Zapadni Balkan dobio je dvojicu novih američkih ambasadora – Majkla Marfija u Sarajevu i Kristofera Hila u Beogradu. I dok Hil govori da njegov „kofer neće biti opterećen prošlošću“, Marfi ide „đonom“ protiv Rusije i Kine. Međutim, ne radi se o različitom pristupu, već samo o različitoj taktici. Američki ciljevi ostaju isti.
Otprilike u isto vreme kada je Kristofer Hil predavao akreditivna pisma srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, Majk Marfi, koji je u Sarajevo stigao još 18. februara, prvi put se obratio novinarima. I to veoma oštrim i teškim rečima na račun Rusije i Kine.
Kaubojski pristup Marfija i nastup u rukavicama Hila
Prema Marfijevim rečima, njegov mandat u BiH sastoji se u tome da radi na „protivmerama Rusiji i Kini koje prete budućnosti BiH“, uz niz uvreda na račun ruskog ambasadora Igora Kalabuhova. Sa druge strane, za razliku od Marfijevog „kaubojskog“ pristupa, Kristofer Hil, sa iskustvom sa Balkana od pre dve decenije, od pregovora u Dejtonu, preko Kosova i Metohije do ambasadorskog mesta u Makedoniji, izjavio je da neće biti opterećen prošlošću jer je u Srbiji stasala nova generacija koju ne poznaje i tek treba o njoj nešto da nauči.
Dakle, prvi utisak je da su BiH i Srbija dobile dobrog i lošeg policajca. Ipak, kako kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, ne radi se o ljudima različitog ideološkog profila. Jedina razlika između Marfija i Hila je u tome što je ovaj potonji iskusniji u balkanskim pitanjima.
„Suštinski, radi se o ljudima iz klintonističke ere, odnosno o demokratama liberalnog nastrojenja, koji su našli prostor za svoju reafirmaciju u okviru Bajdenove administracije. Oni su sa tih ideoloških pozicija i sa svim predrasudama koje klintonistička i postklintonistička era nosi na Balkanu, izvršioci svih tih namera“, objašnjava Gajić.
Američki pritisci na BiH grublji i žešći nego na Srbiju
Hil, kao iskusniji na Balkanu, taktičniji i sa mnogo više veza i kontakata od Marfija, verovatno će nastupati skrupuloznije od Marfija. Sa druge strane, SAD u BiH imaju problem oko kancelarije visokog predstavnika i sa pozicijom Rusije u Ujedinjenim nacijama i savetu za primenu mira, dodaje on. Podsećamo, Rusija i Kina nisu se u Savetu bezbednosti UN saglasile sa postavljenjem Kristijana Šmita za visokog predstavnika međunarodne zajednice.
„Oni u BiH igraju grublje i radikalnije zato što su okolnosti takve i američki ambasador u BiH mora da nastupa sa grubom retorikom ako hoće da zaustavi ruske diplomatske aktivnosti. Međutim, vidimo da se u međunarodnim odnosima generalno Amerikanci izuzetno grubo ponašaju prema Rusiji, naročito otkako je kriza u Ukrajini eskalirala, a vidimo i da žele da na Balkanu realizuju agendu iz devedesetih godina. I Kris Hil je otelotvorenje te njihove ambicije, da ceo ovaj prostor pacifikuju u skladu sa svojim ideološkim i strateškim interesima“, smatra Gajić.
Američki pritisci će u BiH biti žešći i grublji jer Vašington očekuje žešći otpor svojoj politici – u Beogradu će to raditi suptilnije i finije, s obzirom da očekuju podršku određenih stranaka i organizacija i na njihov pritisak na vlasti sa druge strane. Tako da, prema Gajićevim rečima, američka politika ostaje ista i prema BiH, i prema Srbiji.
„U BiH ipak postoje dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Na Bošnjake mogu bezrezervno da računaju. Sa Hrvatima imaju problem, a imaju problem i sa Rusijom i Kinom. Kina i Rusija imaju uticaj i u Srbiji, ali ovde ne moraju da ga skrše brutalnim političkim aktivnostima, dok su se u BiH očigledno opredelili za tu taktiku. Znači, razlika je u taktičkom pristupu, a ne u suštini“, zaključuje Gajić.
Još na saslušanju u Kongresu, decembra prošle godine, kada je predložen za američkog ambasadora u Sarajevu, Majk Marfi je izbegavao da, kao remetilački faktor u BiH označi nekog od unutrašnjih igrača; radije je i tada pomenuo Rusiju i Kinu. Sada, na prvom nastupu za medije otkada je stigao u Sarajevo, govorio je o tome kako ruski ambasador u BiH govori gluposti, kao i da su Rusija i Kina pretnja budućnosti BiH.
Kristofer Hil je, sa druge strane, nastupao pomirljivije. On jeste označio Republiku Srpsku kao remetilački faktor u BiH, ali se, poput trgovačkog putnika, založio za to da, kako je rekao pred članovima senatskog Odbora za spoljne poslove, Vašington Srbiji da bolju ponudu od Rusije i Kine.
Na Marfijeve reči sa konferencije za medije odgovorili su i iz kineske i iz ruske ambasade u Sarajevu. Ambasador Kalabuhov naglasio je da „ne misli da je taj američki diplomata njegov profesor pred kojim mora polagati ispit i koji određuje neke „crvene linije“ za ambasadora Rusije“.
„U stvari, čini se da Marfi sebe smatra Zaratustrom, i svaki put kada američki ambasador otvori usta, biseri mudrosti padaju na nas. Ako su moje izjave ambasadoru Marfiju „duboko problematične“, onda on mora tražiti izvore takve zabrinutosti u samom sebi. A ako moje izjave smatra „glupim“, onda možda nema dovoljno mentalnih sposobnosti da ih proceni“, kazao je Kalabuhov za agenciju Srna.
Prema rečima ruskog diplomate, SAD imaju svoje interese u BiH, ali ih ima i Rusija, koja BiH smatra istorijski bliskom zemljom.
Kina već reagovala
„Ne nameravamo se osvrtati na mišljenje ambasadora SAD u realizaciji naših interesa, prvenstveno usmerenih na razvoj i produbljivanje obostrano korisnih i prijateljskih odnosa s BiH“, dodao je Kalabuhov.
Kineska ambasada izrazila je nezadovoljstvo „neprimerenom izjavom ambasadora SAD“.
Ambasada je navela da Kina smatra BiH ravnopravnom članicom međunarodne zajednice i prijateljskim partnerom za saradnju.
„Kineska strana se dosledno zalaže za razvoj bilateralnih odnosa s BiH na osnovi međusobnog poštovanja, zajedničkih interesa i nemešanja u unutrašnje poslove“, piše u saopštenju Ambasade Kine u BiH.
(Sputnjik)