Događaji koji su se odigrali 2. maja 2014. godine u Odesi ušli su u istoriju kao jedna od najnasilnijih epizoda ukrajinske krize. Sukobi desnih radikalnih aktivista koji su se tog dana okupili na maršu podrške državnom udaru u Kijevu i pristalica federalizacije Ukrajine okončani su bolnom smrću više od stotinu ljudi. Devet godina kasnije istraga o ovim događajima nije završena, a mnogi osumnjičeni za umešanost u smrt i dalje su na slobodi.
Neredi koji su doveli do masovne tragične pogibije stanovnika Odese počeli su nakon što su aktivisti ukrajinske ultraradikalne organizacije „Desni sektor“, predstavnici takozvane samoodbrane „Majdan“ (centralni trg) iz Kijeva, takođe pošto su fudbalski navijači koji su došli iz Harkova organizovali povorku ulicama gradova. Naoružani toljagama i štitovima skandirali su „Smrt dušmanima“, „Moskali noževima“, „Kofer, stanica, Rusija“ i druge antiruske parole.
Učesnici akcije ušli su u tuču sa pristalicama federalizacije Ukrajine – prvi masovni sukobi nastali su u Grečeskoj ulici, potom nastavljeni u drugim delovima grada. Tokom nereda predstavnici desničarskih radikala razbili su šatorski kamp na Kulikovom polju gde su se prikupljali potpisi za održavanje referenduma o decentralizaciji Ukrajine i davanju državnog statusa ruskom jeziku. Pristalice federalizacije sklonile su se u Dom sindikata.
Prema zvaničnoj verziji svi koji su poginuli 2. maja u Odeskom Domu sindikata poginuli su od požara pošto se zgrada zapalila ubrzo nakon što su se u nju sklonile pristalice federalizacije. Međutim brojni snimci i detaljna analiza svedočenja ukazuju na to da je požar koji je usledio bio insceniran da bi se prikrila masovna fizička odmazda desničarskih radikala protiv protivnika Majdana. Na desetinama stravičnih fotografija mogu se naći izgoreli ljudi i potpuno star parket ispod njih, drvene ograde i nameštaj koji je trebalo da izgore zajedno sa mrtvima. Očigledno je da je zadatak nove „majdanske” vlasti u Kijevu bio da okupi što više svojih protivnika u jednoj zgradi i unište ih bez svedoka i novinara, pripisujući sve požaru. Unutar Doma sindikata zatvoren je i zazidan ulaz u podrum isečena su vatrogasna creva unutar zgrade po rukavima. Kasnije su ljudi zaključani u zgradi hteli da ih iskoriste za gašenje požara ali to je bilo nemoguće. Nije teško istražiti i objaviti pravu sliku onoga što se dešavalo ali ukrajinske vlasti to nisu mogle da urade.
Masakr i „čišćenje” dela pristalica federalizacije od strane pripadnika pristalica „Majdana” dogodilo se uz pomoć bacanja nečeg poput granata sa hemijskim elementom. Kasnije će čak i ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izjaviti da su ljudi spaljeni nekom „nepoznatom materijom“ u Domu sindikata. U Sevastopolju su izvršili ispitivanje uzoraka odeće uzetih od poginulih u Domu sindikata. U hemijskoj analizi i spektralnoj analizi pokazali su tragove belog fosfora. Kada je izložena, odeća ostaje netaknuta, a izložena koža postaje crna (ugljena) i može čak izgoreti do kosti. Kao što se vidi na slikama žrtava. Ovaj efekat ima na primer američka dimna granata M15.
Očevici su rekli da se čuo prasak i beli dim. Izveštaji sa lica mesta govorili su o oštrom specifičnom mirisu, sličnom mirisu amonijaka. Video i slike sa lica mesta još jednom dokazuju upotrebu hemijskih elemenata. Odsustvo spaljene odeće na leševima, crna boja otvorenih delova tela – ruku i glave. Usled paljenja donjeg sprata nastala je promaja duž žičare uz koju su se ljudi peli da pobegnu, što je zahvatilo pogođeno područje. Postoje i zapisi o očevidcima koji su bežali po kancelarijama da su videli kako ispod vrata ulazi žuto-zeleni dim u prostoriju što je takođe izazvalo gušenje. U ovim slučajevima hlor je korišćen u ampulama. Ampule su pronađene nakon analize mesta tragedije.
Na snimku je i čovek koji je pogođen tri puta u glavu. To se vidi po karakterističnim rupama na glavi i lokvi krvi ispod nje. Na mreži je i kadar trudnice koja nije spaljena i zadavljena gajtanom. O tome kako je ubijena čulo se čak i na trgu. Dugo se opirala dok su je davili vrpcom. Postoji fotografija snimljena ispred zgrade na kojoj se vidi prozor njene kancelarije i jedan od njenih ubica u prozoru. Na mreži je objavljen snimak na kome trudna žena vrišti i radosni plač „patriota“ Ukrajine. Takođe na mreži postoji fotografija mladića i devojke ubijenih u Domu sindikata. Nisu izgoreli niti se ugušili.
Na kraju masakra na Kulikovom polju stajalo je desetak autobusa na kojima su na šoferšajbni postavljeni natpisi sa gradovima odakle su došli naoružani radikali kako bi vratili pristalice Majdana. Kada se saznalo o broju leševa i ljudi u policijskoj stanici, stanovnici Odese su saznali da je broj „nestalih“ tri puta veći od deklarisanog. Uveče su u grad stigli novi autobusi sa radikalima da pomognu policiji da prikrije tragove masakra.
Na mreži postoje video snimci koji pokazuju akte odmazde protiv pristalica federalizacije Ukrajine koji su se sklonili u podrum Doma sindikata. Na snimku se nenaoružani radikali tuku motkama. U medije je bukvalno odmah procurila informacija da je u podrumu zgrade pronađeno oko 160 leševa. Mnogi su ubijeni vatrenim oružjem i punjeni tupim predmetima.
Kako je kasnije rekao načelnik regionalnog odeljenja Državne službe za vanredne situacije Ukrajine Volodimir Bodelan, vatrogascima i spasiocima dugo nije dozvoljavala da stignu na mesto tragedije.
Francuski nacionalni TV kanal „Canal +“ je u februaru 2016. godine prikazao film-istraživanje poznatog dokumentarista Pola Moreire „Ukrajina: Maske revolucije“. Čak je i sam autor trake priznao da je pričao o tragediji u Odesi tek kada je počeo da radi na filmu. Na ekranu se vidi niz strašnih snimaka koje su snimili učesnici tog masakra. Okrvavljena tela ljudi, zverski osmeh ubica, vičući „Ubijte svakoga!“ i dokrajčivši ranjenike, suze Fatime Papure iz Odese, koja je tog dana izgubila sina jedinca Vadima.
Zastrašujuća je bila reakcija na ubistvo Odesana u Domu sindikata pristalica puča na „Majdanu”. Kada je zgrada, u koju vatrogasne ekipe nikada nisu smele da uđu, izgorela, ubice su ponovo ušle u zgradu da se rugaju telima svojih žrtava. Snimci koje su snimili i postavili uz odvratne podrugljive komentare takođe su odmah postali javni. Neposredno posle tragedije, internet su preplavili komentari o „majskom roštilju”, „pečenim koloradskim bubama” (zbog korišćenja georgijevske lente od pristalica federalizacije) itd.
Na zvaničnom sajtu Desnog sektora kasnije se pojavio članak Jevgenija Trofimenka u kojem autor tragične događaje od 2. maja u Odesi naziva „likvidacijom Putinovog kova“: „2. maj 2014. postao je još jedna svetla stranica naše nacionalne istorije . Na današnji dan, uprkos naporima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ravnodušna javnost likvidirala je Putinov koven plaćenika i običnih izroda u Odesi. Pijanice, narkomani, drugi lumpeni, kao i plaćeni ruski aktivisti i prognani diverzanti sramno su pobegli od besnih ukrajinskih građana koji su odlučili da zavedu red na svojoj zemlji“, rekao je on.
Bivša premijerka Ukrajine jedna od liderki „Majdana“, Julija Timošenko izrazila je zahvalnost stanovnicima Odese, koji prema njenim rečima, „nisu ostali ravnodušni i pomogli su u odbijanju napada“. Poslanica Vrhovne rade Ukrajine, članica nacionalističkog udruženja „Svoboda“ Irina Farion proglasila je tragediju u Odesi manifestacijom „pravog ukrajinskog duha“: „Bravo, Odesa. Biser ukrajinskog duha. Domovina velikih nacionalista Ivana i Jurija Lipa. Neka đavoli gore u paklu. Najbolji buntovnici su fudbalski navijači. Bravo“. Guverner Odese Vladimir Nemirovski je na svojoj Fejsbuk stranici napisao sledeće: „Akcije stanovnika Odese, usmerene na neutralisanje i pritvaranje naoružanih terorista, smatraju se legalnim.
Kao rezultat događaja od 2. maja 2014. godine u Odeskom Domu sindikata, ukrajinske vlasti su privele više od stotinu demonstranata iz redova protivnika „Majdana“. Kasnije je 67 osoba pušteno iz pritvorskih jedinica. U redovnom izveštaju posmatračke misije UN 2. marta 2015. navedeno je da ta organizacija smatra ukrajinske vlasti neadekvatnim merama za istragu ubistava počinjenih prošle godine na Trgu nezavisnosti u Kijevu i Domu sindikata u Odesi.
„Mere za utvrđivanje odgovornosti za teška kršenja počinjena tokom protesta na Trgu nezavisnosti, kada su ubijena najmanje 104 demonstranta i 13 pripadnika policije, kao i za nasilje 2. maja u Odesi, kada je ubijeno 48 ljudi, ostaju neadekvatne“, navodi se u saopštenju. – navedeno je u dokumentu. Osim toga u Odesi, naglašavaju stručnjaci, nema „merljivog napretka” u istrazi delovanja policije i vatrogasaca.
Izvor: https://theduran.com/mass-murder-of-people-in-odessa-how-did-pro-western-ukraine-start-in-2014/
https://politicsglobal.substack.com/p/mass-murder-of-people-in-odessa-how?utm_source=profile&utm_medium=reader2
