“NEĆE VIŠE RUŠITI PO KOSOVU” Velika akcija albanskih službi usred Beograda!

0

Kosovski Albanci neće više, kao nekad, rušiti srpsku kulturnu baštinu na KIM, već će uz “stručne” napore probati da je prisvoje, ocenjuje istoričar Dejan Ristić.

Ristić ovaj stav iznosi posle nedavne debate u okviru festivala “Mirdita, dobar dan”, u kojoj su albanski istoričari sa Kosova i Metohije naveli, pored ostalog, i da bi baština na KiM trebalo da bude “zajednička”, a da je politika ta koja “pokušava da kulturnu baštinu Kosova podeli po nacionalnosti”.

Za Ristića nema sumnje da se oblast kulturnog nasleđa, njegovog istraživanja, zaštite i prezentacije, sve češće nameće kao jedna od prvorazredno važnih tema u razgovorima koji se vode između Beograda i Prištine, što, kako kaže za Tanjug, uz sve brojnije ekscese privremenih vlasti u Prištini, ugrožavanje, svojatanje i pokušaje preuzimanja kulturnog nasleđa srpske provenijencije, s pravom uznemiravaju javnost u Srbiji, regionu, ali i šire.

Prema izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava, koja je jedan od organizatora nedavno održanog festivala Mirdita, učesnici tribine složili su se da “na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko”.

Jedan od dvojice učesnika tribine, Korab Krasnići iz foruma ZFD sa Kosova, inače menadžera projekta i publikacije “Kosovo – Nasleđe sećanja”, rekao je da “neće biti problema ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali do to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu”.

Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini opisao je tzv. Kosovo kao prostor na kojem su živeli i danas žive različiti narodi, koji ravnopravno gledaju na kulturne baštine, na spomenike, crkve, džamije.

“Političari nemaju emocije o baštinama i kulturnom nasleđu na Kosovu. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima”, rekao je Abdulahu.

Ovu debatu obeležio je upadljiv izostanak stručnjaka u oblasti zaštite spomenika kulture srpske nacionalnosti iz neke od institucija koje vode brigu o srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji.

Iz Inicijative mladih za ljudska prava kažu za Tanjug da je kao učesnik tribine bila najavljena i Jelena Pavličić, docent istorije umetnosti na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, saradnica Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ali je ona, kako kažu, iz privatnih razloga, u poslednjem momentu otkazala svoje učešće.

Pre godinu dana Jelena Pavličić je u intervju za beogradsku štampu istakla da “naše službe zaštite spomenika kulture ne mogu ili s teškoćom ostvaruju svoje ingerencije, jer u institucijama Kosova nije prepoznata, a kamoli integrisana nadležnost srpskih službi zaštite, odnosno delovanje ovih ustanova nije sasvim dobrodošlo na teritoriji Kosova” Odlazeći ministar kulture Vladan Vukosavljević kaže da ostaje nejasno šta su učesnici debate podrazumevali pod “zajednička kulturna baština”.

“Ono što sigurno znamo je da na teritoriji pokrajine Kosovo i Metohija postoji više od 1.300 manastira, crkava, crkvišta, grobalja i drugih spomenika srpske materijalne kulturne baštine, od kojih je većina, upravo zahvaljujući stavu većinskog naroda na Kosovu i Metohiji, skoro uništena, vidno oštećena ili se nalazi u žalosnom stanju”, kaže Vukosavljević za Tanjug.

Dodaje da se na sličan način tretira i nematerijalno kulturno nasleđe Srba na Kosovu i Metohiji.

Ministar naglašava da se “albansko kulturno nasleđe n KIM, toliko koliko ga ima, nalazi u najvećoj meri u odličnom stanju”.

“Želimo da verujemo da su učesnici debate želeli da iskažu potrebu da se i o srpskom kulturnoistorijskom nasleđu vodi računa i da bude zaštićeno na isti način kao i albansko. Samo onda, kulturno nasleđe Srba i Albanaca može biti nazivano i “zajedničkim”. Ako je to bio smisao njihove ideje, onda u potpunosti podržavamo i smisao i ideju” poručuje Vukosavljević.

Ristić smatra da je čitav taj panel na festivalu Mirdita obilovao iskazima koji se mogu podvesti pod pojam ,,opšta mesta’, uz “slatkorečivo naglašavanje” da kulturno nasleđe treba da spaja i objedinjuje pripadnike različitih naroda, vera, tradicija…

“Upravo se u tome ogleda suština ovog politikantskog događaja, koji je, pod firmom toga da kulturno nasleđe treba da spaja i objedinjuje, pokušao da grubo i neodogovorno prenebregne činjenicu da je kulturno nasleđe na području AP Kosovo i Metohija predmet brutalne, otvorene i kontinuirane višedecenijeske devastacije, narušavanja, desakralizacije, negiranja i svakovrsnog nasilja” kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, nakon decenija njegovog fizičkog uništavanja kulturnog nasleđa na KIM koje je kulminiralo tokom onog tragičnog i zloslutnog dana krajem marta 2004. godine, kosovski Albanci i njihovi ,”mentori'” ispravno su shvatili da su zastrašujući prizori podmetanja požara, rušenja, devastacije, desakralizacije i uništavanja srpskih pravoslavnih bogomolja tada u svet poslale sliku potpunog divljaštva i anticivilizacijskog ponašanja istovetnog onom koje je, primerice, dovelo do trajnog uništenja Budinih statua u Avganistanu ili drevne Palmire u Sirij “Nakon te i takve erupcije otvorenog divljaštva, kosovski Albanci našli su se u situaciji da svoje ciljeve treba da nastave da sprovode na mnogo perfidniji, ali pođednako delotvoran i anticivilizacijski način” kaže Ristić.

Ristić precizira da to podrazumeva obustavljanje svakog pokušaja fizičkog narušavanja i devastacije srpskog kulturnog nasleđa, sa ciljem usredsređivanja na potpunu promenu njegove identitetske karakteristike.

“Kosovski Albanci više neće organizovano, sinhronzovano i masovno atakovati na naše bogomolje sa ciljem da ih trajno unište, već će ulagati ogromne ,”stručne” napore kako bi ih prisvojili, tako što bi kulturno nasleđe srpske provenijencije vremenom postalo deo tzv. kosovske ili, još otvorenije, albanske kulturne, istorijske, umetničke, duhovne i svake druge baštine”, kaže Ristić.

Taj, po nas potpuno poguban, proces uveliko je u fazi sprovođenja i mogao bi dovesti do trajnog gubitka našeg nacionalnog kulturnog i identitetskog nasleđa na Kosmetu, strahuje Ristić.

ALO, KURIR

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime