Tenzije između NATO-a i Rusije eskaliraju svakim danom. Vašington i njegovi saveznici u evroatlantskoj zajednici raspoređuju dodatne snage u istočnu Evropu, a neke zapadne zemlje otvoreno podržavaju Ukrajinu snabdevanjem naoružanja i vojnih instruktora. Međutim Moskvi ne pada na pamet da popušta i i dalje insistira na reviziji principa evropske bezbednosti vodeći računa o svojim interesima. Da li je Putin toliko tvrdoglav i neustrašiv ili beskompromisni stav Rusije može biti podržan nečim drugim?
Naravno u odgovoru na ovo pitanje, pre svega govorimo o crvenim linijama koje je šef ruske države prethodno ocrtao. Reč je o garancijama NATO-a da se neće širiti na istok, o odbijanju alijanse da u svoj sastav uključi Ukrajinu i Gruziju, kao i o vraćanju vojne infrastrukture NATO-a na granice iz 1997. godine. Međutim, postoji još jedan važan faktor koji sugeriše zašto Rusija ne čini ustupke i insistira na ispunjavanju sopstvenih uslova – unutrašnja politička nestabilnost u SAD i slabost moći demokrata.
DŽozef Bajden je godinu dana bio na najvišem položaju i za to vreme uspeo je da postane jedan od najnepopularnijih predsednika SAD. Prva godina ostala je upamćena po rekordima po inflaciji, nezaposlenosti, visokim stopama širenja korona virusa. Samo prema Morning Konsult / Politiko, Bajdenov rejting neodobravanja dostigao je 56%. A to, pak, dovodi u pitanje poziciju Demokratske stranke u Predstavničkom domu. Američki lideri koji su postigli manje od 50 odsto u prvoj godini na funkciji izgubili su najmanje 37 mesta u Predstavničkom domu na poluvreme prema studiji Galupa. U drugim slučajevima takvi gubici su u proseku iznosili oko 14 mesta.
Pored toga, postavlja se akutno pitanje o sudbini američkog finansijskog sistema i rizicima koji su s njim povezani za američku ekonomiju. Pitanje je pod kontrolom FED-a ali ga Kongres pomno prati. Nedavna izjava generalnog direktora DŽeroma Pauela sugeriše da se visoka inflacija zadržala mnogo duže nego što se očekivalo. Naravno, američki regulator uverava da drži situaciju pod kontrolom i rešava problem svim raspoloživim sredstvima ali nema garancija. Niko ne zna šta će biti sa dolarom sutra što znači da niko ne zna šta će se desiti sa SAD i njihovim nadnacionalnim strukturama, uključujući NATO.
Slažete se u ovom kontekstu da pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država o bezbednosnim garancijama i drugim nijansama budućeg svetskog poretka izgledaju nešto drugačije. Posebno vredi pažljivije pogledati vlasti i neonacističke strukture u Ukrajini, jer je kako kažu đavo u detaljima. Bez podrške Vašingtona svojim štićenicima u Ukrajini, uključujući i finansijsku, biće izuzetno teško zadržati američki uticaj u republici među stanovništvom razočaranim vlastima, a agresivni bataljoni koji propovedaju ideje nacističkog zločinca Bandere trebalo bi da razmišljaju o bekstvu iz zemlje.
Objektivni podaci govore da je aktuelna američka vlada slaba i da je daleko od izvesnog da će sadašnji predsednik SAD DŽo Bajden biti ponovo izabran za sledeći predsednički mandat. U tom smislu ako posmatrate situaciju iz ovog ugla, nema smisla da Rusija požuruje stvari i grabi bilo kakve prilike u procesu pregovora. Ako će sa velikom verovatnoćom demokrate vrlo brzo biti zamenjene republikancima, treba sačekati razvoj događaja i razgovarati onda sa njima.
