Kako bi izgledao nezavisni Teksas i koliko je to uopšte moguće?

0

Lider pokreta Teksit, Danijel Miler, kaže da se jasno seća dana kada je zaključio da Teksas treba da se odvoji od SAD

Odluka Vrhovnog suda SAD da Teksas mora da ukloni bodljikavu žicu sa svoje granice s Meksikom ponovo je aktivirala pozive da bi ta američka savezna država trebalo da se otcepi od SAD i proglasi nezavisnost.

Za Teksit se posebno zalaže Nacionalistički pokret Teksasa.

– Bodljikava žica je efikasan način da se spreče ilegalni prelasci granice koje Bajden hrabri. Nastaviću da branim ustavni autoritet Teksasa kako bih osigurao granicu i sprečio Bajdenovu administraciju da uništi našu imovinu – rekao je guverner Teksasa Greg Abot.

Lider pokreta Teksit, Danijel Miler (50), kaže da se jasno seća dana kada je zaključio da Teksas treba da se odvoji od SAD – bila je subota, 24. avgust 1996. oko dva sata po podne, u holu hotela u gradu Tajleru.

To ga je podsetilo na događaj iz 1836, kada su meksičke trupe upale u Alamo, a opsada je dovela do stvaranja Republike Teksas, koja je postojala devet godina pre nego što se pridružila uniji 1845.

Miler se nada da će svojim pokretom uspeti da preokrene tu odluku.

Iako imaju pojačanu podršku, pokret nije uspeo da se izbori za referendum o otcepljenju Teksasa, u okviru republikanskih predizbora. Kritičari smatraju da se radi o fantaziji koja nema šanse za uspeh, makar ne mirnim putem. Ipak, to ne obeshrabruje Milera, koji je uveren da će njegova ideja jednog dana pobediti.

– Mislim da se krećemo u tom pravcu, bilo da se radi o svesnoj odluci ili kolapsu federalnog sistema i njegovoj nesposobnosti da odgovori na osnovne potrebe. Mislim da će Teksas biti nezavisna država u narednih 30 godina – rekao je Miler za Njuzvik.

Kako bi izgledao nezavisni Teksas

Miler je zamislio uspešni referendum o nezavisnosti koji bi doveo do pregovora Ostina i Vašingtona, čime bi nastale dve nezavisne, ali bliske države.

– Posle referenduma ništa se neće promeniti tokom noći. Teksašani će pokrenuti proces otcepljivanja koji bi podrazumevao promene ustava, statuta, evaluaciju i sprovođenje međunarodnih sporazuma i dogovora i pregovore sa federalnom vladom. Ukoliko federalna vlast bude poštovala pravo na samoopredeljenje, očekujemo da će veza sa ostatkom SAD biti kooperativna i srdačna – obajsnio je.

Na sajtu Nacionalnog pokreta Teksasa stoji da će u početku Teksas nastaviti da koristi američki dolar kako bi se obezbedila ekonomska stabilnost, što znači da će federalne rezerve i dalje kontrolisati kamatne stope. Dugoročno, Teksas će tražiti jedinstvenu valutu sa SAD, poput evra koji postoji u Evropi.

– Ukoliko to ne bude moguće, Teksas će raditi na tome da što pre uspostavi sopstvenu valutu – rekao je.

Miler je istakao da će Teksas funkcionisati kao unitarna država koja će biti podeljena na manje provincije.

Teksas tada neće biti u obavezi da plaća deo duga koji je nagomilao federalni sistem.

Poziva se i na stvaranje nezavisne vojske Teksasa.

Pokret želi da Teksas i SAD ostanu u dobrim odnosima, a tome služi i primer SAD i Meksika.

Kolike su šanse za to?
Svaki pokušaj otcepljenja bi rezultirao intenzivnim pravnim sporovima. Inače, Vrhovni sud je 1869. u slučaju „Teksas protiv Vajta“ presudio da je napuštanje unije neustavno. Miler upravo to želi da ospori.

– Član 1, odeljak 10 Ustava SAD navodi sve stvari koje su zabranjene državama, a otcepljenje nije na tom spisku. Dakle, prema 10. amandmanu Ustava, nedostatak eksplicitne ustavne zabrane znači da to pravo ostaje državama i narodu – rekao je.

Politikolog i advokat Met Kvortrup kazao je za Njuzvik da Vrhovni sud može da obori slučaj „Teksas protiv Vajta“.

Na pitanje koliko je moguće da dođe do secesije, Kvortrup je rekao da je Teksas možda jedino mesto u Americi koje ima „osećaj identiteta povezan sa nezavisnom državom“.

Da bi se sproveo referendum, trebalo bi da dođe do političke promene najverovatnije unutar Republikanske partije, posle čega bi usledila pravna bitka pred Vrhovnim sudom.

Iako smatra da su šanse za to veoma male, dodao je: „Pre 100 godina je bilo oko 35 zemalja na svetu, danas ih je 195. To zapravo nije u potpunosti nemoguće.“

Sa druge strane, Džejms Henson, direktor Teksaškog političkog projekta na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, kazao je da je ideja o nezavisnosti više unutarstranačko pitanje republikanaca nego ozbiljan projekat.

– To je kombinacija fantazije i simobličnih poteza, a svaki je odvojen od realnosti. Republikanska partija je postala mesto ekstremnih i ezoteričnih elemenata gde se takve frakcije mnogo ozbiljnije shvataju nego u široj javnosti – napomenuo je.

Miler odbacuje navode da je teksaški nacionalizam desničarski.

– Da bi pokreti za nezavisnost bili uspešni, moraju biti transpartijske prirode – rekao je.

Džošua Blenk, stručnjak za državnu politiku na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, kazao je da bilo kakav Teksit ne može proteći u miru.

– Mislim da nas je istorija naučila da ne postoji uverljivi scenario po kome će Teksas moći mirno da izađe iz SAD, čak i ako to bude volja naroda, za šta nema indikacija, koliko ja znam. Uprkos svemu, Teksas se oslanja na federalne dolare, pogotovo poslednjih godina. Da bi se otcepio, Teksas bi morao da ima značajno povećanje prihoda kroz poreze i takse kako bi se nadomestio gubitak federalnih izdvajanja, ali i da počne da finansira brojne i često skupe usluge – izjavio je Blenk za Njuzvik.

Izvor: 24sedam.rs

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime