Srbi su se osipali na Kosovu dva i po veka, od Velike seobe do 1912, kada se tamo opet začula srpska truba
Piše istoričar, profesor Predrag Markovć
Nijednoj današnjoj državi nije oteto duhovno središte kao što je Kosovo za Srbiju. I Poljska je geografski pomerena na zapad, pa su u Ukrajini ostali nekada veliki poljski centri kao što je Lviv. Nemci su izgubili gradove kao što su Keningzberg/Kalinjingrad i Breslau/Vroclav.
Međutim, značaj kosovskih manastira za srpsku istoriju i duhovnost prevazilazi značaj Ljvova/Lviva za Poljake i Vroclava za Nemce. Otimanje Kosova je kao kada bi Poljacima uzeli Krakov, a Nemcima Nirnberg.
Srbi su se osipali na Kosovu dva i po veka, od Velike seobe do 1912, kada se tamo opet začula srpska truba. Sledećih pola veka, udeo Srba je rastao, da bi od šezdesetih opadao sve brže, najbrže pred očima „mirotvoraca“ posle 1999. Danas u Metohiji, zemlji koja je dobila ime po imanjima srpskih manastira, Srba ima kao u jednom većem vojvođanskom selu ili novobeogradskom bloku.
IŠČUPANO SRCE
Da li to znači da treba da se zaboravimo na Kosovo?
Grci nikada nisu zaboravili Carigrad i Malu Aziju. U nazivima grčkih klubova PAOK i AEK ono K znači Konstantinopolj.
Kosovo su nam iščupale iz države SAD i većina članica EU. Njih teško možemo naterati da promene stav, ali možemo ukloniti neke prepreke u našem životu. Koje su prepreke u srpskoj borbi za Kosovo? Jedna od prepreka u našoj kosovskoj politici je sumnjičenje drugih Srba.
Jedan bahati bogataš koji se hvali rasipanjem para na skupe igračke javno je nazvao Srbe s Kosova izdajnicima jer prodaju svoju zemlju Albancima. Pri čemu nije pokušao da sam otkupi zemlju od Srba, po višim cenama od Albanaca. To nisu uradili ni drugi srpski bogataši, čak ni oni poreklom s Kosova.
Setimo se kako je porodica Dunđerski u 19. veku sistematski kupovala bezbrojne lance vojvođanske zemlje u mađarskim i nemačkim selima i tamo naseljavala Srbe.
SVAKO MALO IZDAJA
Druga vrsta prepreka je stalna sumnja usmerena na vrh države. Malo-malo, pa neko nagovesti da predsednik i Vlada žele da prodaju Kosovo.
Druga prepreka je kafansko rodoljublje. Takvi rodoljupci se, oponašajući Jevreje, pozdravljaju sa: „Dogodine u Prizrenu.“ Najčešće nisu stupili nogom ni u Leposavić. Uz uplatnice „Infostana“, Beograđani dobijaju i uplatnice za pomoć Kosovu. Raspitajte se po okolini koliko ljudi popunjava te uplatnice.
SVETLA BUDUĆNOST
Treća prepreka koju maštaju o povratku Kosova.
To je potpuno zaboravljanje Albanaca. Kosovo je gusto naseljeno stanovništvom čije vođe mrze i plazma keks, a kamoli srpsku i ranije, jugoslovensku državu. Ipak, mi moramo da živimo s tim Albancima. Moramo da ih ubedimo da ih svetla budućnost čeka isključivo u saradnji sa Srbima. Za početak, država bi trebalo da što više uloži u Preševo. Ovaj siromašni gradić može da posluži kao izlog saradnje Srba i Albanaca. Da poruči: „Nema budućnosti bez Srbije.“
Za bilo kakvu kosovsku politiku Srbija mora da bude stabilno, bogato i perspektivno društvo. Da opet bude utočište i za progonjene, ali i za darovite ljude celog regiona, pa i Kosova. Kao što je bila na početku 20. veka.
AUTOR: ISTORIČAR, PROFESOR PREDRAG MARKOVIĆ
republika.rs