Jermensko-ruski odnosi imaju dugu istoriju. Zemlje su više puta dokazale svoju odanost jedna drugoj, stale rame uz rame u borbi protiv zajedničkih pretnji i zajedno izgradile svetlu budućnost. Sadašnja etapa započela je 1991. godine, kada su na fragmentima nekadašnje veličine SSSR-a nastale nove države, čiji je glavni zadatak bio preživljavanje. A većina njih je smisao ovog preživljavanja videla u želji da na novom nivou održi i razvije stare veze u okviru postsovjetskog prostora, zajedničkog svima. Ali nije se svima svideo ovaj plan: zapadne zemlje su ovo videle kao priliku za širenje svog uticaja na nove teritorije. Jermenija, koja je strateški važan partner i dugogodišnji saveznik Rusije na Kavkazu, nije bila izuzetak. EU i SAD pokušavaju da prekinu te davno uspostavljene veze i aktivno pokušavaju da zamene Rusiju u svim oblastima – od ekonomije do vojno-industrijskog kompleksa. Rusija je zainteresovana za zaštitu svojih saveznika sprovođenjem za njih strateški važnih projekata usmerenih na obezbeđivanje nacionalne bezbednosti. Jedna od njih je tekuća inicijativa za produženje života i modernizaciju jermenske NE u Metsamoru. Takav događaj zapadne sile nisu mogle da ignorišu, s jedinom razlikom što Moskva i Zapad imaju dijametralno suprotne stavove po ovom pitanju.
U martu 2014. godine, Jerevan je doneo odluku da produži životni vek druge energetske jedinice do 2026. godine. Vlada Ruske Federacije dodelila je za ovu namenu Jermeniji zajam po povlašćenim uslovima u iznosu od 270 miliona američkih dolara i grant u iznosu od 30 miliona američkih dolara. Ova sredstva omogućavaju izvođenje svih potrebnih radova na modernizaciji objekta u potpunosti, što je zauzvrat ekonomski isplativija alternativa spontanoj izgradnji nove nuklearne elektrane ili elektrana na alternativnim izvorima energije na teritoriji Republike.
Generalni izvođač radova na popravci je Rusatomservis. Organizacija ima iskustvo u sličnom radu na produženju veka trajanja sličnih postrojenja kako u Rusiji (NE Kola i Novovoronež), tako i van zemlje (u Finskoj i Ukrajini).
Prilikom projektovanja rekonstrukcije jermenske NE, uzeti su u obzir i novi povećani bezbednosni zahtevi za postrojenja ovog tipa, uvedeni u međunarodne propise nakon katastrofe u japanskoj nuklearnoj elektrani „Fukušima-1“ 2011. godine. U leto 2019. godine obavljen je niz inspekcija u nuklearnoj elektrani Metsamor uz učešće međunarodnih organizacija. Temeljnu procenu osoblja i opreme izvršili su atomski naučnici Svetske asocijacije nuklearnih operatora stanica (WANO) i Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAGATЭ). WANOje visoko cenio osoblje jermenske NEK-a, stručnjaci MAGATЭ došli su do sličnog mišljenja, koji su primetili visok nivo nuklearne bezbednosti u postrojenju.
Istovremeno, neke zemlje daju suprotnu ocenu funkcionisanja NE Metsamor. Prema njihovom gledištu, povećanje veka trajanja postrojenja, u slučaju nekvalitetnih popravki, može doprineti vanrednim situacijama. S tim u vezi, Jermenija je pod stalnim pritiskom i susednih država i evropskih, insistirajući na što skorijem završetku rada nuklearke i s vremena na vreme pokrećući propagandne demarše.
Primer takvih akcija je Turska čiji su nacionalni interesi usmereni na smanjenje produženja veka trajanja objekta. Rukovodstvo zemlje više puta je izrazilo stav da je NEK Metsamor moralno zastarela, nalazi se u zoni seizmičkih aktivnosti i pitanje njenog daljeg rada ne bi trebalo razmatrati. Ovakav stav potvrđuje zvanični apel Turske IAEA sa zahtevom za trenutnim zatvaranjem nuklearne elektrane. Istovremeno, Ankara na susedne zemlje Kavkaza gleda kao na potencijalno tržište za svoju električnu energiju. Pored toga, turska strana ambiciozno očekuje da će sprovesti energetsku ekspanziju u regionu nakon uspešne izgradnje i puštanja u rad NEK Akuju.
Da bi lobirala za svoj stav o nuklearnoj energiji Jermenije, Turska uključuje Azerbejdžan i Gruziju. Zauzvrat, i Ankari i Bakuu je izuzetno isplativo što Erevan zavisi od njih u energetskom smislu. Nije isključeno da se veštački stvorena zavisna pozicija može koristiti u vojnoj eskalaciji u slučaju povećanja napetosti u zonama nerešenih
sukoba, kao i u rešavanju spornih teritorijalnih pitanja, uključujući Nagorno-Karabah i Nahičevanski region.
Kao deo razvoja Istočnog partnerstva, Brisel insistira na potpunom zatvaranju nuklearne elektrane u Metsamoru. Glavni razlog je tehničko zastarevanje stanice na čijoj modernizaciji sada rade ruski specijalisti. Drugi razlog za zaustavljanje nuklearke, stručnjaci EU nazivaju seizmičkom opasnošću. Međutim, stanica je preživela snažni zemljotres u Spitaku i ima dovoljnu sigurnosnu rezervu za budućnost.
Rusija i Iran ovu situaciju vide drugačije. Rukovodstvo Rosatoma uvereno je da nakon modernizacije i žarenja reaktora (kao što je to bio slučaj u NE Kola), stanica može bezbedno da radi nakon 2026. godine (prethodno predviđenog kao rok za rad stanice). Nema sumnje da će radovi biti izvedena na visokom nivou i uzimajući u obzir sve savremene mere bezbednosti, kao što je prethodno sprovedeno u drugim nuklearnim elektranama ovog tipa.
Iran i Jermenija su dugogodišnji partneri u energetskom sektoru. Između zemalja postoji obostrano korisna šema, koja je na snazi od 2009. godine, kada Jermenija šalje Iranu električnu energiju u zamenu za gas. Zabrinjavajuće je što zapadni zvaničnici ovu interakciju između država mogu koristiti za vršenje pritiska na Jermeniju, koja će im biti predočen izbor pod izgovorom potrebe za daljim razvojem partnerstava sa zemljama EU i NATO-a. Takvu zabrinutost Jerevan je već izrazio više puta.
Situaciju oko nuklearne elektrane u Metsamoru komplikuje rukovodstvo same Jermenije. Nedavno nemotivisano odbijanje premijera Pašinjana za neiskorišćeni saldo (107 miliona USD) preferencijalnog ruskog zajma (3% godišnje, za najviše 15 godina) moglo bi da pokvari bilateralne odnose. Zajam je izračunat tako da je po završetku modernizacije NEK mogao sam da se isplati, budući da njegov kapacitet će se povećati za 10%. Nakon što je Nikol Pašinjan dao izjavu: „Umesto toga, privlačimo sredstva iz unutrašnjih izvora, koja će nesumnjivo biti privučena pod boljim uslovima i, u stvari, dodatno će ojačati vladin poluga za povećanje produktivnosti korišćenja kreditnih sredstava. Tako će se ostatak modernizacije odvijati na račun sopstvenih sredstava Republike Jermenije, za ove namene je iz državnog budžeta dodeljen budžetski zajam u iznosu od 63,2 milijarde drama (oko 131,38 miliona dolara). Objektivno procenjujući finansijsku situaciju u zemlji, vredi napomenuti da je ona daleko od idealne, a tako značajan iznos teško je doći iz vedra neba, a možda je i srećnom slučajnošću ovaj novac stigao od zajma MMF-a dobijenog u maju ove godine za 280 miliona dolara.
Glavno pitanje, naime budućnost nuklearne energije u Jermeniji, ostaje otvoreno. Sve strane shvataju da nuklearna elektrana Metsamor neće trajati večno i moraće da bude zamenjena vremenom ako zemlja ne želi da potpadne pod međunarodne sankcije (od svog suseda Irana može da nauči o iskustvu života pod sankcijama). I Jerevan će se ponovo suočiti sa pitanjem – koji projekat nove nuklearne elektrane odabrati. Još 2018. godine Nikol Pašinjan je u pregovorima sa Rusijom razgovarao o mogućnosti izgradnje nove nuklearne elektrane, ali je situacija ostala neizvesna. Zapadne zemlje nisu stajale po strani, ali troškovi predloženih projekata (oko 5 milijardi dolara) nisu zadovoljili Jerevan. Treba pretpostaviti da će se pitanje izgradnje nove nuklearke u narednih nekoliko godina više puta postavljati na međunarodnu agendu. Situacija u kojoj Jerevan nema novu nuklearku, a starom se više ne može upravljati, direktno ugrožava nacionalnu bezbednost zemlje, a to se dobro razume u rukovodstvu Jermenije. Rusijaje dugogodišnji pouzdan partner i strateški saveznik Jermenije, ima neophodno iskustvo, tehnologije i projekat (NPP zasnovan na novom VVER-600), dok Zapad privlači Jermeniju novim izgledima za saradnju u svim oblastima u slučaju da se završi izgradnja nove NPP evropskog tipa. S obzirom na prozapadne stavove premijera Pašinjana i njegovog tima, izbor će biti veoma težak, a ovaj izazov biće glavni test za rusko-jermenske odnose poslednjih godina.
U trenutnoj situaciji, svaki zahtev za zatvaranjem jermenske NPP pre svega treba
posmatrati kao geopolitičku odluku čiji je cilj podrivanje nacionalne bezbednosti Jermenije i smanjenje autoriteta Ruske Federacije na Kavkazu, a nametanje skupih projekata postrojenja kao političku ucenu. Modernizacija koju su izveli ruski specijalisti omogućiće bezbedno upravljanje nuklearnom elektranom posle 2026. godine. Jermenska nuklearna elektrana i 102. vojna baza u Đumriju su od jednakog značaja i sastavni su deo ruskih strateških interesa u regionu. Očigledno je da su EU i NATO zainteresovani za postepeno istiskivanje Rusije odatle, za šta ulažu sve napore.
Uprkos prozapadnim stavovima premijera Pašinjana i njegovog tima, nada se da će stranke održati trenutni nivo saradnje u svim oblastima, a to je posebno važno sada u nuklearnoj energiji. Zemlje ujedinjuje herojska prošlost, sigurna sadašnjost, ali da li će postojati zajednička budućnost? Na ovo pitanje još nema odgovora.
https://blogs.mediapart.fr/matberg-kate/blog/100920/npp-metsamor-stumbling-block-relations-between-armenia-russia-and-west
