ZBOG NJEGOVIH REČI O SRBIJI TRPIMO I ĆERKA I JA! Čkaljin sin morao da BATALI GLUMU, a evo čime se bavi: Sva vrata su nam ZATVORENA

0
FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

Dramski umetnik Čedomir Petrović, sin Miodraga Petrovića Čkalje, bavio se glumom i režijom, ali već više od dve decenije nije u tom poslu, a kako kaže skupo plaća ceh očeve iskrenosti.

Miodrag Petrović Čkalja ostvario je nezaboravne uloge ostvarenjima kao što su: „Kamiondžije“, „Put oko sveta“, „Bog je umro uzalud“, „Ljubav na seoski način“, „Vruć vetar“ itd.

Poslednje godine života proveo je u Beogradu, u vrlo teškim uslovima, kako definitivno ne priliči čoveku koji je toliko zadužio narod i kulturu jedne zemlje.

Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske

Kada je primio nagradu za životno delo „Car Konstantin“, istaknuti komičar obratio se publici rečima koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim.

– Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde. Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske – rekao je neutešni glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.

Čkalja je u karijeri ostvario brojne uloge u pozorišnim predstavama, snimio više od 80 televizijskih serija i filmova, mnoge je upravo on proslavio, ali reklo bi se da su ga mnogi zaboravili kada su mu bili najpotrebniji.

Čkaljin sin, Čedomir Petrović, po zanimanju je glumac i reditelj, ali se više od 20 godina ne bavi glumom već piše knjige i kolumne. Za svog oca kaže da je bio skroman i sasvim normalan, iako je njegova popularnost bila velika.

Čedomir Petrović za „Blic“ kaže da ne gleda televiziju, ne gleda reprize, a svog oca, o kome piše i u svojoj knjizi „Bilo nekad jedno vreme kad su ljudi bili bolji“, kaže:

– Bio je jako dobar otac. Trudio se, a ja sam se trudio da budem dobar sin. Nismo se sukobljavali nikada, jedino oko sporta, oko fudbala koji smo zajedno gledali. Nikada me nije udario, nikada nije psovao… Kada se sećam oca, više se setim nekih privatnih stvari koje publika ne zna. Ne setim se njegovih uloga i humora već kao oca privatno. Ja sam njegove serije gledao kao gledalac. On je bio potpuno normalan, jedino je njegova popularnost bila enormna…

To da je njegov otac pred kraj života bio zaboravljen, ali i činjenicu da ga se danas retko sete komentariše:

– Zaboravljaju i žive, ne samo one kojih više nema. Nije se on sviđao nekima koji treba da ga se sete. On se sviđao narodu. A ovima je govorio u lice istinu. Ne vole svi da čuju istinu. Zbog toga trpimo i moja ćerka i ja. Trpimo, niko nas ne zove u pozorište, na film, na televiziju… Sva vrata su nam zatvorena kao londonska banka. Neće da nas zovu. Moja Jovana je odlična glumica, igrala je Jugoslovenskom dramskom. Došli su novi mladi glumci, poluglumci-polutajkuni, tu su klanovi… Ali ponosan sam što je Čkalja bio takav – rekao je svojevremeno Čkaljin sin za „Blic“.

A pričalo se i da se Pavle Vuisić i Čkalja, veliki partneri u seriji „Kamiondžije“, nisu mnogo voleli…

– Neću da objašnjavam te gluposti. Oni nisu bili u svađi. Pazite, Paja je bio čovek koji je imao svoj život. Voleo je Adu, voleo je reku, voleo je piće… S druge strane, moj otac je mrzeo reku. Kad je imao šest-sedam godina, otišao je sa komšijom koji je imao 15 godina na Rasinu da se kupaju. I ovaj komšija skočio u vodu i više nije izašao. Otac sedeo do uveče i plakao. Skupio posle stvari i vratio se kući. Ovi već počeli da ih traže. I od tada je zamrzeo reku. Alkohol nikada u životu nije uzeo. Pa kako da se druže dvojica koji imaju potpuno različite navike. I oni se nisu skupili tu da idu na Adu da piju, već da naprave seriju. Oni su normalno razgovarali međusobno. Neka svi glumci ne razgovaraju tako kao njih dvojica i neka naprave nešto kao oni, nešto slično. Kod nas su svi kumovi, prijatelji, grle se, ljube se, smeju se sami sebi i čestitaju jedan drugom kako su to dobro odigrali, a nema ništa grđeg u glumi od toga, i onda na kraju ispadne sranje – govorio je Čedomir za Kurir.

Kurir.rs

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime