Za sve one koji ne vole previše slatkasto nego vole da ukus malo bude gorak, kao pelin. Za sve one koji misle da je trava zelenija sa druge strane i sve one koji su uvereni da sunce tuđeg neba ne greje kao naše (mada ovo naše sve češće ne viđamo, a i što rekoše Neozbiljni pesimisti možda „više neće imati koga“)… Dobila sam dojavu da je predstava „Sunce tuđeg neba“ nešto što obavezno moram pogledati.
Ulaznice su bile spremne za 25. april i kao svaki odgovorni poštovalac pozorišta, znajući da ću biti sprečena, postarala sam se da mesta ne ostanu prazna, te poklonila ulaznice prijateljici.
Baš smo komentarisale da naziv već obećava, još ako na to dodamo činjenicu da je u pitanju komedija, nije moglo ne ispasti dobro. Tema je te još kako aktuelna u našim životima, posebno u životima mladih, gledamo samo kako ovaj brod sve više njih napušta i dobijamo razglednice iz svih krajeva sveta sa porukom „dođi ovde je super“.
Marija je predstavu pogledala i javila mi da joj se baš dopala, da se sve vreme smejala, čak i do suza, da je bilo zabavno kako je predstavljen klasičan Balkanac, kako reaguje na odlazak negde… To početno ushićenje, sve one poznate rečenice (mnogo se radi) koje smo svi već mnogo puta čuli, to rušenje kule od karata, te promene i to da čovek nikad nije zadovoljan pa mu na kraju ono njegovo odakle je pošao ispadne najdraže, taj udar nostalgije, povratak i razočaranje… Što bi Kišon rekao – kod kuće je najgore.
Iako se sve vreme smejala pošalicama u kojima se jasno nazire svaka istina, na kraju, kad se zavesa spustila ostao je gorak ukus komedije i zaključak da zapravo ništa nije bilo smešno.
Možda mi to i ne vidimo sa ove pozicije gde smo baš najjasnije, ali ipak je činjenica da kad odu – retko se vrate, a kada nas posete – kukaju i pate, kažu kako ovde bolje biti neće i da i mi odemo ako Bog da sreće.
U svakom slučaju, pogledajte ovaj komad prvom prilikom (pre nego što odete), ponesite ga kao suvenir u sećanjima, a ko poslednji ode – pa znate… neka ugasi svetlo.
Autor: Dragana Mladenov – predsednica Kluba Umetnika Bina iz Novog Sada, entuzijasta u Srbiji.
