FORENZIČARI OTKRILI UŽASE KOJE SU VIDELI U ŽUTOJ KUĆI! Tela umotavali u sivu vojničku ćebad, OVO SU SIPALI NA NJIH

0
Foto: Printskrin Espreso

Transport na lokaciji pod brojem jedan “masovne grobnice (više njih)”, dogodio se oko 2. avgusta 1999. godine

Jedan od svedoka trgovine organima na Kosovu i Metohiji do detalja je ispričao kako je kao vozač i stražar bio poslat najmanje tri puta u oblast Burela 1999. i 2000. godine, gde su držani zarobljeni Srbi u Albaniji, životne dobi od 25 do 35 godina, svi dovezeni sa područja KiM, koje su prethodno oteli ili zarobili pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Agencija Srna navodi da je imala uvid u poverljivu prepisku šefa Misije za istrage zločina iz Skoplja i Prištine Emona Smita sa šefom Misije za istrage Patrikom Lopezom Teresom u kojoj Smit, na Teresov zahtjev, dostavlja izveštaj o ishodu razgovora koje je imao sa šefom UNMIK-ovog Odeljenja za pravdu Polom Kofijem u vezi sa zločinima na KiM, sa posebnim osvrtom na “Žutu kuću”.

U izveštaju se navodi da je svedok pod brojem “3” opisao jedan “izlet”, kada je vozio pretpostavljenog operativca OVK do kuće južno od Burela, gde je nadzirao zakopavanje i premeštanje ljudskih ostataka koji su bili u crnim mrtvačkim vrećama.

Svedok je iz vozila posmatrao kako je oko 20 ljudskih leševa zakopano na malom groblju na oko kilometar od te kuće. Svedok je identifikovao tog operativca OVK kao Besima Vokšija.

Svedok je, kako se ističe u izvještaju, od pokazanih 10 kuća sa različitih lokacija iz Albanije, bez dvoumljenja identifikovao takozvanu “žutu kuću”, kao što su to pre njega uradili i ostali svedoci, iako je u međuvremenu “žuta kuća prefarbana belom bojom”.

U nastavku Smitovog izvještaja, navodi Srna, piše da svedok “N”, vozač, poseduje lično znanje o nekoliko isporuka u Albaniju, i da je on precizno naveo koordinate lokacije masovnih grobnica.

Transport do “grobnica”

Transport na lokaciji pod brojem jedan “masovne grobnice (više njih)”, dogodio se oko 2. avgusta 1999. godine.

Svedok je ispričao da su tela dovezena iz oblasti Peći na lokaciju u okolini Tropoja, koju je potom opisao. Prema izvještaju, na lokaciju Kukeš dovožena su tela iz oblasti Suve Reke. Svedok “N” je video tela umotana u sivu vojničku ćebad.

Prema njegovim rečima, uglavnom su bili muškarci, nekoliko žena, a tela su bila posuta “kaporit” praškom da suzbiju smrad.

Svedok je sa Smitom i njegovim timom dolazio do lokacije i tom prilikom opisao logor koji je prethodno bio lociran na drugoj strani planine u blizini izvora rečice koja teče prema području KiM.

– Taj logor je bio oko 50 metara niže od tog izvora – naveo je Smit.

U izvještaju se ističe da su većina zarobljenika u tom logoru, prema rečima svedoka, bili pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije, koji su prethodno držani u selu Žiža na području KiM, a u Albaniju su prebačeni početkom jula te godine.

– Oni su morali da seku drva. U tom logoru se nalazilo oko 10 baraka. Zarobljenicima su data albanska imena. Posle glasina da je lokacija logora kompromitovana, zarobljenici su prebačeni na drugu stranu planine, gde je napravljen veći logor, u koji su dovođeni i drugi Srbi u većem broju – ispričao je svedok.

“Organ-donori”

On je dodao da mu je izvjesni Miliri rekao da su neki prisiljavani da rade do smrti, potom zakopavani u blizini mesta gdje je on “izbacivao svoj kargo”. Takođe, naveo je da je logor postao neka vrsta pripremne “vazdušne banje” za one Srbe koji su izabrani da budu “organ-donori”.

Smit je pojasnio da su u proveri navoda svedoka o mestu lokacije masovne grobnice dalje nastavili da voze kroz šumu sve dok nisu ugledali izvor.

– Skrenuli smo kamionima desno i nizbrdo nekih 50 metara, gde se nalazilo ogromno slomljeno “tropsko” drvo, koje je obeležavalo ulaz u šumu. Svedok priča da su ovde zaustavljali vozila, i da su odavde nosili srpske leševe niz padinu u šumu. Tamo ih je čekao Enver Cokoli iz obavještajne službe ŠIK – naveo je Smit.

Prema rečima svedoka, bilo je iskopano 15 velikih jama i ubacivali su po dva leša u jednu jamu.

– Trebalo im je sat i po da završe posao. Mesto je bilo udaljeno i podsećalo je na Avganistan, jedino je ovdje bilo drveća. Jame-grobnice su bile sakrivene iza oboda šume, ulazeći u šumu od dva do 15 metara duboko, u pravoj liniji. Jame su bile dosta plitke, tako da se pored zemlje na njih nabacivalo lišće i slomljene grane. Primijetio sam u okolini tog logora žbunove divljih jagoda – napisao je Smit.

On je napisao da o lokaciji “Fuše-Kruja” ne poseduje nikakve zabeleške i da će ih dostaviti kasnije.

Sa Kosova prebacivani u Albaniju

U izveštaju sledi prepiska, do koje je Smit došao, između šefa forenzičara UNMIK-a Hoze Pabla Baraibara i izvesnog Klinta, koja je označena kao “veoma poverljiva”.

Baraibar je, kako je naveo, želeo da Klintu ukratko izloži dokaze sakupljene u poslednjih godinu dana, a koji se tiču sudbine nestalih Srba i drugih koji su kidnapovani ili “nestali” na Kosovu i u Albaniji.

– Naravno, kompletna slika o tome šta se precizno desilo tim ljudima, kada i zašto, još nije potpuno uobličena. Ali, imamo više (uglavnom zaštićenog identiteta) svedoka koji su izjavili da su otmičari u bliskim vezama sa OVK držali između 50 i 300 ljudi zatočenih na lokacijama u blizini Tropoja i Kukeša (Bićaja) – naveo je Baraibar.

On je dodao da su ti ljudi, uglavnom, bili Srbi sa Kosova i Metohije.

– Prema istim izvorima, neki od zatočenika su bili još živi i zatočeni u Albaniji sve do kraja leta 2000. godine. Ova informacija je bazirana na izjavama ovih svedoka – istakao je Baraibar.

On je naveo da su tri čoveka (nižerangirani pripadnici OVK) potvrdili učešće u transportu Srba sa Kosova i Metohije u Albaniju, u najmanje šest različitih prilika, počevši od juna 1999. Dva svedoka su takođe prebacivala manje grupe zarobljenika sa lokacija u severnoj Albaniji u napuštene kuće u blizini Burela, u centralnoj Albaniji.Drugi svjedok, takođe “običan vojnik OVK”, prijavio je da je video zatočene Srbe na lokaciji u blizin Tropoja, u leto 1999. godine.

Drugi običan operativac OVK opisao je Srbe zatočene u selu na kosovskoj strani granice na putu za Tropoje. On je izjavio da su po njegovom povratku u to selo i septembru 1999. godine, većina tih Srba bila prebačena u Albaniju.

Zatvor sa “medicinskom klinikom”

Jedan kosovski Albanac koji je bio zatočen u bazi OVK u Kukešu, izjavio je da je tamo video tri srpska civila koja su potom prebačena u Burel, gde je postojao albanski zatvor opremljen medicinskom klinikom.

Taj zatvor je korišćen kao komanda OVK i indikativno je da je bliski saradnik Hašima Tačija, lekar Šaip Muja, imao “kancelariju” na toj lokaciji, naveo je Baraibar.

Prema njegovim rečima, u vreme kada su Srbima nasilno odstranjivani unutrašnji organi na ovom području, boravio je i australijski hirurg Kreg Jurišević koji se sa oružjem borio na strani OVK i “koji se hvalio u australijskim medijima kako je ranjenim Srbima prekraćivao muke metkom iz vatrenog oružja – veoma čudne i podudarajuće okolnosti”.

– Jedan bivši viši oficir OVK takođe nam je potvrdio postojanje ilegalnih zatvora u severnoj i centralnoj Albaniji – dodao je Baraibar.

On je napisao da su tri svedoka koja su učestvovala u transportu zarobljenih Srba sa KiM u Albaniju izjavila da su dobila čudno naređenje, da ne smeju da povrede zarobljenike, što se pre nikada nije dešavalo.

Bez udaranja zarobljenika

Naročito im je skrenuta pažnja da ne smeju da udaraju zarobljenike u abdomen i torzo oružjem ili bilo kakvim čvrstim predmetima.

Dvojica svedoka su izjavila da su po isporuci Srba u zarobljeničke logore, oni (Srbi) pregledani da li imaju modrice, da bi se ustanovilo da nisu fizički maltretirani.

– Srbi koji su odvođeni živi u Albaniju većinom su bili muškarci civili, starosti između 25 i 50 godina. Jedan od svedoka je jednom prilikom video u transportu jednu Srpkinju koja je sa drugima odvedena u Burel u centralnoj Albaniji. Drugi svedok i ovaj prethodni su opisali zatočene, zajedno sa Srbima, “prostitutke” iz Albanije i drugih zemalja, u logorima u centralnoj Albaniji – naveo je Baraibar.

Prema njegovim rečima, tri svedoka su opisala dva albanska doktora, čija imena je dostavio, koja su bila prisutna u ilegalnim zatvorima u severnoj i centralnoj Albaniji.

– NJihova precizna uloga nije razjašnjena, ali su dva svedoka navela da su oni i najmanje još jedan doktor Arapin pregledali zarobljenike i ostalima izdavali naređenja. Svedoci takođe izjavljuju da su doktori vršili medicinska testiranja na zarobljenicima, ali kažu da nisu lično prisustvovali tim radnjama. Dva svedoka su nam potvrdila da su nad zarobljenicima rađena ultrazvučna medicinska ispitivanja – pojasnio je Baraibar.

“Bolnički miris”

Dva svedoka, dvojica od tri pratioca na transportu zarobljenih Srba, opisala su vožnju zarobljenika iz ilegalnog zatvora kod Kukeša (Bićaj) do druge lokacije u Burelu. Oni su detaljno opisali kuću gde su zatočenici odvođeni.

– Treći svedok, viši oficir OVK nam je dao skoro identičan opis te kuće. Jedan od pratilaca, koga ću ovde nazvati “M” nas je naveo precizno da nađemo tu kuću, koja se potpuno uklapala u ovaj opis. Tada smo fotografisali inkriminisanu kuću i pokazali drugom svedoku “A” zajedno sa 10 drugih sličnih kuća – dodao je Baraibar.

On je napisao da je svedok “A” identifikovao inkriminisanu kuću, kao lokaciju gde je vršio isporuke zarobljenih Srba krajem leta 1999. pa sve do kraja leta 2000. godine.

– “M” i “A”, koje smo sreli putem različitih izvora, i ne poznaju jedan drugog, izjavili su da je inkriminisana kuća kod Burela bila opremljena medicinskom opremom, koja je korišćena za ekstrakciju organa iz tela zatočenih Srba. “M” je izjavio i da mu je to potvrđeno i od drugih koji su bili na toj lokaciji, dok nam je “A” opisao glavnu prostoriju u kući i snažan “bolnički” miris, za koji veruje da je bio anestetik – istakao je Baraibar.

Prema njegovim rečima, treći svedok, bivši viši oficir OVK opisao je kako je ta improvizovana klinika, korišćenjem medicinske opreme ukradene iz bolnica i klinika sa KiM uspostavljena u centralnoj Albaniji, da bi se potom koristila za ekstrakciju (vađenje) organa iz tela zatočenih Srba.

– Ipak, taj svedok nam nije potvrdio tačnu lokaciju “kuće-klinike”, uprkos tome što je dao dobar fizički opis oblasti gde se kuća nalazila – dodao je Baraibar.

Tri svedoka su navela da su ljudski organi voženi na aeorodrom Rinas kod Tirane, oko dva sata vožnje od inkriminisane kuće, i potom avionom u Istanbul.

– Svedok “A” je prevozio ljudske organe na aerodrom najmanje jedanput, ali je odbio da nam otkrije specifične detalje o tome – napomenuo je Baraibar.

Ti svedoci su takođe potvrdili da su ljudski ostaci zakopavani iza kuće i na još nekoliko lokacija u blizini.

– Svi naši svedoci su izjavili da su ovu “operaciju” organizovali srednje rangirani i viši funkcioneri OVK. Ipak, svega nekoliko svedoka usudilo se da imenuju te funkcionere koji su bili prisutni kada su zarobljenici sakupljani na Kosovu – napisao je Baraibar.

Prema njegovim rečima, jedno od imena koje se pojavilo je bio Ismet Tara iz Orahovca. Jedan od pratilaca je potvrdio da je Tara bio prisutan bar u jednoj prilici kada su Srbi zarobljavani i prebacivani u Albaniju.

– Na kraju krajeva, bilo je dosta drugih svedoka koji su imenovali skoro sve one koji su učestvovali u ovoj “operaciji” – dodao je Baraibar.

Tri svedoka su potvrdila da su videla medicinska dokumenta sa zdravstvenim detaljima nekoliko zarobljenika. Jedan svedok, viši oficir OVK, potvrdio je da su ti dokumenti bili ključni u “trgovini organima” i da su korišćeni da bi se usklađivali “donori” sa klijentima-pacijentima van zemlje.

– Tri svedoka su opisala kako su leševi Srba prebacivani sa Kosova i Metohije u Albaniju, da bi se sakrili dokazi o ubijanju civila. Jedan od tih svedoka je lično učestvovao u tim radnjama – navodi se u Smitovom izveštaju koji se u ovom dijelu završava tekstom “Kraj šifrovane poruke”

Espreso, Srna

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime