NEKAD GA MINIRALI, SAD GA STAVLJAJU NA KOVANICU Zašto Hrvatska stavlja lik Nikole Tesle na apoene od 10, 20 i 50 centi

0
Foto privatna arhiva Novosti.rs

Nikola Tesla jedina je osoba čiji će lik biti na hrvatskim kovanicama evra, a na ostalima će, uz šahovnicu i kartu Hrvatske, biti kuna i glagoljica. To je i zvanično potvrdio hrvatski premijer Andrej Plenković, najavljujući da će hrvatski građani tim kovanicama već od 1. januara sledeće godine kupovati širom Evrope.

– Radi se o motivima koji predstavljaju Hrvatsku – poručio je Plenković, da bi obrazložio zašto se samo Tesla, a ne, recimo Ruđer Bošković, Faust Vrančić ili Miroslav Krleža, našao na sitnim kovanicama od 50, 20 i 10 centi. – Teslin lik dobio je najviše glasova građana.

Iz hrvatske vlade poručeno je da su Teslini patenti i teoretski rad stvorili uslove za elektrifikaciju sveta, navodeći da je reč o veoma prepoznatljivom liku i imenu u svetu.

I na nedavnoj izložbi o 12 hrvatskih velikana Tesla je dobio počasno mesto. Božo Skoko, ekspert za brendiranje, tada je rekao da je Tesla više bio percipiran kao „američki i srpski velikan nego kao hrvatski“. A kada se rasplamsala rasprava, nakon prvih najava da će Teslin lik biti na kovanicama hrvatskih evra, šef države Zoran Milanović rekao da je veliki naučnik „proveo manje vremena u Srbiji, nego ja u Oklaju“:

– Tesla je Amerikanac, toliko su ga ozbiljno shvatali u Hrvatskoj i Beču da je pobegao u Ameriku. Hrvatska je sa Teslom imala krizu identiteta i to je bila nejasna ljubav. Svojatati Teslu možda nije u redu od Hrvatske, a od Srbije još manje.

A „svojatanje“ Tesle, bar kada je reč o Hrvatskoj, ima svoju dugu istoriju. I to ne baš slavnu. Godinama se u Hrvatskoj ime Nikole Tesle povlačilo po blatu, rušili su mu spomenik, zapustili grob njegovih roditelja. Nije mnogo bolje prošao ni rodni kraj Nikole Tesle u Lici, gde žive mnogi hrvatski Srbi i danas bez vode i struje. U Medaku, između reka Like i Glamočnice pre je bilo 850 Srba, danas ih je tek petnaestak, a u Divoselu, nedaleko od Smiljana, rodnog Teslinog mesta, više nema nijednog. U blizini kuće gde su nekad živeli Teslini roditelji ostala je samo jedna bandera, a struje odavno nema.

Usred Gospića 16. februara 1992. miniran je Teslin spomenik, čiji je original, delo vajara Frane Kršinića, bio u Beogradu.

– Miniranje spomenika Tesli u Gospiću jedan je od apsurdnijih simptoma neoustaškog divljanja devedesetih godina u Hrvatskoj – tvrdila je Sanja Horvatinčić, stručnjak za spomenike.
Ko ga je minirao, nikada nije otkriveno, ali je ubrzo i Teslino ime nestalo sa glavnog gospićkog trga i javnih zgrada. Trebalo je da prođu godine da se uopšte otvori rasprava o vraćanju spomenika Tesli u Gospić, a saborski poslanik iz Istre Damir Kajin u burnoj raspravi rekao je da je spomenik srušen jer „Tesla nije bio dovoljno hrvatski“.

– Nije 1992. spomenik srušen zbog toga što je Tesla izumeo struju, već zato što je bio Srbin – konstatovao je tada Milorad Pupovac.

Otpori u Lici bili su toliki da je trebalo proći još mnogo vremena da na dnevni red uopšte dođe vraćanje spomenika, ali ne na isto mesto gde je bio pre. Nakon tri decenije spomenik se „vratio“ u Gospić, pompezno je otkriven, nakon što je urađen po beogradskom originalu, a Tesla je odjednom postao „hrvatski brend“. Organizovani su seminari, dolazile đačke ekskurzije do Memorijalnog centra u Lici, a Tesla je predstavljan kao hrvatski velikan i jedan od najpoznatijih hrvatskih iseljenika. Hrvatska akademija nauka obeležila je godišnjicu Teslinog prijema u članstvo, a političari su se takmičili ko će lepše da govori o liku i delu genija.

– Tesli za puni prijem u hrvatsko državljanstvo još smeta činjenica da je sin pravoslavnog srpskog sveštenika, i to iz okoline Gospića – upozoravao je Čedomir Višnjić, sadašnji predsednik SKD „Prosvjeta“ u Zagrebu.

A u jeku diskusija o Tesli na kovanicama evra, hrvatski premijer Andrej Plenković, na reakciju Narodne banke Srbije da će preduzeti neke mere kako bi ovo sprečila, odgovorio je:
– Nikola Tesla se rodio u Smiljanu na području Hrvatske, živeo je uglavnom u Americi. Građani su sugerisali da na jednoj od kovanica bude i Nikola Tesla. Mi nikoga nikome ne uzimamo, a da sam na čelu Narodne banke Srbije rekao bi Hrvatskoj bravo.

Drugi povratak Tesle u Hrvatsku tako prolazi od nacionalističke histerije kada je bio izopšten, zaboravljen i vređan, sve do slavljenja njegovog dela sa kojim Hrvatska nema baš ništa. I stavljanja Teslinog lika na kovanice evra, doduše one najsitnije.

KRESTIĆ: OTIMAČINA I FALSIFIKOVANJE ISTORIJE
Odluka Hrvatske da stavi lik Nikole Tesle na nacionalnu stranu kovanice evra predstavlja prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda.

Ovo je raniji komentar Narodne banke Srbije na najavu stavljanja Tesle na evrocente. NBS i sada ostaje pri istom stavu.

Centralna banka je u svom prethodnom saopštenju naglasila da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu, kao i da bi ako se tadašnji predlog Hrvatske i usvoji, bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga. Sada je „loptica“ prebačena Vladi Srbije da se izjasni i preduzme dalje korake u tom pravcu.

Prema podacima iz Narodne banke, država članica EU ima obavezu obaveštavanja drugih članica o nacrtima dizajna novih nacionalnih strana kovanica evra, a zahtev za odobrenje dizajna podnosi se Savetu EU.

Da se radi se o primeru već ustaljene hrvatske otimačine, smatra istoričar prof. Vasilije Krestić.

– Ništa novo, ništa iznenađujuće – smatra prof. Krestić. – U pitanju je otimanje i prisvajanje o kom sam govorio u više navrata. To je čista krađa, gde hrvatski narod zbog svoje naučne, kulturne i istorijske inferiornosti, prisvaja od drugog. Ali, sve to je već uobičajena praksa Hrvatske.

Još ranije akademik Krestić je rekao da, da bi dokazali da je Tesla Hrvat, a ne Srbin i srpske pravoslavne vere, Hrvati i „hrvatski člankopisci bezočno falsifikuju istorijske činjenice“.(B. Ca.)

ALO

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime