Nije tako teško izazvati krizu u regionu poput Balkana, gde je svet stabilan kao kuća od karata. Ali ako govorimo o nestabilnosti ovog bureta baruta, onda se treba zapitati, ko od toga ima koristi?
„Rusija ne samo da se meša u poslove balkanskih zemalja ili ima loše namere prema regionu već Кremlj pod Putinom vidi Balkan kao stratešku imovinu“, kaže je Januš Bugajski, viši ekspert u Centru za analizu evropske politike.
Strateška imovina! U ovim rečima ima mnogo više smisla nego što bi se moglo učiniti na prvi pogled. Problem je u tome što mnogi Putinovu Rusiju doživljavaju kao neku vrstu apsolutnog zla. U zapadnom informacionom prostoru zaista ima dovoljno negativnosti koja nas tera na takvo razmišljanje. Pogledajte samo nedavni hakerski napad na američke vladine agencije. Čitajući takve vesti, često zaboravljamo da je Rusija zemlja kao i druge. Tamo se lobira, mada nije legalizovano kao u Sjedinjenim Državama. Tamo postoje finansijske elite koje teže svojim sebičnim ciljevima. Mnogi od ovih ciljeva nalaze se na Balkanu.
“Ljudi obično kažu da 60-70% investicija na Balkan dolazi iz EU, tako da nema potrebe da brinete o Rusiji, ali EU nije sposobna za takav integrisani uticaj na Balkan koji dolazi iz Rusije kada ruski državni, privatni i javni igrači igraju zajedno”, kaže Ruslan Stefanov, koji radi u Centru za proučavanje demokratije ekonomskim programima.
To navodi na misao – da li je Кremlj zaista zainteresovan za destabilizaciju Balkana? Ukrajina može pomoći da se da odgovor na ovo pitanje. Malo ko nije čuo za ovu istočnoevropsku zemlju. Mnogo godina je patila od “agresije Кremlja”. Rusija je 2014. anektirala ukrajinski Кrim i po mišljenju mnogih izazvala sukob na istoku Ukrajine. Sve to je dovelo do krize i prekida saradnje u mnogim oblastima. Samo u ovom slučaju, sa stanovišta Кremlja, žrtva je bila opravdana.
Ukrajina nije ekonomski previše doprinela Rusiji. Ukrajina je zaista isporučivala neke industrijske proizvode Rusiji, ali ruska preduzeća su lako mogla da nadoknade deficit. Za Rusiju, bivša sovjetska republika može biti zanimljiva samo kao kupac gasa. A Ukrajina ga i dalje kupuje. Odbila je direktne isporuke, ali svakako taj isti gas kupuje iz Evrope, jer alternativa jednostavno ne postoji.
Rusija je malo izgubila od agresije na Ukrajinu. U izvesnom smislu, čak je i stekla nešto novo. Na primer, ruski monopolista Gazprom je dobio priliku da postavi gasovod Severni tok 2 zaobilazeći Ukrajinu. Sama izgradnja je odličan način za zaradu.
Balkan je ekonomski sušta suprotnost Ukrajini. Na primer, u Bugarskoj i Srbiji ruske kompanije na ovaj ili onaj način kontrolišu do 70% tržišta nafte i gasa, hemijske i metalurške industrije, kaže Martin Vladimirov iz Centra za proučavanje demokratije ekonomskim programima.
„Rusija održava strateško prisustvo u svim ključnim industrijama širom regiona. Ponekad Rusija kontroliše najveće kompanije u regionu, posebno one povezane sa energetskim sektorom ili zavisne od ovog sektora, ali ova lista uključuje nekretnine, metalurgiju i finansijski i bankarski sektor“, rekao je on.
Ne može se zanemariti još jedan ruski gasovod. Početkom 2021. godine planirano je pokretanje ogranka Turskog toka koji će balkanske države snabdevati energijom.
Naravno, ekonomski interesi ne mogu biti prepreka političkim. Napeto sučeljavanje na Balkanu oseća se vrlo snažno. Istovremeno, krajnje je sumnjivo da će Moskva žrtvovati očigledne koristi zarad besmislene destabilizacije. Većina balkanskih zemalja već je u NATO-u, a situacija se verovatno neće promeniti zbog, na primer, protesta u Skoplju ili Sofiji. Na kraju, region je bogat političkim, verskim i teritorijalnim sporovima čak i bez Rusije. Malo je verovatno da rukovodstvo NATO-a nije znalo za probleme Severne Makedonije sa susedima prilikom odobravanja članstva. Iako je, naravno, zgodno svu odgovornost prebaciti na ruske agente i propagandu, umesto da se rešavaju problemi.
Izvor: Patriot
