Đilas planira da bude premijer, a njegov kum Mlađan Đorđević predsednik!

0

Đilas ne bira sredstva da se vrati na vlast, na mesto zločina, da nastavi sa zloupotrebama. Za prvog boravka u vlasti, njegove firme su ostvarivale godišnju dobit od oko 80 miliona evra. Ambicije su mu sada veće nego pre desetak godina. Sada nema Rakića, a Tadić je potpuno beznačajan. Đilas za sebe želi mesto predsednika vlade, a na funkciji predsednika države namerava da instalira svog kuma Mlađana Đorđevića.

Ta dva tajkuna u biznisu i politici sarađuju već četvrt veka. Đilas je nekoliko svojih firmi registrovao na Đorđevićevo ime. To je slučaj i sa kompanijom “Direct media”, najvažnijom i najunosnijom Đilasovom mašinom za proizvodnju novca. Zvanični podaci pokazuju da su “Direct mediu” u aprilu 2001. godine osnovali Mlađan Đorđević, Egon Franičević i Milan Krstić.

Tri godine kasnije, Đilas je preko svoje kompanije “Multikom Group” za skromnih 10.000 dolara kupio “Direct mediu”. Kasnije je priznao da je to bila prevara, obična predstava kojom je hteo da sakrije da je on vlasnik otpočetka, ali nije želeo da se njegovo ime pojavljuje u dokumentima.

– Mi smo tada razmišljali kako da preživimo sankcije, Miloševića. Ja sam bio u svetskoj reklamnoj agenciji BBDŽO i bilo je tako da ne možete u isto vreme da budete i vlasnik kompanije koja se bavi tv pravima. Dogovorio sam se sa Mlađanom Đorđevićem da on bude osnivač firme – rekao je Đilas u nemuštom pokušaju da objasni zašto je lažirao podatke o vlasništvu nad “Direct Mediom”, zaboravljajući da 2001. nije bilo ni sankcija, ni Miloševića.

Kao tada u biznisu, Đilas se danas u politici sakriva iza kuma Đorđevića. Ma koliko se njegovi mediji trudili da ga predstave kao “lidera opozicije” i Đilasu je jasno da od toga nema ništa. Uzalud ga Televizija N1, list Danas i nedeljnici Vreme i NIN tako etiketiraju. Uzalud ga i Aleksandar Vučić ističe kao svog najozbiljnijeg protivnika. Sve im je džabe, narod ga neće.

Đilas dve godine vodi pozitivističku kampanju, a Vučić mu pomaže satanizacijom u režimskim medijima, ali rejting mu i dalje ne dobacuje do cenzusa. Đilas je svestan toga, zato priprema Đorđevića za ulogu koju je imao Vojislav Koštunica u petooktobarskom prevratu, kad je vlast preuzeo Zoran Đinđić.

Mlađan Đorđević je na političku scenu stupio početkom devedesetih, kao predsednik Saveza studenata i jedan od organizatora protesta 1992. Neko vreme je proveo u Srpskom pokretu obnove, da bi se, posle decenijske pauze u političkom delovanju, 2004. učlanio u Demokratsku stranku.

Kad je Tadić izabran za predsednika Srbije, Đilas je za sebe formirao fantomsku instituciju “Narodna kancelarija”, potpuno van zakona. Đorđević je postao zamenik direktora Đilasa. U paketu su 2007. godine ušli u Koštuničinu vladu.

Đilas je dobio mesto ministra bez portfelja, zaduženog za realizaciju tzv. Investicionog plana. Zamenik mu je, naravno, bio Đorđević. Posle pada te vlade, Đorđević je dobio ulogu Tadićevog savetnika za nacionalna i verska pitanja. Dobro se snašao u toj predstavi.

Za razliku od Đilasa, Đorđević ima jača nacionalna osećanja, a samim tim i tvrđe stavove po pitanju Kosova i Metohije. Umesto devize “Evropska unija nema alternativu”, on je okrenut Rusiji.

Osim poslovnih kombinacija, koje decenijama razvija s ruskim biznismenima, Đorđević se i politički odredio prema Istoku. Skupština naroda Evroazije izabrala ga je za svog predstavnika u Srbiji. Đorđevićevo udruženje “Srpski kod” tesno sarađuje sa ruskim Institutom za strateška istraživanja, koji je vodio general Leonid Rešetnjikov.

Đorđevićevi nacionalistički stavovi, uvijeni u pristojan imidž, mogu da privuku pažnju i osvoje poverenje Srba, koji su skeptični prema Evropskoj uniji i gadljivi prema patriotskom primitivizmu kakav šire Vojislav Šešelj, Miša Vacić, Pavle Bihali i slični proizvodi Udbe. Đorđević zna i može da glasačima priča ono što žele da čuju, što nijedan drugi političar, kreiran u zapadnim centrima moći, ne sme da kaže, pa ni “velika braća” Đilas i Vučić.

S tim adutima, Đorđević namerava da se kandiduje za predsednika Srbije na sledećim izborima 2022. godine.

Njegovu pobedu Đilas bi iskoristio kao odskočnu dasku za povratak na vlast. Ako se to desi, Srbija će dobiti novi rijaliti šou, mnogo skuplji od “Velikog Brata”.

Koliko je zločinačka aktivnost g. Đilasa i demokratske stranke ostavila pustoši i nemorala i na medijskoj sceni, govori Vučieva Velika propaganda laži, koja je u praksu uvela potpunu satanizaciju istine i istnu izbacila iz javnog života.

Tabloid

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime