“Ja tako mali, a zašto sam ubijen?”: Albanci pucali u Miloša dok se igrao. Život i dalje kao u getu

0

Pre 20 godina, 28. maja 2000. godine u selu Cernica kod Gnjilana, ubijeno je troje Srba, među kojima i mali Miloš (4)
Mali Miloš Petrović iz Cernice kod Gnjilana na Kosovu i Metohiju imao bi danas 24 godine, da njegov mlad i nevin život nisu oduzeli albanski teroristi, baš na današnji dan, 28. maja 2000. godine.

U njega je pucano dok je svojim osmehom i igrom zabavljao ostale Srbe ispred lokalne prodavnice. Njihov smeh tog dana pretvoren je u plač koji i danas odzvanja.

Miloš je imao 4 godine. Ubili su ga albanski teoristi koje je predvodio Afrim Zećiri, pripadnik tzv. Oslobodilačke Vojske Kosova. Ni on, ni njegovi pomagači, nikada nisu procesuirani.

Kobnog dana iz obližnje reke zločinac se prišunjao i zverski je sasuo ceo rafal automatskom puškom u Srbe. Četvorogodišnjeg Miloša pokušao je da zaštiti njegov ujak Vojin Vasić, ali je i on ubijen. Tog dana nastradao je i Tihomir Simijonović.

– Deco, stanite i pogledajte me. Ja tako mali, a zašto sam ubijen? – bolne su reči ispisane na grobu ovog malog Miloša koji se nalazi u selu kod Gnjilana.

A mladi ljudi Cernice prošle godine pokrenuli su i akciju i organizovali memorijalni turnir u košarci “Koš za sedam” zbog sedmoro Srba koji su od 1999. do 2003. stradali u ovom selu, a njih desetak je ranjeno.

Memorijalni turnir podržali su i naši košarkaši Aleksandar Đorđević, Marko Simonović, Nikola Milutinov…

Zločin bez kazne
Civina misija UN na Kosovu i KFOR saopštili su posle ubistva u Cernici da je međunarodna policija odmah uhapsila jednog Albanca osumnjičenog da je ubio trojicu kosovskih Srba. Portparoli UNMIK-a i Kfora nisu izneli nikakve druge detalje, osim da međunarodna policija neće prekinuti istragu dok ne otkrije počinioce.

Bernar Kušner, bivši šef UNMIK-a tada je bio “revoltiran” vešću o ubistvu u Cernici i nazvao ga hladnokrvnim ubistvom.

– Time niko ništa ne može da dobije, posebno kad se radi o ubistvu deteta, u tome gube svi – rekao je Kušner.

Afrim Zećiri, poznatiji pod nadimkom “Crni bombarder”, a kog su Srbi identifikovali kao počinioca napada navodno se tada dobrovoljno predao KFOR-u.

Prethodno je nekoliko puta hapšen zbog provokacija ili napada na srpsko stanovništvo u Cernici. Zećiri je prebačen u zatvor u američkoj bazi Bondstil nedaleko od Uroševca.

Samo dve godine kasnije, u junu 2002, Međunarodno veće Okružnog suda u Gnjilanu izreklo mu je oslobađajuću presudu, iako je za njega prethodo tražena smrtna kazna.

Život u getu i neprestanom strahu
A teror nad meštanima ni danas ne prestaje. Život u selu u kojem je počinjen jedan od najstravičnijih zločina odvija se i danas kao u getu. U ovom mestu nadomak Gnjilana živi još oko 60 Srba koji od NATO bombardovanja ne spavaju mirno. Koji se plaše da pešaka zađu u svaku ulicu mesta u kom su rođeni.

Pre svega mesec dana, u kući jednog od meštana, Svetozara Cvetkovića, podmetnut je požar.

Kobnog dana iz obližnje reke zločinac se prišunjao i zverski je sasuo ceo rafal automatskom puškom u Srbe. Četvorogodišnjeg Miloša pokušao je da zaštiti njegov ujak Vojin Vasić, ali je i on ubijen. Tog dana nastradao je i Tihomir Simijonović.

– Deco, stanite i pogledajte me. Ja tako mali, a zašto sam ubijen? – bolne su reči ispisane na grobu ovog malog Miloša koji se nalazi u selu kod Gnjilana.

A mladi ljudi Cernice prošle godine pokrenuli su i akciju i organizovali memorijalni turnir u košarci “Koš za sedam” zbog sedmoro Srba koji su od 1999. do 2003. stradali u ovom selu, a njih desetak je ranjeno.

Memorijalni turnir podržali su i naši košarkaši Aleksandar Đorđević, Marko Simonović, Nikola Milutinov…

Zločin bez kazne

Civina misija UN na Kosovu i KFOR saopštili su posle ubistva u Cernici da je međunarodna policija odmah uhapsila jednog Albanca osumnjičenog da je ubio trojicu kosovskih Srba. Portparoli UNMIK-a i Kfora nisu izneli nikakve druge detalje, osim da međunarodna policija neće prekinuti istragu dok ne otkrije počinioce.

Bernar Kušner, bivši šef UNMIK-a tada je bio “revoltiran” vešću o ubistvu u Cernici i nazvao ga hladnokrvnim ubistvom.

– Time niko ništa ne može da dobije, posebno kad se radi o ubistvu deteta, u tome gube svi – rekao je Kušner.

Afrim Zećiri, poznatiji pod nadimkom “Crni bombarder”, a kog su Srbi identifikovali kao počinioca napada navodno se tada dobrovoljno predao KFOR-u.

Prethodno je nekoliko puta hapšen zbog provokacija ili napada na srpsko stanovništvo u Cernici. Zećiri je prebačen u zatvor u američkoj bazi Bondstil nedaleko od Uroševca.

Samo dve godine kasnije, u junu 2002, Međunarodno veće Okružnog suda u Gnjilanu izreklo mu je oslobađajuću presudu, iako je za njega prethodo tražena smrtna kazna.

Život u getu i neprestanom strahu
A teror nad meštanima ni danas ne prestaje. Život u selu u kojem je počinjen jedan od najstravičnijih zločina odvija se i danas kao u getu. U ovom mestu nadomak Gnjilana živi još oko 60 Srba koji od NATO bombardovanja ne spavaju mirno. Koji se plaše da pešaka zađu u svaku ulicu mesta u kom su rođeni.

Pre svega mesec dana, u kući jednog od meštana, Svetozara Cvetkovića, podmetnut je požar.

– Istrebljenje Srba i svega što je srpsko u današnjici jeste tema svakog stanovnika Kosova i Metohije. Oko 11 časova primećen je požar u kući vlasnika Svetozara Cvetkovića. Brzom intervencijom vatrogasne ekipe i žitelja sela sprečena je velika materijalna šteta. Podmetanje ovog požara jeste još jedna poruka za Srbe da na ovim prostorima ”Biti slobodan i ostati” jeste poruka čiji smisao bledi – objavljeno je na Fejsbuk stranici Cernice.

I sam početak 2020. godine prošao je u znaku zastrašivanja Srba na Kosmetu.

– Pokušaj rušenje zida koji je realizovan i srušen, pokušaj ubistva, napad Staniše Jovanovića na kućnom pragu, rušenje kuće šestočlane porodice Jovice Menkovića… Opština Gnjilane, bez prethodnog upozorenja srušila je kuću šestočlanoj porodici Jovice Menkovića u selu Cernica – još jedna je uznemirujuća vest koja je objavljena februara ove godine.

Telegraf

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime