Jedno SELO U SRBIJI ima zamkove s 99 PROZORA u kojima niko ne živi: Iza svega se krije BIZARNA PRIČA

0

U vilama ima ljudi samo leti, dok traje sezona odmora, a onda opet opuste. Dušanovac je selo u kojem treba imati sve najveće

Ulica Marka Kraljevića u negotinskom selu Dušanovac prepuna je “čardaka ni na nebu ni na zemlji”. Duž lošeg, skoro zemljanog puta, nižu se kuće nalik palatama. Grandiozne krovovima paraju oblake. Istovremeno su tužne i tihe, jer u njima niko ne živi.

Raskošni domovi bez ljudi. Oni koji su ih godinama gradili i decenijama nadograđivali, odavno žive u Evropi. Pošteno i često krvavo zarađen novac ulažu u kuće u svom rodnom kraju iako tu ne žive, a sva je prilika da nikada i neće.Zato je Dušanovac, kao i ostala sela u ovom kraju, bogat zamkovima i siromašan ljudima.

Sela jedino leti ožive. Van sezone nigde nikog. Imamo sreću da, ipak, sretnemo čoveka. Jednog. Vodi nas ponosno do svog raskošnog doma. Kaže nam da slobodno slikamo njegovu kuću sa 99 prozora , ali ne i njega.

Na kući zelene fasade, kojoj se ne zna ni početak ni kra,j jer se razbacala i u visinu i u širinu, dominira bela boja. Građevina opasana kapijom od crnog kovanog gvožđa nema žive čuvare, ali zato ima neizbežne gipsane lavove i labudove. Dvorište liči na repliku austrijskog parka ukrašenog prelepim cvećem i velelepnom fontanom iz koje voda trenutno ne teče.

Tačno 99 prozora na grandioznom objektu, a ni jednog stanara. Vlasnik kuće je još 1975. godine otišao u Beč i više se nije vratio. Devet godina gradi ovu palatu, ne prestajući da ulaže u njenu raskoš.

Većina gastarbajtera rodni kraj obilazi jednom godišnje. Dođe čovek iz bela sveta da renovira kuhinju u kojoj za 365 dana tek dve nedelje kuva kafu i peče kolače za sebe i rodbinu opet rasutu po Evropi. Ili da nadogradi još jedan sprat višespratnice, jer je komšija do njega u međuvremenu podigao sedmi. A usput da selo vidi novi mercedes za koji je štedeo proteklih godina.

Do tada, svoju palatu u Srbiji gledaće samo preko kamera. A ugradio ih je da bi mogao da prepozna lopova koji se mota oko njegove imperije, u selu u kojem svaka deseta kuća ima stanare.

Mnogi gastarbajteri maštaju da se po odlasku u penziju vrate u selo odakle su potekli i u kojem im je ostalo srce. Izvesno je da će ih sahraniti u rodnom kraju i zato na vreme podižu grobnice. Ne bilo kakve, već – monumentalne.

Neke liče na prave stambene objekte u kojima može da se živi. Neke druge na faraonske večne kuće. Mauzoleji su, uočavamo, još jedna dominantna slika istočne Srbije. Krećemo za početak od grobnica ograđenih kapijama od kovanog gvožđa i ikebanama od plastičnog cveća u duginim bojama.

Onda saznajemo da su to pravi podzemni gradovi, sa tunelima iz kojih se ulazi iz jedne u drugu grobnicu. I prostorijama u kojima se nalazi sve što je pokojnik voleo. A tu je i pravi nameštaj.

Često se pokojnik sahranjuje sa predmetima iz sobe u kojoj je najviše boravio. Tako se unutra postavi kuhinja, sa sve frižiderom i zamrzivačem. Ili francuski ležaj. Zavisi šta se uz koga najviše vezuje. Mnoge grobnice imaju i klimu – otkriva vodič.

Opština Negotin je neobična na svakom koraku. Ulica Mrzilica spaja i razdvaja dva sela. Sa jedne strane Mrzilice je Bukovče, a sa druge Kobišnica. Stanovnici prvog sela ne vole one iz drugog. I obrnuto.

Snežana Butarević iz Bukovča priča da su ta dva sela dva sveta.
– Dešavalo se, naravno, da plane ljubav između meštana zavađenih sela, ali su roditelji branili ćerki iz Kobišnice da se uda za momka iz Bukovča i obrnuto – priča Snežana, pokazujući prodavnicu koja se nalazi tačno na sredini ulice, kao granični prelaz koji povezuje i razdvaja dva sela.

Pljačkaši grobnica

Pljačke grobnica se dešavaju često. Lopovi tačno znaju koja grobnica je riznica blaga .I u arhitekturi mrtvih važe slična pravila kao kada se gradi kuća – svako hoće da njegova grobnica bude skuplja i grandioznija od komšijine.

Espreso, Novosti

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime