SRBIJO, SRAM TE BILO ŠTO DOPUŠTAŠ OVAKVE STVARI: Mala Anđela je osvojila preko 200 medalja, a ŽIVI U TEŠKOJ BEDI!

0

– Stanu mi neki iz drugog sela, poznaju mog oca – priča mala šampionka.

Anđela Milojević (12) iz mesta Donji Katun kod Kruševca osvajačica je preko 200 medalja na takmičenju iz karatea.

Na prvi pogled Anđela je uspešna devojčica pred kojom je blistava sportska budućnost, međutim, da uspeh ne dolazi lako svedoči i težak život mlade šampionke, čija se porodica bori sa velikim siromaštvom.

Na treninge putuje auto-stopom, a kako kaže vremenski uslovi i nemogućnost oca da je vozi nikako je ne sprečavaju da se pojavi na treningu.

– Stanu mi neki iz drugog sela, poznaju mog oca – priča mala šampionka.

U trošnoj i oronuloj kući u kojoj živi porodica Milojević čitava jedna soba posvećena je Anđelinim diplomama i medaljama, a kako devojčica ne prestaje da ih osvaja, prostora je počelo i da nedostaje.

Sa šest godina osvojila je prvu, bronzanu medalju, sa takmičenja u Nišu, a kako kaže do danas joj je ta medalja omiljena.

– Majka je videla na fejsbuku moju komšijku Nenu, koja živi preko puta mene i da je njena ćerka trenirala karate. Tako sam i ja počela. Bila sam u Varvarinu kada je i moj trener Lazar počeo da trenira decu – kaže mala Anđela.

Anđela živi sa braćom, roditeljima i dekom koji je nepokretan. Kuća u kojoj žive sagrađena je četrdesetih godina i u veoma lošem je stanju. Jedini prihod koji ima ova porodica obezbeđuje majka Tatjana, koja radi u hladnjači.

– Dešavalo se da nemamo novca da spremimo hranu. Uzajmim se, pitam koleginicu da mi pozajme do plate. Snađem se, pozajmim, pa vratim. Jednom kad je Anđela išla na takmičenje, nismo imali novac. Imala je šta da jede ovde kuvano, ali tamo gde je trenirala nije imala da kupi. Suprug je bio sa njom i nije treneru rekao da dete nije jelo i onda je izgubila, nije imala snage – priča majka kroz suze.

Mnogo puta se dešavalo da sam ja bila gladna, a davala sam deci, kaže ova hrabra žena.

– Spremim ovde da bi deca imala da jedu, a na posao odem bez jela – kaže Tatjana.

Anđelin tata Zoran nije zaposlen, a pre nekoliko godina izgubio je sve ono od čega je prehranjivao porodicu.

– Uzimao sam neke kredite i mislio sam da unapredim poljoprivredu sa kravama i nisam mogao da vraćam rate i sve su mi uzeli. I krave i mašineriju, sve što su mogli. Ranije sam živeo solidno, stojeći sam bio – kaže Zoran.

Stolarija u ovoj kući odavno nije menjana, pa temperatura u kući gotovo da nema razlike u odnosu na onu spolja, wc nemaju, imaju samo poljski.

– Drugarice su mi dolazile kada smo bile ovde u školi. Nekad mi je hladno, jer prozori nisu dobro zadihtovani, pa nekad ulazi hladan vazduh. Stavim više drva u peć i stavim odelo između da ne ulazi vazduh – kaže Anđela.

– I braća se žale, ali imaju deblje ćebe, sa njim spavaju – kaže devojčica.

Oni nemaju igračke, lap top, telefon, a samo jedna prostorija se greje preko cele zime. Oni ne znaju za bolje.

Ipak, nadu u bolje sutra im ulivaju ljudi koji im pomažu.

– Članarinu nismo platili tri meseca. Trener zna kakva je situacija. Kad primim platu, uplatiću mu – kaže Tatjana, koja ne krije da su i roditelji Anđelinih drugara sa treninga plaćali Anđeli članarinu.

Saša Milosavljević, predsednik Sportskog saveza Ćićevac kaže da se trude da Anđeli pomognu na sve načine.

– Anđelu pomažemo na razne načine, raznim donacijama. Sportski savez pomaže koliko može. Iako njie iz naše opštine prošle godine je dobila povelju za najbolju sportistkinju u Ćićevcu – kaže Saša Milosavljević.

Predsednica opštine Varvarin, Violeta Lutovac Anđelu opisuje kao divnu i emocionalno zrelu osobu.

– Mnogo je zrelija od svojih vršnjakinja, jako kulturna i skormna, koja nikada nije ušla, a da nije sačekala svoj red. Uvek je dobijala pomoć po koju je došla. Uvek sa osmehom zavalnosti. Kada smo jednom prilikom platili njeno takmičenje, Anđela je sama došla u moju kancelariju sa zahvalnicom – kaže Violeta.

Milosavljević kaže da je Anđela rođeni šampion.

– Vredna, radna, disciplinovana, da nije tako ne bi imala takve rezultate.

Njen trener Lazar Radosavljević prvi je prepoznao njen talenat i ne krije da je ponosan što je njegova učenica dobila diplomu za najbolju sportistkinju opštine i Ćićevac i Varvarin.

– Bio sam trener u drugom klubu i kada sam ga napuštao, Anđela je krenula za mnom. Meni je to ukazivalo da mi je lojalna. Od početka imam komunikaciju sa njom kao da smo najbolji drugari – kaže Lazar.

– Trener me je učio da budem dobra, da ne pravim nasilje po školi i ulici, pošto sam čula da me ogovaraju. Pričali su, „vidite ova devojčica je počela da trenira karate, vidite kako se obukla…“ Plakala sam – iskreno je rekla Anđela sa očima punim suza.

U početku je bilo problema kod druge dece, odbacivali su i njen izgled koji tada nije bio dobar, njenu higijenu. Međutim, uslovi su takvi da nije moglo u tom trenutku bolje. Ja kao trener sačekao sam jedan dan da Anđela ode sa treninga i naredio svoj deci da ostanu u klubu. Svima sam održao predavanje, nakon čega su je sva deca prihvatila – kaže Lazar.

Anđela ima 13 godina i planira da upiše „Vojnu akademiju“.

– Svidelo mi se, plus je u Beogradu – kaže ova mlada devojčica u emisiji „Exploziv“ na Prvoj televiziji.

Kako su za ovu godinu takmičenja već završena, Anđela je počela već uveliko da se sprema za evropska i svetsko takmičenje, koje će se ove godine održati u Tokiju.

Izvor: Espreso, Blic, PRVA

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime