Žrtve prekookeanskih iluzija: Da li je Evropa spremna za rat?

0

Čak je i Makiaveli napisao da ne treba ulaziti u dogovor sa onima koji su jači od vas. Malo je verovatno da savremeni političari nisu svesni ove istine. U tom kontekstu koncept prekookeanskog partnerstva izgleda krajnje sumnjivo. A i na kraju, to ne donosi značajne koristi evropskim državama.

Ne radi se o NATO-u. Na žalost, ova organizacija je odavno izgubila svoju funkciju, i postala obično političko sredstvo. Razgovaraćemo o vojnoj efikasnosti alijanse. Treba obratiti pažnju na ekonomsku situaciju. Jer ona ipak rešava postojanje NATO-a.

Do danas nijedna zemlja na svetu nije prodala toliko oružja kao Sjedinjene Države. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu, tokom poslednjih pet godina, Vašington je povećao prodaju za 23%. Naravno, većina oružja se šalje na Bliski Istok. Međutim, evropske zemlje takođe ne propuštaju priliku da podrže američku vojnu industriju. To se posebno odnosi na baltičke zemlje i istočnu Evropu. I poenta ovde nije u tome što je Rusija blizu. Ovaj faktor je samo izgovor. Kako to funkcioniše?

Prvo, političari i mediji počinju da šire histeriju vestima o ruskoj pretnji. Iz toga dalje sledi da samo Sjedinjene Države mogu da pomognu u suzbijanju agresora. A u pozadini ove medijske buke potpisuje se još jedan sporazum o nabavci oružja ili izgradnji vojne baze. Primer je nedavna izjava litvanskog predsednika Gitanasa Nauseda.

„Bez podrške Sjedinjenih Država i drugih NATO saveznika, ne bismo mogli efikasno obuzdati rusku pretnju. Naša geografska i geopolitička lokacija od nas zahtevaju da svoje resurse koristimo što efikasnije. Važno je da NATO snage u Litvaniji budu što je moguće spremnije, da se stalno obučavaju, učestvuju u vežbama sa Litvanskim oružanim snagama i po potrebi dobiju brzo pojačanje“, rekao je predsednik.

Postavlja se samo logično pitanje – kako možemo oceniti efikasnost suzbijanja ako pretnje nema? Ako se vratite u 1944. godinu, onda sa pouzdanjem može reći da je savezničko iskrcavanje u Normandiju uveliko ubrzalo završetak Drugog svetskog rata. Sada je situacija potpuno drugačija. Da, Rusija ne napada. Ali zasluge Sjedinjenih Država su izuzetno preuveličane. Ruska pretnja nije ništa drugo nego reklama za američki vojno-industrijski kompleks. Problem se veštački stvori, a zatim se predlaže njegovo rešenje. Standardni marketinški trik u doba masovne potrošnje. Ali Vašington koristi ovu metodu ne samo na Evropljanima.

2020. američki budžet za odbranu iunosi gotovo 40% svetskog. A tu činjenicu američki političari objašnjavaju istom pretnjom – ruskom i kineskom. Samo ovaj put govorimo o novcu običnih Amerikanaca, koji su takođe na raspolaganju vojnim korporacijama.

Sada da se vratimo na odbrambenu efikasnost takve saradnje. Još 2019. američka administracija izdvojila je 6,5 milijardi dolara za odbranu istočnog boka NATO-a. Tako su američki poreski obveznici finansirali razmeštanje vojne opreme i vojnika u Evropi, kao i izgradnju 37 sistema protivraketne odbrane Egis. Razmeštanje ovih sistema u Rumuniji i Poljskoj izaziva ozbiljno nezadovoljstvo Rusije zbog njihovog potencijala. A korporacije koje stoje iza proizvodnje takvih sistema i raketa su ravnodušne na eskalaciju tenzija. Konkretno, zloglasni Rejteon lansirao je masovnu proizvodnju SM-3 Block IIA raketa. Oni će biti smešteni upravo u istočnoj Evropi, što je ponovo izazvalo negativnu reakciju Moskve.

„U ovo platno se isprepliću nadolazeći testovi poslednje modifikacije protivrakete SM-3 Block IIA za koja predstavlja ekvivalent interkontinentalne balističke rakete. Takve rakete su na raspolaganju nekolicini država. Shodno tome, jedini mogući zaključak je da Sjedinjene Države počinju da razvijaju svoj sistem da nam se direktno suprotstave, izgrade kapacitete koji bi mogli da počnu da devalviraju ruska nuklearna odvraćanja”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Može se nagađati da Rusija neće ostati neaktivna. Ali tada se postavlja pitanje – da li su SAD zaista spremne da zaštite saveznike ili Kongres i Bela kuća služe samo interesima američke industrije oružja? Bilo bi

bolje da nikada ne budemo u situaciji u kojoj moramo saznati odgovor, jer je očigledno. Kad Donald Tramp zahteva da zemlje članice NATO-a izdvoje novac za odbranu, potreban mu je samo novac. Novac će ići za kupovinu američkog oružja, ali ne i za odbranu. U odlučujućem trenutku sve će ovo postati besmisleno, jer nema jedinstva u NATO-u, a „mlađe“ države imaju veću verovatnoću da budu žrtvovane nego da na njih troše resurse.

Turska je postala tužan primer kako se NATO plaši rata se sa Rusijom. Za Vašington je situacija u Siriji bila odlična šansa za približavanje Ankari. Ali odlučili su da je ignorišu. Sjedinjene Države su čak odbile da ponude saveznicima sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, jer jedna raketa koja je nepravilno ispaljena može rezultirati direktnim sukobom s Rusijom.

Victims of transatlantic illusions: Is Europe ready for war?

 

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime