OVI LJUDI NISU ZNALI DA JE IZBIO II SVETSKI RAT: Živeli su 40 godina u izolaciji, jedna ćerka je još u DIVLJINI

0

Neverovatna sudbina u neznanju je držala rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustari Sibirske tajge

Sibirska tajga je jedno od najizolovanijih mesta na svetu, a osim toga i vrlo je nezgodan teren za putovanje kroz nju kao i gotovo nemoguće mesto za život.

Kratka leta i duge hladne zime gotovo potpuno onemogućavaju nastanjivanje ljudi tamo, zbog čega je tajga u Sibiru jedno od najvećih nenaseljenih područja sveta. Područje od 8,1 milona kvadratnih kilometara prekriva čak 10 posto Zemljine kopnene površine, a njeni stanovnici su većinom medvedi i lisice tokom dana, dok noću njome love vukovi.

Prosečna temperatura iznosi minus 5 Celzijusa, a rekordna izmerena temperatura je 67,7 ispod nule.

Verovatno ste čuli priče o japanskim vojnicima koji su se povremeno znali pojaviti iz džungle nesvesni da je rat završio, ali ovo je još neverovatnija priča – o porodici koja nije ni znala da je došlo do Drugog svetskog rata.

Neverovatna sudbina u neznanju je držala rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustari Sibirske tajge, a na njih su 1987. naleteli geolozi istraživači. Saznali su da porodica Likov živi u potpunoj izolaciji decenijama.

Oni su spadali u „Stare ritualiste“, ogranak ruske Pravoslavne crkve koja se od matice razdvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi. Pre 1936. porodica je živela u naseljenom delu Rusije, ali pošto je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Likov okupio je svoju porodicu te su pobegli u dubinu Sibirske tajge, a nakon tog dana nikad više nisu viđeni. Više od 40 godina tako je Karp Likov živeo u drvenoj kolibi koju je sam izgradio sa svojom suprugom i decom, svega nekoliko kilometara daleko od granice s Mongolijom.

Kad su se odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro – Karp i žena Akulina, sin Savin i kćer Natalija.

U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitrij 1940. i Agafia 1943. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu.

Jeli su bobice, uzgajali vlastito povrće te šili odeću od tkanine koju su sami napravili. Naučili su kako da love bez puške, ali i bez strele. Kad je Dmitrij odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi. U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila s glađu, a Akulina je obolela i umrla, ostavivši supruga samog s decom.

Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju kako je neko preživeo u tim uslovima, koji su bukvalno izgledali kao u Srednjem veku.

Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao te je odbio sve što su mu geolozi nudili, osim soli – koju nisu okusili duže od 40 godina.

Naučnici su ih i informisali – oni nisu imali pojma da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec, a krstili su se na „moderna čuda“ koja su geolozi imali sa sobom. Karp je bio posebno fasciniran, zurio je u providnu foliju koju su doneli istraživači.

– Gospode, šta je to? Staklo je, ali se gužva – čudio se.

Na jesen 1981, troje od četvoro dece – Dmitrij, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana razmaka jedno od drugog, demonstrirajući time veliku povezanost.

Dvoje je pokosilo zatajenje bubrega, dok je Savin umrla od upale pluća.

Geolozi su u nekoliko navrata dolazili u tajgu te nagovarali Karpa i njegovu kćer Agaifu da se usele s rođacima koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali su oni to odbili. Karp je na kraju umro u februaru 1988, a jedina preživela kćer Agaifa ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.

Espreso.rs/express.hr

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime