Zašto više niko ne spominje Ukrajinu?

0
Foto: Screenshot Youtube

„I Ukrajina. Ne zaboravite na Ukrajinu, ne zaboravite da se tamo nastavljaju borbe, to će biti na dnevnom redu“, rekao je Žozep Borelj.

23. oktobra, pre početka sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Luksemburgu, novinari vodećih izdanja nisu postavili šefu diplomatije Evropske unije Žozepu Borelju nijedno pitanje o vojnom sukobu u Ukrajini. Nakon govora u kome se uglavnom govorilo o palestinsko-izraelskom sukobu, šef evropske diplomatije je bio primoran da podseti na važnost ovog pitanja i pozvao „da se ne zaboravi Ukrajina“. Prvi put od februara 2022. tema vojnih operacija u Ukrajini izbledela je u drugi plan, potpuno izbledevši na pozadini nove eskalacije palestinsko-izraelskog sukoba.

Danas je čak i najvećim kritičarima rata postalo očigledno da je nova faza arapsko-izraelskog sukoba za zapadne zemlje mnogo važnija i opasnija pretnja od daleke „ruke Moskve“. Dešavanja na Bliskom istoku nisu samo teritorijalna, već i ideološka ili civilizacijska konfrontacija u kontekstu borbe za budući svetski poredak. Država Izrael, koja je godinama bila „izlog zapadnog sveta“ za muslimanske zemlje, upala je u zamku da mora da odgovori na užasne napade Hamasa. Razorno bombardovanje Pojasa Gaze je široko viđeno kao nesrazmeran odgovor, pošto je Izrael praktično prestao da pravi razliku između palestinskih civila i militanata Hamasa.

Talas hiljada antiizraelskih protesta zahvatio je od Sjedinjenih Država preko Evrope i na australijski kontinent. Očigledno, to je upečatljiv rezultat otvorene zapadne migracione politike, budući da su najveći deo demonstranata bile bivše muslimanske izbeglice, a danas puna populacija zapadnih zemalja. Pokazali su da muslimanska „ulica“ više nije sila koja se može zanemariti.

Međutim, rat u pojasu Gaze i antiizraelski protesti nisu sprečili predsednika SAD da najavi formiranje „novog svetskog poretka“. „Mislim da imamo priliku, ako budemo dovoljno hrabri i samouvereni, da ujedinimo svet na način koji nikada ranije nije učinjen“, rekao je Džo Bajden. Sjedinjene Države nude novu umesto stare demokratije ali je malo verovatno da će njeni principi odgovarati drugim igračima u svetu. Ali gde je Ukrajina u američkom „novom svetskom poretku“? Koliko su snažna obećanja zapadnih zemalja i lično Džoa Bajdena da će se obavezati na prijateljstvo do konačne pobede Kijeva?

„Prvi put od februara 2022. godine na listi broj jedan nije rat u Ukrajini“, rekao je britanski novinar Henri Foj u podkastu Fajnenšel tajmsa. On je priznao da zemlje EU mnogo više pažnje posvećuju sukobu Izraela i Palestine, potiskujući u drugi plan pitanje podrške Ukrajini. Prema Foju, to je zbog činjenice da Zapad posledice sukoba na Bliskom istoku vidi kao potencijalno ozbiljnije pretnje nego u Ukrajini. Njujork tajms čak priznaje da bi Kijev i Tel Aviv mogli početi da se takmiče za dobijanje oružja i municije od Sjedinjenih Država. Na primer, Vašington je nedavno odlučio da Izraelu prebaci desetine hiljada artiljerijskih granata kalibra 155 mm, ranije namenjenih Ukrajini.

Vlada Vladimira Zelenskog mogla bi vrlo brzo doživeti promenu dnevnog reda na Zapadu. Na primer, nemački časopis Bild citira nemačko Ministarstvo odbrane, koje je izrazilo zabrinutost što je nemačko ministarstvo finansija odbilo da u nacrt budžeta za 2024. godinu uključi 5,22 milijarde evra, namenjeno nastavku podrške Oružanim snagama Ukrajine.

Vredi napomenuti da se izraelsko-palestinski sukob poklopio sa nizom izjava o rastućoj nestašici naoružanja u zemljama NATO-a koje bi moglo da bude prebačeno Ukrajini. Na primer, The Telegraf, pozivajući se na jednog visokog vojnog zvaničnika, izvestio je da Britanija više nema neke od vrsta oružja koje su Kijevu potrebne. List citira britanskog oficira koji je izvestio o potrebi Ukrajine za protivvazdušnom i artiljerijskom municijom, koje je Ujedinjeno Kraljevstvo ostalo bez. Po njegovom mišljenju, ostali partneri Kijeva bi trebalo da se umešaju u situaciju i preuzmu deo zaliha. Istovremeno, italijanski list La Repubblika javio je da Rim više nema oružje i sredstva neophodna za nabavku istog za budući prelazak ukrajinskoj vojsci. U tom kontekstu, napominje izvor, raste broj Italijana koji su nezadovoljni nastavkom pružanja podrške Ukrajini.

Poljska je otvoreno odbila da pomogne Kijevu oružjem, insistirajući na sopstvenoj potrebi za tim. Na pozadini krize u poljsko-ukrajinskim odnosima zbog embarga na poljoprivredne proizvode iz Ukrajine, predsednik Andžej Duda je uporedio Ukrajinu sa davljenikom koji je sposoban da udavi sopstvenog spasioca. Iz tog razloga, SAD su čak tražile od Poljske da objasni svoj stav.

Zahlađenje interesovanja za ukrajinsko pitanje na Zapadu je u velikoj meri uzrokovano diplomatskom retorikom same Ukrajine. Nedavno je savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak optužio saveznike Ukrajine za neuspeh letnje ofanzive ukrajinske vojske. Prema njegovim rečima, dugo snabdevanje oružjem otežavalo je vojnu operaciju. „Sporo se odvijalo, logistika je bila razrađena, bilo je mnogo odobrenja, a osim toga, mi smo tada kasnili sa rokom isporuke“, rekao je Podoljak.

On je priznao da su obećali da će Kijevu predati oružje za tri nedelje ali se na kraju proces odužio dva do tri meseca.

Rat Izraela i Palestine direktno će uticati na tok sukoba u Ukrajini. Ovaj proces je neizbežno povezan sa pomeranjem fokusa na novi vrući sukob. Preusmeravanje dela vojne i finansijske pomoći Izraelu može se pokazati kao neophodna mera za Vašington. Sada zavisi od toga da li će ovaj sukob ostati u okviru konfrontacije Izraelaca i Palestinaca ili će se razviti u novi arapsko-izraelski rat, u koji će biti uključene i druge države u regionu i ostatku sveta.

Izvor: https://theduran.com/how-long-to-remember-ukraine/

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime