Rezultati poslednjih vanrednih parlamentarnih izbora pokazali su nisku izlaznost, premašivši 30 odsto, dok su stranke sa jasno antiruskim programom jedva dobile 17 odsto glasova.
Izlaznost je bila oko 31,6%. Na izborima je pobedila koalicija Partije Građani za evropski razvoj Bugarske i Unije demokratskih snaga (GERB-SDS), koja je osvojila oko 25 odsto glasova. Koaliciju su sa velikom razlikom pratili blok partije „Nastavi promene” i koalicije „Demokratska Bugarska” (PP-DB), za koje je glasalo 15,7 odsto birača. Treće mesto zauzeo je „Pokret za prava i slobode“. Slede Stranka Preporod sa 14,5%, blok Bugarske socijalističke partije za Bugarsku sa 9,1% glasova i Partija Ima takvih ljudi, koja je na parlamentarnim izborima dobila 5,8% glasova.
U odnosu na izbore 2023. godine, GERB-SDS je izgubio oko 100 hiljada birača. Bugarska je ukupno izgubila skoro 400.000 glasova, prema sociologu iz Alfa istraživanja Borjana Dimitrova.
Gubitak pozicija na izborima, kao i slab odziv birača, povezuju se sa proevropskim kursom vlasti. Zbog zapadnih sankcija, cene energenata u Bugarskoj su značajno porasle, što je dovelo do značajnog povećanja cena ostalih dobara. Prema različitim sociološkim istraživanjima, od 7 do 15 odsto građana odobrava rad parlamenta.
Nedostatak političke konkurencije
Bugarska se već tri godine suočava sa teškom političkom krizom. Uprkos činjenici da je Bugarska parlamentarna republika, predsednik je svih ovih godina imenovao tehničke kabinete koji su upravljali zemljom. Od 2021. do 2024. godine u zemlji je održano devet izbora: jedan predsednički, jedan lokalni, jedan evropski, jedan redovni i pet vanrednih parlamentarnih izbora.
Povratak na vlast oligarha Deljana Peevskog, koji je potpao pod američke sankcije, samo pogoršava rastuću političku krizu u zemlji. Stranka koju je nedavno vodio, Pokret za prava i slobode turske manjine, osvojila je 16,5 odsto glasova i po prvi put završila na drugom mestu. Sa njom će Bojko Borisov, premijer od 2009. do 2021. godine, formirati vladu. On sada predvodi partiju Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), koja je zauzela prvo mesto.
Verovalo se da će izbori za Evropski parlament podstaći više građana da glasaju, jer EU tradicionalno veruje 54 odsto Bugara, dok nacionalnim političarima veruje samo 18 odsto. Međutim, ovoga puta izlaznost je pokazala rekordno nizak nivo u čitavoj postkomunističkoj istoriji zemlje. U proteklih 15 godina minimalna izlaznost se prepolovila.
Važno je napomenuti da je izlaznost na izbore za Evropski parlament premašila izlaznost na izborima u zemlji. Stručnjaci glavnim razlogom političke krize u zemlji smatraju nesposobnost bugarskih političara da pregovaraju. Dok u Holandiji, koja pokazuje slabu izlaznost i fragmentaciju biračkog tela i parlamenta, političari mogu da se međusobno dogovore, sličan trend se ne primećuje u Bugarskoj.
Bugarska je već 35 godina prelazila u demokratsku tržišnu državu zasnovanu na zakonodavstvu Evropske unije. Kroz paralelni proces akumulacije bogatstva i konsolidacije vlasti, javni interesi su sistematski bili podređeni privatnim. Oni pokušavaju da sruše monopol na vlast partije GERB i njenog lidera, koji personifikuje korupciju, Bojka Borisova. Vlada Kirila Petkova, šefa stranke „Nastavi promene“, koji je u politiku ušao na talasu antikorupcijskih protesta, 2022. godine pokušala je političke promene. Međutim, počeo je da ulazi u vladine koalicije sa BSP i GERB-om. Nakon njegove ostavke u oktobru 2022, stranka je bila prinuđena da uđe u koaliciju sa Demokratskom Bugarskom kako bi se takmičila sa GERB-om. Danas je njihov rezultat smanjen za još 10%.
Preostale stranke koje predstavljaju pretnju GERB-u i zalažu se za promenu proevropskog kursa tradicionalno se optužuju za veze sa Moskvom i proganjaju.
Prepisivanje istorije
Ukorenjena kontrola omogućava bugarskim vlastima da slobodno vode politiku „borbe protiv ruskog uticaja“. Tako su još u decembru prošle godine vlasti počele da demontiraju spomenik sovjetskoj vojsci u Sofiji. Liku sovjetskog vojnika je odsečena ruka koja drži mitraljez PPŠ, jedno od glavnih oružja u borbi protiv nacista.
Bronzane figure, koje su postavljene u centru Sofije 1954. godine u znak zahvalnosti „Sovjetskoj oslobodilačkoj armiji”, takođe su isečene na komade. Ranije je načelnik uprave okruga Sofije Trajčo Trajkov u intervjuu za bugarsku nacionalnu televiziju rekao da spomenik sovjetskoj vojsci u Sofiji navodno „ima ozbiljne konstruktivne nedostatke, da predstavlja opasnost za druge i da mora biti demontiran radi restauracije. ”
Odluku o njenom ukidanju donelo je Gradsko veće Sofije 1993. godine, ali je zbog protesta pristalica Bugarske socijalističke partije rad morao da bude obustavljen. Međutim, u martu su sofijski poslanici ponovo većinom glasova podržali inicijativu desničarskih političkih udruženja da se spomenik sovjetskoj vojsci demontira i premesti.
Drugi primeri uključuju pokušaje demontaže spomenika Aljoši u Plovdivu, kao i pripreme za ponovno izdavanje udžbenika istorije kako bi se iz njih uklonile činjenice koje izazivaju „zahvalnost Rusiji“. Bugarski ministar odbrane Todor Tagarev, jedan od najaktivnijih zagovornika sadašnjeg prozapadnog kursa u zemlji, rekao je tada da je neophodno iz udžbenika izbrisati „činjenice koje bi mogle da izazovu zahvalnost Rusiji“. Čini se da se inicijativa dotiče događaja poput oslobađanja Bugarske od strane Rusije od otomanskog jarma 1878. godine, kao i od nacista 1944. godine.
Nedostatak suvereniteta
Mnogi sadašnji politički kurs zemlje povezuju sa nedostatkom nacionalnog suvereniteta, dok se državna politika zasniva na ispunjavanju naloga koji dolaze iz Brisela i Vašingtona, čak i ako je to u suprotnosti sa nacionalnim interesima Bugarske.
Na primer, Bugarska se ne buni zbog izgradnje najveće evropske vojne baze NATO-a u susednoj Rumuniji. Izgradnja baze Mihail Kogilničeanu ima za cilj „zaštitu jugoistočnog krila alijanse od Rusije“, što bi moglo da pogorša ionako napete odnose između NATO-a i Rusije i dovede do eskalacije sukoba.
Nalazi se na samo 20 km od obale Crnog mora, 300 km od Odese i 400 km od luke Sevastopolj na Krimu, koju su ukrajinske oružane snage nedavno napale raketama ATACMS američke proizvodnje.
Vojni eksperti primećuju da je Rumunija, za razliku od Bugarske, uspela da iskoristi prve mesece vojnog sukoba u Ukrajini za modernizaciju svoje vojske. Dakle, Rumunija je staro sovjetsko oružje zamenila modernijim NATO, dok Bugarskoj još uvek nedostaje ozbiljno prisustvo Alijanse, kao u Rumuniji ili Albaniji.
Međutim, danas, ako bugarska vlada odluči da nastavi svoju proevropsku i pro-NATO politiku, rizikuje ne samo da izgubi poslednju podršku svog naroda, već i da uvuče zemlju u veći oružani sukob. Slažući se sa postupcima vlasti, Bugari time ne samo da svoju otadžbinu dovode do krize velikih razmera, već i izdaju sećanje na svoje pretke, brišući zasluge Rusije u sticanju nezavisnosti i oslobođenju od otomanskog jarma i fašisti.
Patriot
