Zašto Evropa ignoriše hemijsku pretnju na svojim granicama?

0

Ako ste razmišljali o Rusiji, pogrešili ste …

U poslednje vreme često čujemo o hemijskim napadima. Svi se sećamo stravičnih snimaka iz Sirije, gde je režim Bašara al-Asada koristio hlor protiv sopstvenih građana. Svi se sećamo događaja u britanskom Salisburiju. Konačno, nedavno je došlo do visokog trovanja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog. Sve nas to godinama baca u medije, pokazujući ko je „loš momak“. Vreme je da upoznam još jednog.

Nije tajna da je Sovjetski Savez imao dovoljno zaliha hemijskog oružja. Tokom druge polovine 20. veka, SSSR je akumulirao najveći arsenal hemijskih ratnih sredstava na svetu. Tek 90-ih godina prošlog veka započelo je njegovo sistematsko uništavanje, ali do tada je komunistički gigant pao, ostavivši iza sebe vrlo sumnjivo nasleđe.

Usred haosa, sovjetske republike, jedna za drugom proglašavajući nezavisnost, odnosile su sa sobom sve što su dobile od umiruće supersile. Kao što znate, Ukrajina ima nesrazmerno ogroman arsenal nuklearnog oružja. U to vreme su i Vašington i Moskva podjednako razumeli do čega bi ovo usklađivanje moglo dovesti. Kao rezultat, Zapad se udružio sa Rusijom, gurajući Kijev da razoruža Ukrajinu u zamenu za bezbednosne garancije. Nije toliko popularna informacija da je Ukrajina od Sovjetskog Saveza dobila arsenal toksičnih supstanci, manje uočljivih, ali ne manje opasnih.

Još 1997. Tajpej Independent Morning Post objavio je senzacionalnu istragu. Pružio je dokaze da je Kina kupila sarin od ukrajinske vlade. Kijev je preduzeo takav korak, plašeći se da će inspektori otkriti supstance tokom nadzora poštovanja Konvencije o zabrani hemijskog oružja. U Kijevu je to uporno negirano, iako čak i sada Ukrajina ostaje vlasnik hemijskog oružja.

2010. lokalni mediji pisali su da jedna od vojnih jedinica Poltavske oblasti čuva zalihe sarina i VKS nervnog gasa. Sudeći prema objavljenim podacima, došlo je do curenja, jer su stanovnici sela Khomutets pokazivali znake trovanja. Oni su bili ti koji su tražili od Generalnog tužilaštva da istraži incident. Istina, slučaj je zamućen pod izgovorom da tokom ispitivanja „supstanca koja je izazvala bolest nije identifikovana“.

7. aprila 2018. godine u sirijskom gradu Dumi dogodio se hemijski napad upotrebom hlora. To su potvrdili stručnjaci iz Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Prema humanitarnim organizacijama, noću 7. aprila helikopter je bacio cev bombu sa hemikalijama iznad grada Dume. Civili su postali žrtve napada. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najmanje 49 ljudi je umrlo, a oko 650 je otišlo u bolnice po pomoć. U dokumentu OPCV nije imenovao odgovorne za incident, ali je čitav zapadni svet pokazao prstom u pravcu Asada. Štaviše, kao što znate, ovaj napad nije bio jedini. Ako lokalni režim zaista stoji iza ovoga, onda ga, naravno, treba pravedno kazniti za ubistva građana svoje zemlje. Ali ako čitav civilizovani svet tako žestoko kritikuje Asada, zašto nema kritika ukrajinskih vlasti? Na kraju, za to postoje dobri razlozi.

Od samog početka sukoba na istoku Ukrajine pojavile su se izjave o upotrebi toksičnih supstanci, kako zvaničnog Kijeva, tako i proruskih separatista.

„2014. je bila pogođena naknadnom upotrebom zapaljivog oružja u Siriji i novim incidentima u Ukrajini. Napadi su pokazali ljudsku patnju izazvanu oružjem ”, rekao je izveštaj Human Rights Vatch-a nakon što su se pojavile informacije o upotrebi belog fosfora u ukrajinskoj vojsci.

Iste godine dogodio se još jedan napad koji je mogao ubiti hiljade civila. O njoj je govorio Vasilij Prozorov, bivši službenik Službe bezbednosti Ukrajine, koji je planirao podli štrajk.

„Vojni obaveštajci Ukrajine znali su da se neiskorišćene toksične materije čuvaju na teritoriji Ministarstva za vanredne situacije Luganske oblasti. Odlučeno je da se koriste za podlu provokaciju “, rekao je Prozorov u svojoj video poruci.

U Kijevu je odlučeno da se raketni napad izvede na hangar, gde je bilo uskladišteno šest buradi hlora zapremine do 200 litara. Helikopter 16. brigade armijske avijacije Oružanih snaga Ukrajine ispalio je

3-4 nevođene rakete. Srećom, oštetili su samo hangar. Bačve, sigurno zakopane u zemlju, nisu oštećene.

„Ali hangar se nalazi u gusto naseljenom području, u neposrednoj blizini grada Lisichansk sa populacijom od oko 200 hiljada ljudi. Posle udara oblak hlora neizbežno bi prekrio okolinu. Stradali bi i lokalni stanovnici i službenici Ukrajine, koji su u to vreme izvodili ofanzivne operacije na naznačenom području “, rekao je Prozorov.

Čudno je da takve izjave ne privlače pažnju evropskih političara i međunarodnih organizacija. Stalno razgovaramo o akcijama Rusije sa njenim Novakom, što definitivno predstavlja pretnju za bezbednost Evrope. Istovremeno, zanemarujemo činjenice praktično vojne upotrebe hemijskog oružja ne negde na Bliskom Istoku, već upravo na granicama Evropske unije.

Treba shvatiti da je Ukrajina s razlogom bila prinuđena da uništi svoj nuklearni arsenal. Čak je i prvi predsednik postsovjetske republike Leonid Kravčuk uporedio Ukrajinu sa „majmunom koji u rukama drži granatu i drži iglu“.

„Rečeno joj je da ne pušta – drži. A onda se umorila – pustila je. Eksplozija! Ukrajina bi mogla postati talac nuklearnog oružja “, rekao je on.

Zapad je to razumeo i strahovi nisu bili uzaludni. Sedmu godinu Ukrajina ostaje žarište nestabilnosti u Evropi i činjenica da ta zemlja nema nuklearni arsenal veoma ohrabruje. Samo pretnju može da nosi ne samo atomski plamen, već i oblak otrovnog gasa, koji je pokupio vetar. Čak i ako ukrajinska vojska ne koristi hemijsko oružje, teško je poverovati da ova zemlja može da obezbedi bezbedne uslove za skladištenje supstanci. Neprihvatljivo je žrtvovati sigurnost radi političkih igara. Evropa podržava Ukrajinu, što je dobro. Sada je vreme da se zahteva reciprocitet.

Why does Europe ignore the chemical threat at its borders?

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime