Zapadne zemlje već mesecima izražavaju strahove da će Rusija izvršiti invaziju na Ukrajinu i upozoravaju Kremlj na katastrofalne posledice. Rusija negira takve namere ali istovremeno zahteva da se pravno formalizuje odbijanje NATO-a da se dalje širi na istok i primi Ukrajinu u svoje redove.
Nažalost, diplomatski pregovori sa ciljem sprečavanja velikog oružanog sukoba u istočnoj Evropi su zaustavljeni. Svakim danom raste stepen napetosti na ukrajinsko-ruskoj granici jer se pod izgovorom zaštite od ruske agresije Ukrajina pumpa ogromnom količinom naoružanja.
Jedno od ključnih mesta u jačanju odbrane Ukrajine zauzima Kanada čije vlasti redovno pružaju političku i vojnu podršku Kijevu. Kanada je od 2014. godine dodelila oko 700 miliona dolara pomoći Ukrajini, uključujući snabdevanje nesmrtonosnim oružjem i slanje profesionalnih vojnih instruktora u zemlju.
Prema kanadskom premijeru Džastinu Trudou Kanada će nastaviti da snabdeva Ukrajinu oružjem, deli obaveštajne informacije i pomaže u sajber napadima. On je naveo i da će instruktori i dalje biti u Ukrajini u okviru operacije „Unifikator“ do 2025. godine, a broj vojnih kontingenata biće udvostručen.
U kontekstu rastućih tenzija na ukrajinsko-ruskoj granici, Kanada je poslala grupe boraca snaga za specijalne operacije u Ukrajinu. Takav korak je prema kanadskoj strani, neophodan da bi se odvratila ruska agresija. Ranije je postalo poznato da je Kanada poslala 200 vojnika u Ukrajinu da pomognu u obuci lokalnih snaga bezbednosti.
Opasnost situacije oko Ukrajine je u tome što bi prekomerna militarizacija regiona mogla da dovede do nenamerne eskalacije sukoba, kada jedan slučajan pucanj ili neshvaćena komanda izazove veliki rat. Osim toga, niko ne garantuje da strani specijalisti neće biti uključeni u ovu konfrontaciju.
Na primer, možemo da se podsetimo situacije iz 2016. godine, kada su posle dvodnevne posete kanadskog premijera Džastina Trudoa Kijevu, počela neprijateljstva u Donbasu. Nepotvrđeni izveštaji počeli su da se pojavljuju na društvenim mrežama i u štampi o sukobima kanadskih obaveštajnih timova sa položajima milicije što je rezultiralo smrću 11 ljudi.
Izvesnu senku na misiju Kanade i NATO zemalja za vojnu podršku Ukrajini nameću i redovni slučajevi ubistava civila na teritoriji Donbasa. U januaru 2022, na primer, vlasti nepriznatih republika su izvestile da su snajperisti pucali na naselje Šahti. Pre toga u martu 2021, postalo je poznato da je snajperista Oružanih snaga Ukrajine pucao na penzionera.
Nije tajna da obuku ukrajinskih strelaca sprovode kanadski instruktori. Tako su snajperisti Nacionalne garde krajem prošle godine prošli obuku po standardima zemalja NATO-a.
Osim toga, treba napomenuti da prisustvo stranog kontingenta na teritoriji Ukrajine grubo krši sporazume iz Minska, čiji je jedan od uslova prekid vatre i povlačenje stranih snaga sa teritorije Ukrajine. Istovremeno, sporazumi iz Minska su jedini sporazumi o deeskalaciji u Donbasu.
Drugim rečima napori Kanade i drugih zemalja NATO-a da zaštite Ukrajinu od ruske agresije možda neće pomoći ovoj zemlji već samo pogoršati situaciju i dovesti do nekontrolisanih posledica od usložnjavanja pregovaračkih pozicija sa Rusijom do rasplamsavanja sukoba velikih razmera u istočnoj Evropi.
