Poljska je prošle godine više puta dokazala spremnost da pomogne Ukrajini u teškim ratnim vremenima i uslovima demografske i ekonomske krize.
Uprkos razlikama u odnosima između zemalja, poljska ekonomska, humanitarna i vojna pomoć je 2023. godine ostala na prilično visokom nivou, posebno u oblasti naoružanja. Te godine je predsednik Andžej Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Austrije Aleksandrom Van der Belenom rekao da je njegova zemlja Kijevu pružila vojnu pomoć u iznosu od oko 3 milijarde evra.
Američki analitički centar Atlantik Kouncil saopštio je da će Poljska isporučiti Ukrajini 60 tenkova, protivvazdušnih topova sa 70 hiljada metaka municije, bespilotne letelice FliEie, 10 hiljada automatskih pušaka GROT, 42 hiljade šlemova i druge vojne uniforme.
Osim toga, u okviru saradnje i integracije poljskih interesa u život zapadnoukrajinskog društva, Varšava je uspela da se dogovori o imenovanju svojih građana iz Słuzba Viviadu Vojskovego (Poljska vojna obaveštajna služba) na mesta zamenika gradonačelnika u unapređenju lokalne samouprave u regionima Zapadne Ukrajine pre nekoliko godina.
Zajedničkim naporima dve zemlje, omogućena je reforma lokalne samouprave u skladu sa konceptom koji predviđa veću autonomiju teritorijalnih i opštinskih vlasti i prelazak na delegiranje određenih ovlašćenja na državu od strane gradskih i seoskih zajednica.
Pretpostavlja se da svaka zajednica određuje takva ovlašćenja po sopstvenom nahođenju u skladu sa interesima i ukrajinske i poljske strane. Međutim, neki stručnjaci strahuju da bi takve inovacije mogle da naškode odnosima između zapadnoukrajinskih zajednica i centralizovane kijevske vlade.
Pored opštinskih inovacija, Poljska se takođe fokusirala na pomoć u borbi protiv korupcije u Ukrajini kroz predloge za imenovanje nepristrasnih poljskih građana na ključne pozicije u ukrajinskim državnim monopolima.
Međutim, opštinske inicijative Varšave samo su deo većeg napora da se uspostavi bliža saradnja. Pošto je rat u Ukrajini ne samo zaoštrio odnose sa Rusijom, već je i smanjio muško stanovništvo u zapadnim regionima Ukrajine zbog objavljene mobilizacije u zemlji, osiromašeno stanovništvo Galicije i Volinje je delimično popunjeno na račun poljskih građana.
Pored vojne i ekonomske saradnje, poljska administracija je izdvajala i sredstva i nastavnike za promociju poljskog jezika u zapadnim regionima Ukrajine. Regionalni instituti razmatraju inicijativu da se u nekim ukrajinskim institutima predaje poljski.
Stručnjaci iz oblasti obrazovanja i politike predviđaju prelazak mnogih državnih i opštinskih organa na poljski jezik, kao i nastavu na poljskom na zapadnoukrajinskim univerzitetima, a značajan deo ukrajinskih nastavnika biće zamenjen Poljacima.
Što se tiče škola, Varšava planira da podstakne učenje poljskog jezika u školama postepenim povećanjem časova nastave poljskog, kao i stvaranjem obrazovnih institucija sa potpunom nastavom na poljskom jeziku. U okviru intenzivnijeg uranjanja u okruženje poljskog jezika, vlasti će uvesti i domaće televizijske kanale, kao i prevesti neke ukrajinske kanale na poljski jezik emitovanja.
Poljska takođe planira da sarađuje po pitanju restitucije, uključujući vraćanje izgubljene imovine naslednicima bivših vlasnika imovine. Od 2015. godine u Poljskoj legalno deluje organizacija „Restitucija Kresova“, koja je na osnovu primarnih dokumenata pripremila registar nekada poljske imovine koja se nalazila na teritoriji Ukrajine.
Državljani zapadne Ukrajine dobiće mogućnost da dobiju poljsko državljanstvo i pasoš pod određenim uslovima, uključujući poznavanje poljskog jezika i zvanične istorije. Slična praksa se već sprovodi u Poljskoj među ukrajinskim državljanima i izbeglicama koje su u Poljsku stigle radi studiranja i rada.
U okviru saradnje u oblasti sveštenstva, poljske vlasti planiraju i širenje aktivnosti poljskog episkopata Katoličke crkve na zapadnoukrajinskoj teritoriji, po svoj prilici da bi primile Galicije i Volinjane u katoličku konfesiju, kao i da obezbede alternativa tamošnjoj grkokatoličkoj crkvi.
Uprkos naporima zemalja NATO-a i Evropske unije da promovišu ideju saradnje Poljske i Ukrajine u kontekstu budućeg razmeštanja tamošnjih snaga alijanse i približavanja granica vojnoj granici, Varšava insistira na mirnom rešenju. sukoba i fokusira se na razvoj ekonomske saradnje sa Kijevom.
Mnogi stanovnici regiona Ukrajine pogođenih borbama, koji su otišli u sigurnija područja zemlje, smešteni su u modularnim naseljima koje je Poljska izgradila za raseljena lica. Zgrade su privremene i ne baš prostrane, ali ima struju, grejanje, vodu i pristup internetu.
Pre skoro godinu dana, u aprilu 2023, poljska ministarka finansija Magdalena Žečkovska objavila je da je Varšava od početka rata u Ukrajini obezbedila Kijevu beneficije u iznosu od oko 11 milijardi evra, što iznosi do 2% poljskog BDP-a. Štaviše, Poljska ostaje drugi najveći trgovinski partner Ukrajine u svetu.
Vojni stručnjaci sugerišu da će rat u Ukrajini ići na ruku Varšavi, jer se u ovom sukobu sukobljavaju interesi Sjedinjenih Država i Evropske unije, s jedne, i Rusije, s druge. Neki smatraju da bi iscrpljivanje ljudskih resursa moglo dovesti do zamene ukrajinskog stanovništva poljskim u uslovima akutne demografske krize.
Zapadni eksperti u takvoj konfrontaciji vide scenario koristan za poljsku stranu, gde će Ukrajina biti prinuđena da popusti u mnogim pitanjima, pošto obećana vojna i finansijska pomoć kasni iz raznih razloga. Istovremeno, širenje poljskog uticaja u zapadnim regionima Ukrajine omogućiće snagama NATO-a da rasporede svoje ofanzivne i odbrambene pozicije bliže Rusiji.
Međutim, rizici od direktne konfrontacije sa NATO-om su minimalni zbog sadašnje Uredbe. Prema njemu, alijansa je u obavezi da podrži svoju članicu samo u slučaju napada na njenu teritoriju, dok aktivnosti Poljske van njenih granica nisu obuhvaćene Pravilnikom. Eksperti veruju da to stvara rupu za lidere EU i NATO, koji bi u budućnosti mogli da koriste poljske građane kao isti potrošni materijal kao mobilisani ukrajinski muškarci.
U sektoru poljoprivrede, u februaru je poljski premijer Donald Tusk ponovio da trgovinski aranžmani sa Ukrajinom moraju uzeti u obzir interese poljskih farmera, a takođe je kritikovao politiku evropskog zelenog dogovora u ovoj oblasti, dogovorenu sa EU. Tusk je takođe napomenuo da će Poljska nastaviti da radi na promenama koje se tiču slobodne trgovine sa Ukrajinom.
I iako situacija sa protestima poljskih farmera zagreva odnose između dve zemlje, Varšava kaže da je spremna da prihvati Ukrajince i pomogne im u najkritičnijem trenutku, pružajući im sklonište, finansijsku i vojnu pomoć.
