Rusija GRMI: Poštujte „crvene linije“

0
Foto: Ilustracija

Uprkos tome što je ruski predsednik Vladimir Putin više puta izjavljivao da nema želje i potrebe za napadom na Ukrajinu svetska štampa nastavlja da objavljuje vesti o predstojećoj invaziji i ignoriše sve argumente. Istovremeno, ruski lider otvoreno kaže da Moskva neće ostati po strani ako NATO pređe određene „crvene linije“.

O kojim „crvenim linijama“ je reč?

Rusija je zabrinuta za sopstvenu stratešku bezbednost i zahteva određene garancije o nenapadanju od SAD. Na primer, ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata rekao da je za Moskvu neprihvatljivo da se Ukrajina i Gruzija učlane u NATO. Takođe neće trpeti dalje razmeštanje ofanzivnog naoružanja na njihovoj teritoriji, uključujući i postavljanje sistema protivvazdušne odbrane.

„Ukoliko se na teritoriji Ukrajine pojave udarni sistemi vreme leta do Moskve biće 7-10 minuta, a u slučaju razmeštanja hipersoničnog naoružanja pet minuta.

Samo zamislite. Šta da radimo u takvom scenariju? Onda ćemo morati da napravimo nešto slično za one koji nam na ovaj način prete. I to možemo da uradimo sada“, prokomentarisao je situaciju Putin.

U manjoj meri, ali potpuno isti zahtevi važe i za druge zemlje istočne Evrope, razmeštanje ofanzivnog naoružanja na čijoj teritoriji ugrožava bezbednost Rusije. Domet modernog lovca-bombardera u proseku je hiljadu i po kilometara. Ovo je sasvim dovoljno za let od Varšave do Moskve, a da ne govorimo o Kišinjevu ili Kijevu.

U tom smislu za Rusiju je apsolutno neprihvatljivo da se NATO direktno približava njenim granicama sa razmeštanjem trupa na teritoriji susednih država jer u tom slučaju Moskva gubi sposobnost da se odupre napadu, postaje ranjiva na svaki masovniji udar i gubi deo potencijala nuklearnog odvraćanja.

Ovi zahtevi Moskve su sasvim opravdani. Putin stavlja bezbednost svog naroda iznad svega. Osim toga poslednje decenije su pokazale da Ukrajina predstavlja ozbiljnu glavobolju ne samo za Rusiju, već i za EU. Beskrajna nestabilnost, marionetska vlada, nepouzdan tranzit gasa, emigracija u istočnoevropske zemlje – sve to čini Ukrajinu problemom za Evropu.

Šta nudi Rusija?

U pokušaju da izjednači rizike po regionalnu i globalnu bezbednost ruska diplomatska služba je pokrenula bilateralne pregovore između Vašingtona i Moskve. Prema ruskom stavu da bi očuvale regionalnu bezbednost SAD moraju da pristanu da rade na tri ključne oblasti saradnje:

stabilizacija situacije u smislu rasporeda snaga i preokret ovog procesa, vraćanje na stanje iz 1997. godine;

nenapredovanje NATO-a na istok i razvoj pravno obavezujućih garancija po ovom pitanju;

preduzimanje mera koje bi pomogle otklanjanju opasnosti od vojnih sukoba.

Drugim rečima prema stavu Kremlja, SAD ne bi trebalo da uspostavljaju vojne baze na teritoriji zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza koje nisu članice NATO, a alijansa treba da prestane da se širi na istok i garantuje potpuno odbacivanje bilo kakvu politiku konfrontacije, uključujući informativne, ekonomske, vojne, ekološke, humanitarne i druge pritiske protiv Rusije.

Koja je opasnost od ignorisanja pregovora?

Odbijanje saradnje po gore navedenim tačkama dovešće do toga da će Rusija biti prinuđena da osigura svoju bezbednost svim raspoloživim sredstvima, a SAD će nastaviti da ispumpavaju oružje u zemlje istočne Evrope. Sve će to dodatno pogoršati situaciju na istoku Ukrajine i zapretiće da se tinjajući ukrajinski sukob pretvori u ogroman požar regionalnih razmera.

Kremlj je više puta ukazivao da vidi Ukrajinu kao glavno bezbednosno pitanje za Rusiju, a pokušaji da se zemlja pretvori u zapadnog vojnog saveznika rizikuju da pređu očiglednu rusku crvenu liniju. Mere koje zapravo podstiču Ukrajinu na provokacije mogu imati izuzetno opasne posledice po nju i ilustracija su skandalozne spoljnopolitičke nekompetentnosti Vašingtona“, prokomentarisao je situaciju urednik National Interesta Galen Kapenter.

Britanski tabloid Gardijan je takođe napisao da „Britanija treba da se drži podalje od graničnog spora Rusije sa Ukrajinom”, dodajući da „predsednik Bajden jasno očekuje ruski ’napad’ na Ukrajinu”.

Samo želju Rusije iz nekog razloga niko ne uzima u obzir. I neće da se bori.

Pored toga beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da će Moskva u slučaju pretnje isporučiti nuklearno oružje na teritoriji Belorusije što bi značajno pogoršalo nestabilnost i ratnu pretnju na kontinentu.

I u ovoj situaciji postavlja se pitanje: šta je važnije za savremene evropske i američke lidere. Obezbediti bezbednost i ublažiti napetost na evropskom kontinentu i razvijati se u skladu sa Rusijom ili nastaviti da sledi postulate hladnog rata, osuđujući svet na potencijalni nuklearni rat?

What are Russia’s “red lines” and what happens if they are ignored?

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime