Više od pola veka naučnici su mislili da je jezgro Zemlje čvrsta kugla komprimovana gvozdena legura okružena tekućim spoljnim jezgrom. Nova studija, međutim, otkriva da bi „čvrsto“ unutrašnje jezgro ustvari moglo biti malo kašasto, tj. da se kreće od tvrdog preko polumekog, do tekućeg metala.
– Što je više posmatramo, više shvatamo da to nije jedna dosadna gvozdena lopta. Pronalazimo potpuno novi skriveni svet“, kaže Džesika Irvin, seizmolog sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj.
Zemljino unutrašnje jezgro je i dalje misterija, kao što je bilo i kada je Žil Vern 1864. objavio svoj fantastični „Put u središte Zemlje“.
Iako su naučnici još od 1950-ih znali da naš planet nije šupalj kako je predvideo Vern, unutrašnjost je ostala neistražena. Ogromna toplina i pritisak jednostavno su preveliki da bi bilo koji čovek mogao otići tamo, a isto se odnosi i na sonde.
– Osim ako se našem planetu ne dogodi nešto strašno, nikada nećemo moći direktno posmatrati Zemljinu jezgru – kaže Irvin.
Geofizičari se zato oslanjaju na seizmičke talase prouzrokovane potresima. Merenjem tih masivnih vibracija, može se rekonstruisati slika unutrašnjosti našeg planeta. To je otprilike poput CT skeniranja ljudskog tela.
Ret Batler, geofizičar s Havajskog instituta za geofiziku i planetologiju (Honolulu, Havaji, SAD), posmatrao je kako seizmički talasi stvoreni velikim potresima na pet različitih lokacija putuju kroz Zemljino jezgro do tačno suprotne strane globusa. Ali nešto nije bilo u u redu. Ti talasi su trebalo je da prođu kroz čvrstu metalnu kuglu, a umesto toga odbijali su se na određenim područjima.
Brojke su iznenadile Batlera. On je znao da je matematika seizmičkih talasa tačna, što je moglo značiti samo jedno: naučnici su pogrešili u tumačenju same strukture zemljinog jezgra.
Stoga su Batler i njegov tim ponovno proverili osnovnu pretpostavku da je unutrašnje jezgro Zemlje čvrsto. Otkrili su, međutim, da talasi koje su posmatrali deluju kao da u jezgru postoje džepovi od tekućeg i „kašastog“ polučvrstog gvožđa.
Ovo istraživanje moglo bi potencijalno promeniti naše razumevanje Zemljinog magnetskog polja. Drugi planeti, poput Marsa, imaju tečni centar, ali nemaju ni unutrašnje jezgro, ni magnetsko polje.
INTERMAGAZIN
