Države će uskoro morati da maloletnike prinudno vraćaju iz virtuelne realnosti

0

Piše: Viktor MARAHOVSКI, RIA Novosti

U SJEDINJENIM Državama se široko debatuje o uticaju virtuelne i poludigitalizovane realnosti na decu i omladinu.

Ulogu detonatora odigrao je tvit jednog od gurua Silikonske doline Endrjua Čena o ponašanju onih u SAD koji sada imaju po 14 ili 15 godina.

Ukazao je da ti mladi Amerikanci:

– znatno ređe piju alkohol (1995-te to je činilo njih preko 70 odsto tadaših 14- i 15-godišnjaka, a 2017-te – manje od polovine),

– znatno ređe gledati televiziju duže od tri sata dnevno (pad je više nego dvostruk, umnogome zahvaljujući mobilnom internetu),—

– znatno ređe puše cigarete (to je 1995-te činilo do 68 odsto, a sada tek svaki peti),

– znatno ređe puše marihuanu (1997-me je to činilo 40 odsto, a 2017-te tek nešto više od 20 odsto),

– znatno ređe stupaju u polne odnose (1997-me bezmalo 40 odsto, a 2017-te jedva 20 odsto),

– i znatno duže i češće igraju video-igre (preko tri sata dnevno je 2005-te igrao svaki četvrti, a prošle godine oko 45 odsto).

Čen je svemu ovome pridodao svoj ironični komentar: „Lol.Fortnajt je sredstvo protiv marihuane, seksa, alkohola i sedenja pred televizorom koje su roditelji tražili decenijama“.

Za one koji ne znaju: Fortnite je igra u kojoj se, zavisno od varijante, mogu a) ubijati zombiji, b) ubijati svi odreda i v) ne činiti ništa.

PUBS

Da je Čen umesto Fortnite pomenuo PUBG sve bi bilo isto: krv, prosuta creva i antistres.

Prema Čenu, klinci naoružani smartfonima i sedeći za stacionarnim kompjuterima – u neku ruku su za svoje roditelje idealna stvorenja. Od buđenja do duboko u noć `kupaju` se u krvi i ultranasilju, ali sve to čine tiho u ne izlazeći iz svojih soba.

Paradok se i u ovome: internet-igre sa nasiljem i razvratom u velikoj meri su vitruelizovale i nasilje i razvrat.

To je uslovni `prosek` stanja i sa znatno manje kriminala i ubistava.

Samo, ima to i svoje naličje.

Unutrašnji pakao takvih ljudi zahvaljujući tehnici češće i lakše stiže do drugih.

Američka statistika svedoči:do 2011-te su se u SAD masovna ubistva događala u proseku svakih 200 dana, već 2014-te do njih je dolazilo svaka 64 dana, a 2019-te – svakih 12 dana. Jer, prošle godine ih je bilo 31.

U našoj digitalnoj epohi, svi sa bezumnim sklonostima imaju dostup iluzijama da imaju istomišljenike i da je i zločin neka vrsta `ličnog uspeha`.

Ranije je bar neke psihopate obuzdavalo saznanje da će – ako pođu na ubistvo – izgubiti sve. Sada mnogi takvi veruju da će i sa ubistvom dobiti – status, a oni najčešće nisu u stanju da prave razliku između tobožnjeg i realnog statusa.

Tinejdžeri koji po deset i više sati ne izlaze iz takvih igara gube svaku vezu sa realnošću i sami prestaju da budu realni ljudi.

Ako se ovako nastavi, savremena društva će morati da se najozbiljnije pozabave prinudnim vraćanjem u realnost maloletnika.

Njihovom devirtuelizacijom…

(sažeta verzija teksta)

Fakti

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime