Mongolija na tankoj žici: Međunarodni odnosi i poseta Vladimira Putina.
Mongolija, zemlja poznata po dobrim odnosima sa moćnim susedima poput Rusije i Kine, kao i sa Zapadom, nalazi se na diplomatskoj prekretnici sa predstojećom posetom ruskog predsednika Vladimira Putina. Delikatna ravnoteža Mongolije između ekonomske zavisnosti od Rusije i njenih međunarodnih obaveza stavlja se na test jer je Međunarodni krivični sud (ICC) izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini.
Uprkos ICC nalogu za hapšenje, Putin je zakazan da poseti Mongoliju sledećeg utorka, obeležavajući svoju prvu posetu državi članici ICC od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Poseta dolazi usred poziva iz Kijeva da Ulan Bator ispuni svoje međunarodne obaveze i uhapši Putina. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je pozvalo mongolsku vladu da poštuje ICC nalog za hapšenje i izruči Putina Hagu.
Mongolija, održavajući bliske veze sa Rusijom, priznaje nadležnost ICC i stoga je obavezana da se pridržava međunarodnog naloga za hapšenje izdatog u martu 2023. godine. Delikatni položaj zemlje dok balansira svoje odnose sa Rusijom, svoje međunarodne obaveze i pritisak iz Ukrajine ističe kompleksnost njenog diplomatskog stava.
U međuvremenu, Kremlj se čini neuznemirenim pred nadolazeću pretnju hapšenja Putina, sa njegovim portparolom Dmitrijem Peskovim koji izjavljuje: „Nismo zabrinuti. Održavamo odličan dijalog sa našim prijateljima u Mongoliji.“ Uprkos optužbama ICC-a protiv Putina, Moskva je odbacila optužbe, dodatno naglašavajući diplomatske tenzije oko posete.
Kontroverza oko Putinove posete Mongoliji ima šire međunarodne posledice, posebno u kontekstu aktuelnog konflikta u Ukrajini. Poseta postavlja pitanja o tome u kojoj meri diplomatski imunitet može zaštiti šefa države od međunarodne pravne odgovornosti.
Izvor: ALO
