Da li tuđice prete srpskom jeziku?

0

Srpski jezik sadrži ogroman broj reči i jedan je od najbogatijih jezika. Sadrži veliki broj izraza i sinonima. Ipak, u svakodnevnom govoru i pismu, koristimo veliki broj reči stranog porekla.

Agencije za prevođenje navode da ne postoji ni jedan jezik koji je potpuno čist i lišen dodavanja stranih reči. I pored bogatstva našeg jezika, često koristimo strane izraze kao svoje. Toliko su se odomaćili u upotrebi, da ih često podrazumevamo kao reči srpskog jezika i ne pravimo razliku između njih i autentičnih srpskih izraza.

Takve reči nazivamo tuđice, a nabrojaćemo samo neke koje se koriste u svakodnevici:

  • bakšiš (turski) – napojnica
  • kabast (turski) – glomazan
  • jok (turski) – ne, nikako
  • caka (nemački) – smicalica, dosetka
  • rival (nemački) – suparnik, protivnik
  • centar (grčki) – središte
  • desert (francuski) – poslastica
  • pardon (francuski) – izvinite
  • spontano (latinski) – prirodno, neizveštačeno
  • duplikat (latinski) – kopija
  • ok (engleski) – dobro, u redu

Tuđice su u srpski jezik iz susednih zemalja, ili zemalja sa kojima je Srbija imala određene kulturno-istorijske odnose, pristizale pismenim i usmenim putem.  U srpskom jeziku možemo pronaći tuđice usvojene iz mnogih drugih jezika: turcizme, anglicizme, rusizme, germanizme, romanizme i druge.

Opravdana upotreba tuđica

Među tuđicama u srpskom jeziku najdominantniji su turcizmi, što je i logično nakon viševekovne vladavine Turske Imperije Balkanom. Jedan od najpoznatijih lingvista, Ivan Klajn, turcizme smatra odomaćenim tuđicama, koje su ušle u „Rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića.

Ne sporimo da su određene tuđice gotovo nezamenljive, a bilo bi i čudno da pokušavamo da pronađemo parnjake za reči kao što su: kafa, jastuk, kašika, rakija, kajmak, sarma, kapija.

Nakon turcizama, anglicizmi, naročito poslednjih decenija, preuzeli su dominantnu ulogu kao najkorištenije tuđice. Upotreba tuđica je često kritikovana, naročito kada nije neophodna i kada se za strane reči mogu pronaći parnjaci u srpskom jeziku. Međutim, postoje slučajevi kada strane reči mogu da olakšaju komunikaciju, jer su opštepoznate i sveprisutne.

Kada su tehnički termini u pitanju, takođe postoje reči, tuđice, kojima je maltene nemoguće pronaći parnjake, a da ne zvuče neprirodno i rogobatno. Izrazi kao što su lajkovanje, daunloud ili guglanje prisutni su u svakodnevici i prirodnije je reći „daunloudovao/la sam dokument“ nego „istovario/la sam dokument“ kako bi bukvalni prevod glasio.

U nabrojanim slučajevima upotreba tuđica je ne samo opravdana, nego i poželjna u cilju postizanja ekonomičnosti jezika. Za pomenute reči u srpskom jeziku nema adekvatnog prevoda, stoga su uvrštene u zvanične reči. Recimo termin „surfovanje“ je još 2007. godine uvršten u Rečnik Matice srpske, sa značenjem „pretraživanje sadržaja na internetu“.

Nepotrebne tuđice

Vuk Stefanović Karadžić kaže „Opet je bolje uzeti tuđu riječ, nego li novu naopako graditi“. Da, upotreba određenih tuđica je opravdana i ne treba po svaku cenu težiti „posrbljavanju“ svih stranih reči i izraza. Najbolji primer za to je susedna Hrvatska, koja je u pokušaju „hrvatizovanja“ ustaljenih pojmova dobila masu grotesknih izraza koji nisu zaživeli među domaćim stanovništvom.

Međutim, postoje tuđice koje imaju savršen pandan u srpskom jeziku. Reči kao što su separatisanje, signifikantno, kardinalno, oficijelno, koriste se bespotrebno i često potpuno besmisleno.

Tako smo došli do situacije da ljudi „separatišu“ umesto razdvajaju otpad prilikom recikliranja. Signifikantno zvuči rogobatno. Zar nije jednostavnije reći „važno“ ili „bitno“? Oficijelno ili zvanično, šta zvuči prirodnije?

Strane reči se svakodnevno uvlače u naš jezik. Tako određene radnje obavljamo „po difoltu“ umesto ustaljeno, imamo „kol“ umesto poziva, „sejl“ umesto rasprodaje, „akcije“ umesto popusta.

Ne sporimo da su tuđice itekako dobrodošle kada je naučni svet ili svet informacionih tehnologija u pitanju. Međutim njihova prekomerna upotreba često je neprirodna i bespotrebna.

Uticaj prevodilaca na zastupljenost tuđica u srpskom jeziku

Agencija za prevođenje u Beogradu sa kojom smo razgovarali o ovoj delikatnoj temi izrazila je stav da prevodioci imaju veliki uticaj na uvođenje i zastupljenost tuđica u srpskom jeziku.

Naime, sva literarna dela inostranih pisaca, mnogi dokumenti, časopisi, televizijske emisije i serije, pre objavljivanja ili prikazivanja, moraju se prevesti na srpski jezik. Prevodioci odabirom reči za prevođenje teksta vrše direktan uticaj na zastupljenost stranih reči u srpskom jeziku. Svaka epizoda stranih emisija ili serija prikazuje se veliki broj puta širokom auditorijumu. Knjige se štampaju u velikom tiražu.

Upotrebljene reči se ugrađuju u svest ljudi koji ih prihvataju i nesvesno koriste kao „svoje“. Agencija za prevođenje u Beogradu iskazuje zabrinutost tim povodom – leksički fond našeg jezika dakako nema prikladno rešenje za sve pojmove, ali prekomerno korištenje internacionalizama u slučajevima kada za njih postoje odgovarajuće zamene, dovodi do gušenja srpskog jezika.

Srpske reči koje se koriste u celom svetu

Iako smo „uvezli“ veliki broj, kako potrebnih, tako i nepotrebnih reči iz drugih zemalja, tako postoje i srpske reči koje su „zaživele“ u ostatku sveta.

Najpopularnija srpska reč koja se koristi u celom svetu, a ušla je i u engleski rečnik, jeste reč „vampir“. Englezi su ovu reč usvojili u prvoj polovini 18. veka. Mnogi lingvisti ovoj reči pridaju slovensko poreklo, ne vezujući je ni za jedan jezik, ali američki lingvisti je pripisuju konkretno srpskom jeziku.

Povrće uzgajano u Srbiji proširilo se širom sveta. Paprika šilja se na tlu Amerike i mnogih drugih zemalja naziva baš kao i kod nas – paprika.

Reč „vila“ koja se često spominje u našim bajkama, a označava natprirodna bića, takođe je prihvaćena od ostatka sveta.

Ostavi utisak

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime