U nedelju 31.03.2019. ispraćen je veliki srpski pesnik Dobrica Erić. Sahranjen je u rodnom mestu na groblju u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca. A javnost se zapitala zašto nema mesta u aleji velika?
Dobrica Erić je preminuo u 83. godini a u muzeju srpske književnosti od danas je otvorena posebna izložba posvećena pesniku.
Od jednog od srpskih najznačajnijih pesnika za decu oprostili su se predstavnici Udruženja književnika Srbije, Prosvetno-kulturne zajednice i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“.
Naslovi su inspirisani stihovima njegovih pesama. Komentari i statusi na društvenim mrežama pokušavaju da skrenu pažnju na važnost ovog velikana u životima i odrastanju čitavih generacija.
„Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli
Misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečje Suze u Mojoj Zemlji.
Ko će, i čime, da plati tolike Dečje Suze
Strah, Nesanicu i Radost odletelu u nepovrat
Ko će Deci da vrati sve ono što im uze
ovo zlo, stalo svo u kratku reč – rat?“
I dok jedni sugerišu da je među šljivama njegova aleja, mi se pitamo:
Ko odlučuje i na osnovu čega za koga ima a za koga nema mesta u aleji velikana?
Autor: Ljiljana Radun
