Branko Kurilić (55) iz Temerina, radnik Naftne industrije Srbije, izvršio je samoubistvo nakon što mu je saopštena odluka poslovodstva da može da bira da li želi da bude na spisku dobrovoljnog odlaska iz kompanije ili da bude proglašen za tehnološki višak. Kurilić koji je po zanimanju bio magistar poslovnog menadžmenta otac je četvoro dece i prema svim raspoloživim podacima digao je ruku na sebe iz očaja pošto više nije bio u mogućnosti da ih prehrani.
Branko Kurilić (55) iz Temerina, radnik Naftne industrije Srbije, izvršio je samoubistvo nakon što mu je saopštena odluka poslovodstva da može da bira da li želi da bude na spisku dobrovoljnog odlaska iz kompanije ili da bude proglašen za tehnološki višak.
Kurilić koji je po zanimanju bio magistar poslovnog menadžmenta otac je četvoro dece i prema svim raspoloživim podacima digao je ruku na sebe iz očaja pošto više nije bio u mogućnosti da ih prehrani.
Odluka da za njega više nema mesta u kompaniji Kukriću je, prema informacijama do kojih smo došli, saopštena usmeno i nije mu obrazložena niti je potkrepljena bilo kakvim argumentima, što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o radu.
Kako saznajemo pokojni Kukrić se nadležnima u kompaniji više puta obraćao prosto vapijući da ga neko sasluša, ali je sve bilo uzalud. Nije pomoglo ni to što je otac četvoro dece, od kojih su dvoje predškolskog uzrasta a jedno je još uvek na školovanju. Kao argument nije prihvaćeno čak ni to što je savestan i odgovoran radnik koji je više puta nagrađivan za svoj rad i ostvarene rezultate. U svojim obraćanjima, kako saznajemo, on je ukazao da su prvi pokušaji da se ukloni sa radnog mesta počeli još 2015. godine da bi naredne godine nakon devet meseci suđenja usledilo vansudsko poravnanje. Nakon toga je 2017. godine, samo nekoliko meseci nakon sporazumnog povratka na rad degradiran na znatno nižu poziciju na kojoj je ostao sve do tragičnog okončanja svog života.
Inače, golgota srpskih radnika zaposlenih u NIS-u ne traje od juče. Prema informacijama koje su medijima svojevremeno saopštili sindikalci nakon privatizacije otpušteno je preko 6.000 radnika. Oni su upozoravali da je većina bila primorana da „dobrovoljno“ ode iz NIS ili da radi preko lizing kompanija, i to za tri puta manju platu. Umesto stalnog radnog odnosa poslodavac im je uglavnom nudio rad na lizing preko agencija čime su njihova prava drastično srozavana a primanja postajala i po tri puta manja.
ALO
1. Srbija je uvek bila na istinoljubljivoj strani …nekad na strani jevreja ali isto tako danas treba da bude na strani Palestine.
2. KiM je neotudjeni deo Srbije i kad bi priznala Srbija da nije ostala bi i bez Srema,Vijvodine,Nisa Dimitrovgrada Apatina tj bila bi svedena na Rasku oblast i to deo …..
3.Ukoliko bi otvarala u Jerusalemu ambasadu to bi mogla biti samo ambasada Palestine i nikad dok ima bileteralne sporazume ne izmestati iz Tel Aviva istu. …. ….