Proizvodnja bukovače je organska proizvodanja
Snežana i Sreten Marković, pre osam godina preselili su se iz centra Šapca u selo Bogosavac. Oni su među retkima u Pocerini koji proizvode bukovače u kontrolisanim uslovima.
Posle 20 dana u tamnoj prostoriji, gljiva izlazi na površinu džaka. Slamu neophodnu za proizvodnju, Markovići potapaju u vrelu vodu sa geotermalnih izvora.
„Proizvodnja bukovače je u suštini organska proizvodanja, jer ne zahteva nikakve preparete, ne zahteva hemiju. Prostoriju treba dezinfikovati, okrečiti, i tu uneti vreće, slama poparena, sterilisana, jer temperatura vode ubije sve u slami, zaseju se džakovi i onda se stavljaju u prostoriju čistu, što su čistiji i pedantniji uslovi, gljiva će biti kvalitetnija i bolja“, uvodi nas u tajne posle Sreten Marković.
Proizvodnja bukovača za Markoviće je, kako kažu, više ljubav nego posao.
„Gljiva je jako hranljiva, nema mnogo posla oko nje u toku dana. To je posao koji se obavlja lagano, bez mnogo napora. Kada su pripremljeni džakovi i kada krene branje, njoj je bitno da ima samo dovoljno vlage u sebi i ona sama izlazi, posle se uzme vanglica, obereš je rukama, iseckaš, pripremiš, nešto prodaš, nešto se pojede, većinom smo svi time zadovoljni“, kaže Snežana Marković.
Slama koja ostane posle prizvodnje, koristi se za kompostiranje. Ekolog mr Danijela Gavrić, iz Udrženja mladih ekologa, podseća da je slama koja ostaje od proizvodnje bukovača bogata micelijumom i ostalim enzimima. Zato se slama prerađuje u đubrivo bogato kalcijumom koje može da se koristi za bobičasto voće.
Markovići u toku sezone, koja traje sedam meseci, uberu oko 700 kilograma gljiva. Zbog velike potražnje na tržištu, planiraju da prošire proizvodnju za 50 odsto.
(Espreso.rs/RTS)
