuti tek kada je Putin najavio da će se kandidovati za reizbor 2012. godine. Poznati kao “Bolotnaja protesti“ nazvani po moskovskom trgu na kome su protestandti bili, ovo je predstavljalo najveći izraz javnog protivljenja do sada pod Putinom. Njegovo uverenje je bilo da je skupove inicirao, podsticao i režirao Vašington, okrivljujući lično američku državnu sekretarku Hilari Klinton. Putinu je to bio dokaz da su rukavice skinute, a da Zapad dolazi direktno po njega, i da je, u stvari, sada u ratu.

7. Izolacija od korone, 2020-2021. godine

Kada je korona virus zahvatio svet, Putin je otišao u izolaciju neuobičajenu čak i za autokrate, pri čemu je svako ko bi ga sreo bio izolovan na dve nedelje pod stražom, a zatim je morao da prođe kroz hodnik okupan ultraljubičastim svetlom koje ubija klice a potom i da bude ceo dezinfikovan. Za to vreme, broj saveznika i savetnika koji su mogli da se nađu lice u lice sa Putinom dramatično se smanjio na šačicu onih koji su mu uvek govorili “da” i na kolege jastrebove. Izložen manjem broju alternativnih mišljenja i jedva da je video svoju zemlju, Putin je izgleda “naučio“ da su sve njegove pretpostavke tačne i sve njegove predrasude opravdane – i seme invazije na Ukrajinu je posejano.

(MONDO)

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime