Zastarela poljoprivredna mehanizacija u Srbiji

0

Popis poljoprivrede iz 2012. godine doneo je poražavajuće informacije o stanju poljoporivredne mehanizacije u Srbiji. Naime, više od pola od ukupnog broja poljoprivrednih mašina zrelo je za muzej! Naša zemlja broji preko pola miliona traktora koji su u funkciji, a 99% njih je starije od 10 godina. Kombajni i priključne mašine su u podjednako lošem stanju.

Koliko je zaista stara domaća mehanizacija?

Treba imati u vidu da je Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj prestala sa radom pre dvadesetak godina, a njihova mehanizacija je i dalje u upotrebi. Poljoprivredne mašine stare 20 i više godina se smatraju relativno novim. Zapanjujući je podatak o najstarijim mašinama na području Srbije.

Verovali ili ne, najstariji traktor, koji je i danas funkcionalan i koristi se za obradu zemlje, proizveden je 1957. godine od strane nemačke firme Eicher! Ovaj muzejski primerak je pronađen u selu Mitrovčić, a isto poljoprivredno gazdinstvo poseduje i ruski Belarus traktor proizveden 1973. godine.

Situacija je podjednako kritična i kada je reč o priključnim mašinama, kao što su drljača, tanjirača, plug, rasipač đubriva ili rotofreza. Sistemi za navodnjavanje su gotovo nepostojeći, a i gde ih ima u lošem su stanju. Svega 2% obradivog zemljišta Srbije poseduje sistem za navodnjavanje.

Srpski poljoprivrednik se sa sličnim problemima susreće i nakon što ubere plodove svoga rada. Skladištenje i sušenje se vrši na zastarele načine, u drevnim čardacima, jer nema sredstava za izgradnju novih. Zbog nepravilnog čuvanja robe često se dešava da ista izgubi na kvalitetu, što smanjuje zaradu poljoprivrednika. Pakovanje i distribucija proizvoda još jedan su u nizu problema. Mašina za šivenje vreća u malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima gotovo da i nema. Mašina za šivenje vreća se koristi prilikom pakovanja finalnih proizvoda, a poljoprivrednim proizvođačima omogućava da ceo proces proizvodnje zaokruže na svom gazdinstvu, umesto da plaćaju usluge velikih firmi.

Poljoprivreda u Srbiji, naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, izvor je egzistencije za mnoge generacije zemljoradnika. Ne možemo a da se ne zapitamo kakve bi rezultate dao njihov rad na ovom plodnom tlu, da imaju bolje uslove za rad, odnosno funkcionalnu i modernu poljoprivrednu mehanizaciju.

Mala i srednja poljoprivredna gazdinstva se bore za opstanak

U Srbiji najviše ima malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. Njihovi prihodi nisu dovoljni da mogu da ulože sredstva u kupovinu nove i kvalitetne mehanizacije.

Velikim gazdinstvima se smatraju ona koja obrađuju 500 i više hektara zemlje. Veća obradiva površina garantuje i veću dobit, stoga se jedino na velikim gazdinstvima mogu videti novi primerci uvozne poljoprivredne mehanizacije. Velika gazdinstva imaju i priključne mašine, sušare, prostore za skladištenje. Mašina za šivenje vreća i druge poljoprivredne mašine se u velikim gazdinstvima koristi i u sopstvenoj proizvodnji i uslužno za manje proizvođače.

Jedina nada malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava je pomoć države, odnosno programi za subvencionisanje i bespovratne kredite, koji bi olakšali kupovinu opreme potrebne za rad. Obzirom na neizvesne prihode, prosečni srpski poljoprivrednik se retko upušta u rizik uzimanja kredita koji će godinama morati da otplaćuje. Plan robne razmene – useva u zamenu za mehanizaciju bio bi idealno rešenje za mala i srednja gazdinstva.

U međuvremenu, jedino rešenje koje malim proizvođačima preostaje je kupovina polovnih mašina. Kupovina polovnih mašina uvek je rizik. Polovna mehanizacija je često u lošem stanju, zastarela je, zahteva brojne popravke, zagađivač je i nije funkcionalna kao nova.

Ideja ima, sredstava nema

Poljoprivredna proizvodnja je složen proces, a sav trud i napor usmeren je ka finalnom produktu – zdravom i kvalitetnom zrnu. Kada zrno dozri i obavi se žetva, neophodno ga je skladištiti tako da ne izgubi na kvalitetu i da sačeka otkupni period kada će se moći prodati po pristojnoj ceni. Smeštajnih kapaciteta, pogađate, nema.

Mnogi domaći poljoprivrednici su se, u želji da im roba ne propadne, odlučili na proizvodnju stočne hrane. Zrnasti proizvodi (kukuruz, ovas, ječam, raž) se suše, mešaju sa usitnjenom travom ili biljnim brašnom, granuliraju i pakuju u vreće. Domaće žitarice su dobrog kvaliteta i sadrže sve potrebne nutrijente kako bi bile kvalitetna stočna hrana. Dakle, sirovine su dostupne, ali oprema koja je potrebna za opremanje postrojenja za proizvodnju stočne hrane košta više hiljada evra.

Malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima ta suma je često nemoguća za izdvojiti. Potrebno je nabaviti mlin, presu za ulje, usitnjivač, platiti usluge sušare ukoliko se ne poseduje vlastita.

Za pakovanje je neophodna mašina za šivenje vreća. Mašina za šivenje vreća može biti prenosiva ili statična. Prenosna mašina je praktična jer radnik na licu mesta zatvara vreće, dok statična mašina stoji prikačena iznad transportne trake, a radnik prinosi džakove koje ona ušiva. Mašina za šivenje vreća zatvara vreće posebnim industrijskim koncem koji garantuje bezbedno skladištenje i transport poljoprivrednih proizvoda.

Mašina za šivenje vreća je novina u domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, ali u mnogome olakšava proces proizvodnje. Nažalost, ni ovih mašina nema u dovoljnom broju.

 

Pomoć države jedina je nada za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije za male i srednje poljoprivredne proizvođače. Dok čekaju bolje dane, domaći poljoprivrednici koji su registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava i imaju aktivan status, pomoć mogu potražiti od inostranih fondova, kao što je IPARD fond, koji je projekat EU, za pomoć malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime