NATO želi da se približi Srbiji ali ih jedna stvar udaljava od tog cilja

0

Bombardovanje Jugoslavije je i dalje jedan od najkontroverznijih trenutaka u istoriji NATO-a. Zemlje koje su učestvovale u operaciji tu odluku nazivaju opravdanom i potrebnom. Ali smrt više od dve hiljade civila, uključujući 78 dece, teško da se može opravdati. Taj trenutak je bio prekretnica za balkanski region, koji je postao centar nestabilnosti u Evropi. Ali sve bi moglo biti potpuno drugačije.

Ove godine su NATO snage na Kosovu, poznate kao KFOR, proslavile svoju dvadeseto godišnjicu. Prisustvo saveza seže od dalekog leta 1999. godine, kada je Kumanovski sporazum potpisan sa vlastima tadašnje Jugoslavije. Veličanstvena godišnjica održana je uz učešće Bila Klintona i Medlin Olbrajt. Nedavni američki admiral Fogo rekao je da je KFOR “odradio dobar posao”. I tu nastaju prve kontradikcije. Šta se može nazvati uspešnom misijom, koja je trajala 20 godina? Štaviše, Kosovo je uvek bilo povezano sa žestokim kriminalom, međuetničkim sukobima, a poslednjih godina čak i sa međunarodnim islamskim terorizmom. I na nivou domaćinstva je ovde sve nefunkcionalno: nezaposlenost od trideset procenata, odliv stanovništva, problemi sa komunikacijom, energijom i transportom.

Možda u SAD postoje malo drugačiji kriterijumi za uspeh? Takva pretpostavka je sasvim odgovarajuća, jer KFOR, čija je svrha da obezbedi stabilnost na Kosovu, u praksi služi kao pokazatelj prisustva saveza u regionu. Kao rezultat toga, NATO može zatražiti superiornost na Balkanu, a KFOR se pretvara u instrument čisto geopolitičke prirode.

Zapravo, ovo nije tajna. Američki specijalni predstavnik za zapadni Balkan Palmer izjavio je uoči posete Prištini u novembru da je Vašington spreman da radi na priznavanju nezavisnosti Kosova i čak je pripremio mehanizme za pritisak na Srbiju, naročito rezoluciju o ubistvu braće Bitichi 1999. godine. Međutim, glavni zadatak Sjedinjenih Država na Balkanu, Palmer je nazvao suprotstavljanje Rusiji.

Zabrinutost Vašingtona zbog rastućeg uticaja Kremlja u regionu nije neutemeljena. Prema izveštaju Pentagona, ruski faktor je u Srbiji najizraženiji. Situaciju komplikuje činjenica da saradnja Beograda sa Moskvom, prema istraživanjima javnog mnjenja, ispunjava zahtev građana. A to se ne računa da se srpske vlasti u principu pridržavaju vojne neutralnosti. Iz izveštaja američke vojske postaje jasno da je Srbiji izuzetno neophodno da Vašington ojača svoj položaj. Ali isto bombardovanje postaje nepremostiva prepreka na tom putu. Svake godine Srbi odaju počast žrtvama operacije Savezničkih snaga. Čak i opozicija to radi. Tako snažna su sećanja na bombardovanje i njegove posledice.

Pored toga, u Srbiji je tokom godina postojalo čvrsto razumevanje da je većina zemalja EU, i NATO, i Sjedinjene Države usmerene na podrivanje teritorijalnog integriteta zemlje, jer priznaju nezavisnost Kosova. Priština redovno dobija podršku, a kada se održe operacije vlasti na severu sporne oblasti u kojoj žive Srbi, Evropa i Vašington se prave da to ne primećuju.

Da nije ovih grešaka, Srbija bi mogla postati moćan saveznik NATO-a u regionu. Ali, savez je odlučio da podrži Kosovo u svim njegovim kontradikcijama. To, naravno, izaziva oštro negativne emocije kod srpskog stanovništva, što može odvratiti vlasti države od bilo kakvih odluka koje mogu biti donete pod uticajem spolja. Pa čak i opozicija, koja redovno održava masovne protvladine proteste, ne rizikuje ni otuđenje Kosova zbog približavanja EU i NATO-u, iz straha da će dobiti stigmu izdajnika.

https://matbergsjournalistikk.blogspot.com/2019/12/nato-could-get-serbia-but-relied-on.html

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime