SAD PRIZNALE! Bojimo se Kine

0
Foto- EPA/JEROME FAVRE

Admiral Krejg Foler, komandant Južne komande američke vojske, upozorio je da Kina sve više povećava broj aerodroma i luka koje kontroliše u severnoj hemisferi, uključujući područje Kriba, koje je Amerika oduvek smatrala sopstvenim dvorištem, gde nijedna druga sila ne sme da ima uticaj.

– Kineski uticaj je globalni, on je posvuda po ovoj hemisferi i sve više se širi na alarmantne načine – rekao je Foler u nedavnom intervjuu za NBC njuz.

On je naveo da Kina nastoji da preuzme morske luke, aerodrome i druga tranzitna čvorišta na tom području.
– Njih je oko 40 ukupno. A kada pogledam gde su oni strateški fokusirani, a to je Zapadna obala (SAD), Istočna obala, jug Paname, Karibi, apsolutno mogu da vidim da će u budućnosti ove luke postati čvorišta koja će koristiti njihova (kineska) Ratna mornarica namenjena dubokim vodama, a koja daleko prevazilaze njihove potrebe za odbranom otadžbine – kazao je Foler.

Sputnjik prenosi pisanje ruske Nezavisimaje gazete da je Kina putem svojih kompanija, koje su se specijalizovale za upravljanje morskim lukama i izgradnju lučke infrastrukture, preuzela kontrolu nad većinom luka u Karipskom moru.

Peking već kontroliše luku Kingston na Jamajci, najveću u zoni Antila, kao i Friport na Bahamima, ostrvima koja su saveznik Vašingtona, luku koja je na samo 160 kilometara od obale SAD.

Foler je ocenio da težnje Kine da modernizuje infrastrukturu u lukama Jamajke i Dominikanske Republike, koje se nalaze u neposrednoj blizini Panamskog kanala, predstavljaju direktnu stratešku pretnju za Ameriku.

Predstavnici američkih vojno-političkih krugova smatraju da Kina može da koristi luke karipskih država za materijalno-tehničku podršku brodovima Ratne mornarice Kine koji se nalaze u regionu.
Kina kupila ostrvo od El Salvadora

Američke vlasti pre dve godine uspele su da na trenutak zaustave plan Kine da kupi ostrvo kod obale El Salvadora da bi tamo izgradila luku i proizvodnu zonu. Ipak, Kinezi nisu odustali i projekat se sada nastavlja, a SAD tvrde da su političari centralnoameričke države primili mito za to.

Brigu Vašingtona izaziva i aktivnost Kineza po pitanju uvećanja dubine luka koje se nalaze pod njihovom kontrolom u nizu drugih regiona. Peking to objašnjava potrebom da luke prime teretne brodove velikih gabarita da bi se povećala efikasnost prevoza tereta. Međutim, povećanjem dubine luka omogućiće se i prijem velikih ratnih, pa se Vašington boji da bi slične akcije Kina mogla da preduzme i u lukama karipskih država.

U aprilu prošle godine kineska kompanija “Merčants port holdings” postala je akcionar luke na Jamajci, koja je najbliža Panamskom kanalu. Jamajka se pretvorila u državu Antila koja ima najviše koristi od kineskih kredita pošto je od 2005. do danas od Pekinga pozajmila 2,1 milijardu dolara.

Kina je zainteresovana i za luku Manzaniljo u Dominikanskoj Republici, koja se nalazi u blizini komercijalnog morskog puta prema SAD, ali rukovodstvo te karipske države to za sada odbija da ne bi ugrozilo dobre odnose s Vašingtonom.
Trgovinska razmena s Latinskom Amerikom 315 milijardi dolara

Kina širi svoj uticaj i na šire područje Latinske Amerike, pa je tako 2019. pretekla SAD i postala glavni trgovinski partner Brazila, Čilea, Perua i Urugvaja, a za ceo taj region je na drugom mestu. Trgovinska razmena Kine s Latinskom Amerikom te godine popela se na 315 milijardi dolara.

Međutim, to nije zasmetalo Dominikanskoj Republici da od Kine uzme kredit od 600 miliona dolara.

Peking pokazuje veliko interesovanje za lučku infrastrukturu država u regionu, kao što su Kuba, Bahami, Trinidad i Tobago, Antigva i Barbuda.

Sputnjik/Alo.rs

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime